Deset argumenata protiv ulaska Turske u EU

(Folkskrant, 17.11.2009)

Početkom januara, kao član delegacije Komisije za evropske poslove Donjeg doma parlamenta[1], odlazim u Tursku. To je moja prva poseta jednoj islamističkoj zemlji od kada je u javnost, pre godinu i po, izašla „Fitna“[2].

Prethodnih dana dobio sam mnogo elektronskih pisama: „Gospodine Vilders, molim Vas, ne idite. Tamo će Vas ubiti, ili izručiti Jordanu[3]“. Ja polazim od toga da će moje obezbeđenje biti regulisano i da će ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen (Maxime Verhagen) – kao što to obično i čini kada odlazim u inostranstvo – tražiti garancije od vlade Turske i postići to da ne budem izručen.

Zašto odlazim u Tursku? Zato što kao narodni poslanik i politički vođa virtuelno najveće partije Holandije[4] smatram da je, u najmanju ruku, na svom mestu da Turcima pravo u lice kažem zašto oni, što se nas tiče, nikada ne smeju postati član Evropske unije (EU). Da im kažem zašto za Partiju slobode (PVV) važi moto: „Turska u EU – Holandija iz EU!“

Svakome ću prvo reći da je Turska cenjeni NATO-saveznik i da PVV želi da Holandija s njom održava dobre političke, vojne i ekonomske odnose. Ali, dobar komšija nije isto što i član porodice.

Zašto Turska ne sme postati član EU? Navodim deset najvažnijih argumenata.

PRVO: Turska je islamistička zemlja; većina njenih stanovnika pripadaju islamu i islamistička kultura je u njoj dominantna. PVV ne želi dalje širenje EU, a u svakom slučaju ne islamističkim zemljama. Ionako imamo suviše islama u Holandiji i Evropi.

DRUGO: Tursko učlanjenje u EU vodi povećanju nekontrolisanog masovnog useljavanja u Zapadnu Evropu. U Holandiji već decenijama preživljavamo negativne posledice useljavanja iz Turske, kao što je veliko preovlađivanje turskih imigranata u skoro svim “lošim“ statistikama. Još veći uvoz zaostale islamističke kulture je nepoželjan; naša evropska kultura je zasnovana na judeo-hrišćanskoj i humanističkoj kulturi a ne na islamističkoj. Mi nismo kulturni relativisti. Zapadna civilizacija je daleko bolja od kulture zasnovane na islamističkom imperijalizmu i varvarstvu.

TREĆE: Tursko članstvo u EU košta dodatnih milijardi evra. To je novac koji će morati da ispovrte i holandske poreske platiše, jer Holandija je jedna od najvećih neto platiša[5] u EU.

ČETVRTO: Turska bi u vrlo bliskoj budućnosti bila zemlja sa najvećim brojem stanovnika u EU. To bi značilo da bi Turska mogla davati i najveći broj poslanika Evropskom parlamentu. Uzimajući u obzir jezivu činjenicu[6] da se sve više EU zakona nameće članicama – pa i Holandiji – to bi značilo da će Turci imati veći uticaj na donošenje holandskih zakonskih propisa nego što će ga imati sami Holanđani.

PETO: Evropa ne sme da ima želju da se graniči sa Islamističkom republikom Iranom i Sirijom, što bi bio slučaj ako bi Turska postala član EU. Graničenje sa takvim razbojničkim[7] zemljama je rizično po Evropu i geopolitički nerazumno. Daleko je povoljnije imati Tursku kao pufer između Istoka i Zapada.

ŠESTO: Više od 95% Turske leži van Evrope. To je geografska činjenica. Ako počnemo da to remetimo i primimo Tursku, koja nije evropska zemlja, sutra će nam možda na vrata zakucati i druge muslimanske zemlje kao što su Maroko, Alžir ili Tunis.

SEDMO: Tursko članstvo u EU bi značilo da ta zemlja mora zadovoljiti takozvane „Kopenhagenske kriterijume“ koje Evropa postavlja svim novim članovima. Onda se turska vojska mora vratiti u svoje kasarne, jer to Evropa zahteva. Normalno uzevši, to je vrlo ispravan zahtev, ali za Tursku činim izuzetak. Turska vojska se prethodnih decenija pokazala vrlo efikasnom u sprečavanju daljeg širenja islamizacije političkog sistema u Turskoj. Turska vojska je najveći branilac nasleđa Kemala Ataturka (Kemal Atatürk), koji je islam poredio sa lešinom u raspadanju. Bez te korektivne uloge turske vojske, Turska bi već odavno bila drugi Iran.

To se, uostalom, još uvek može dogoditi, kad vidimo opasnog premijera Erdogana koji želi da Tursku, korak po korak, sve više islamizira. To je jedan premijer koji je već osuđen zbog čitanja poeme koja glasi: „Minareti su naši bajoneti, kupole [džamija] naši šlemovi, džamije naše kasarne, a vernici naši vojnici.“ Povratak turske vojske u kasarne je poslednje do čega treba da dođe. Turska bi i dalje sve više erodirala do nivoa jedne islamističke utopije – jer se radikalni islamistički političari, kakav je premijer Erdogan, neće više moći korigovati i dobiće odrešene ruke.

OSMO: To je nezakonita turska okupacija Severnog Kipra. Niko, osim Turske, ne priznaje Tursku republiku Severni Kipar.

DEVETO: To je odnos Turske prema Kurdima i hrišćanima, koji je daleko ispod svakog nivoa.To je još uvek postojeće i neprihvatljivo poricanje genocida nad Jermenima. Samo naivni političari Evrope koji ignorišu večito dominantni karakter islama, uobražavaju da bi članstvo Turske u EU dovelo do poboljšanja u tom pogledu.

POSLEDNjE, ALI NE I MANjE VAŽNO: Ne postoji ni najmanja podrška [javnog mnjenja] za članstvo Turske u EU. Ponavljana istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina holandskog stanovništva protiv toga. Ubeđen sam da će referendum u sadašnjim članicama EU o tom pitanju dovesti do negativnog rezultata po Tursku.

UKRATKO: Vredi nastaviti sa ulaganjem u dobre odnose sa Turskom, ali njeno članstvo u EU je nerazumno. Nemojmo pustiti turskog Trojanskog konja unutra.

(Prevod s holandskog: Vasilije Kleftakis)

http://extra.volkskrant.nl/opinie/artikel/show/id/4563/Tien_keer_nee_tegen_Turkije