,,Домовина-мајка“ поново зове

Уочи обележавања седамдесете годишњице Стаљинградске битке, локалне власти Волгограда покренуле су једну, најблаже речено, чудну иницијативу. Замислиле су да ,,промене имиџ’’ овом граду на Волги и читавој области тако што би уклонили монументални споменик ,,РОДИНА-МАТЬ ЗОВЕТ’’ подигнут на оближњем узвишењу Мамајев Курган. Овај гигантски споменик, рад вајара Јевгенија Вучетића, доминира читавим широким простором на десној обали Волге, подигнут је у знак сећања на Стаљинградску битку – најкрвавију битку у историји ратовања. Свака стопа земље на којој се њалази натопљена је крвљу.

Боравити у Волгограду (раније Царицин, па Стаљинград) а не обићи овај споменик просто је немогуће. Он подсећа на Стаљинградску битку, на огромне жртве и невиђени хероизам совјетских бораца којим су се, кажу историчари, дивили и у Британији, САД и грађани широм поробљене Европе, па и света. Споменик је познат у читавом свету.

Да подсетимл, битка на обали Волге вођена је од 17. јула 1942. године до 2 фебруара 1943. Обе стране претрпеле су велике губитке. У свим фазама сукоба Немци и њихови савезници су изгубили 1,5 милион војника, 3.500 тенкова, више од 3.000 авиона и око 12.000 топова и минобацача. У завршној фази ове џиновске операције, уништене су 22 елитне фон Паулусове дивизије и 160 самосталних јединица немачке 6. и 4. тенковске армије. Заробљени су остаци разбијених немачких трупа, међу којима је било 2.500 официра и 24 генерала на челу са фелдмаршалом Фридрихом фон Паулусом. Стаљин је одбио да замени фон Паулуса за свога сина Јакова који се налазио у немачком заробљеништву речима да ,,не мења обичног поручника за фелдмаршала’’.

Исход Стаљинградке битке означио је почетак коренитог преокрета у Другом светском рату.

Сматрао сам потребним да подсетим на ове чињенице да бих – за оне који не знају – указао на то шта споменик значи, шта симболизује и којим је поводом подигнут.

Па шта је то подстакло локалне власти у Волгограду да ,,мењају имиџ’’ овом граду и читавој области? Медији јављају да је већ расписан конкурс за идеју о новом имиџу и да одлука треба да се донесе у најкраћем року – већ до 17. децембра.

Испоставило се да су иницијатори за стварање ,,новог имиџа’’ Волгограда и региона – локални омладински комитет за политику и туризам и одељење за везе са иностранством уз подршку Агенције за туризам и Агенције за културне иницијативе. И док градски оци не желе ништа да коментаришу, у туристичкој агенцији објашњавају зашто желе да ,,крваво обележје’’ замене неким сомболом ,,мирног патриотизма’’.

,,Родина-мать’’ је наслеђе совјетског времена, кажу у овим круговима. Код многих, споменик асоцира на тешка и трагична времена. Нарочито код странаца. А ми бисмо желели да наш регион постане привлачан и пријатан кутак за одмор у мирнодопско време, кажу иницијатори.

Предлог је наишао на огорчење у јавности, а сасвим недавно поновљен је захтев који је већ дуже времена актуелан – да се граду врати име Стаљинград. Без обзира на Стаљинову личност, репресије и друге грешке комунистичког режима, град треба да носи то име, уверени су иницијатори овог захтева. Поједини московски медији саопштили су да председник Путин, наводно, није сагласан са таквим предлогом.

Зар треба да се осврћемо на то како странци гледају на споменик и нашу херојску историјску прошлост, кажу коментатори у Москви. Поготово они чији су очеви, стричеви и остала родбина долазили овамо да убијају, пљачкају, злостављају и оставе нам само спржену земљу? Зар треба, уместо да се поносимо нашом историјом, прецима, да се сећамо наших бораца који су дали своје животе да бисмо ми живели, да водимо рачуна о странцима, да уклонимо споменике да би странцима са дубоким џепом било угодно? Дајте да онда порушимо и дом Павлова, да затворимо Пискарјовско меморијално гробље у Санкт Петербургу и стотине, хиљаде других спомен обележја из Другог светског рата. У Белорусији, на пример, такви захтеви су у корену сасечени. Председник Лукашенко је тако потпрашио наказе са ропском психологијом да дуго неће моћи да се освесте. Коментатор једног московског листа подвлачи реч ,,ропски’’, наводећи да свој народ и његову историју, да би угодили странцима, могу да испогане само робови.

Московски аналитичар каже да појединци све чешће сугеришу грађанима да не треба да се поносе својом историјом него чак да се извине у име својих предака. Да се извине Летонцима, Пољацима, Естонцима, Румунима, Немцима...? Списак је тако рећи бесконачан. Извинити се за то што су добили по задњици када су долазили у Русију да ратују, што њиховим војницима заробљеним под Москвом, Стаљинградом, Кијевом, Харковом и другде није било удобно у заробљеничким логорима? Извинити се за то што земља није липсала упрскос њиховим жељама и што је опстала по захваљујући надчовечанским напорима и огромним жртвама? Покушај обрачуна са ,,Мајком-домовином’’ то је последица не само такозваног тржишта када се у трци за профитом може трговати и костима предака него и некаквог новог васпитања када на дан почетка Великог отаџбинског рата федерални ТВ канали приказују фалсификовне филмове којима се грубо изврће историја и врши притисак на јавно мњење.

За такве гнојне ране не постоји терапија. Њих треба хирушки одстрањивати. Другим речима, носиоце идеја о расписивању конкурса за промену ,,имиџа’’ Волгограда треба удаљити са посла. Само после тога, закључује аналитичар, имаћемо право да кажемо: ,,РОДИНА МАТЬ’’ опрости нам због ових наказа.

Међу стотинама писама обичних грађана које долазе дневним листовима издвојићу само једно које одражава расположење огромне већине. Појединци су, пише један грађанин, спремни да за новац продају не само споменик него и рођену мајку…. Постало је помодно да се усхићујемо свим што је страно а да све своје прекријемо дебелим слојем блата… Надам се да ће се наћи паметни људи који неће дозволити овакво богохуљење.

Ко жели и зашто да прекраја историју, да намеће туђе идеје и уздиже све што долази са запада, а да багателише своје? То су питања, кажу руски коментатори, која далеко превазилазе значај само споменика у Волгограду и задиру у многе битне чињенице од којих зависи како ће нас потомци видети, како ће судити о нама и догађајима који су умногоме одређивали судбину не само нашу него и појединих других држава и народа.

О покушајима прекрајања историје московски медији пишу већ годинама, а поједини коментатори и политичари позивају на узбуну. Повод је настојање појединих кругова на западу да на тенденциозан начин прикажу догађаје из Другог светског рата, да кривицу за рат који је однео десетине милиона људских живота пребаце у једнакој мери на Немачку и Совјетски Савез, да минимизирају улогу Црвене армије и совјетских војсковођа у победи над фашизмом, да Совјетски Савез представе као ,,империју зла'' подсећајући при томе да је Русија наследница те државе и да се ни од ње ништа добро не може очекивати.

У тим и таквим фалсификацијама иде се тако далеко да се тврди како је тобоже Хитлер само предухитрио Стаљина који се припремао за рат и освајање света. У школским уџбеницима на западу и другим публикацијама наводи се како су западне земље одиграле одлучујућу улогу у победи над фашизмом. Помињу се Ајзенхауер и Монтгомери, али не и Жуков, Коњев, Рокосовски, Толбухин и други совјетски маршали и генерали. Чак се и у неким уџбеницима из историје у бившим совјетским републикама негативно осликава улога Совјетског Савеза.

Дмитриј Медведев потписао је маја 2009. декрет о супротстављању фалсификовања историје на штету Русије, а познати политичар Сергеј Шојгу јавно је предложио да се лица која негирају одлучујућу улогу Совјетског Савеза у победи над фашизмом позову на кривичну одговорност.

Клевете о нашој победи достигле су такве размере да се највише власти морају озбиљно замислити, каже познати војни коментатор Виктор Баранец. ,,Давно је дошло време да се држава умеша у тај проблем. Треба ту тематику законски регулисати. По нашим књижарама се могу наћи мемоари нацистичких војсковођа фон Бока, Манштајна и Гудеријана, али не и Васиљевског, Рокосовског, Коњева идругих совјетских војсковођа. То је срамно.

О покушају прекрајања историје и њеном наопаком изичавању има веома много доказа. Руски медији пренели су пре извесног времена резултате анкете међу британским ученицима средњег узраста (од 9 до 15 година) на основу којих се види да се у британским школским програмима недовољна пажња посвећује историјским чињеницама из времена Другог светског рата. Један недопустиво велики проценат ђака одговорио је да је Хитлер био- селектор немачке фудбалске репрезентације. ,,Чак нека децу и не уче да је Хитлер напао Совјетски Савез и изазвао Друго светски рат, ако им то толико смета. Али британска деца треба бар да знају да је Хитлер бомбардовао Лондон и покушао да Британију изолује, ,,потопи'' је у Атлантик''- кажу руски коментатори.

Да се вратим на монументални споменик на Мамајевом Кургану. У време када је подигнут, ,, РОДИНА-МАТЬ’’ је са мачем у десној руци, позивала на спас отаџбине. Данас позива на очуваје тековина победе над фашизмом, позива да не падну у заборав огромне људске жртве и патње којима је био изложен руски, али не само руски народ, да се не заборави победа у Другом светском рату. Надамо се, како је то рекао руски аналитичар, да ће се наћи паметни људи који ће спречити овакво богохуљење.