,,Domovina-majka“ ponovo zove

Uoči obeležavanja sedamdesete godišnjice Staljingradske bitke, lokalne vlasti Volgograda pokrenule su jednu, najblaže rečeno, čudnu inicijativu. Zamislile su da ,,promene imidž’’ ovom gradu na Volgi i čitavoj oblasti tako što bi uklonili monumentalni spomenik ,,RODINA-MATЬ ZOVET’’ podignut na obližnjem uzvišenju Mamajev Kurgan. Ovaj gigantski spomenik, rad vajara Jevgenija Vučetića, dominira čitavim širokim prostorom na desnoj obali Volge, podignut je u znak sećanja na Staljingradsku bitku – najkrvaviju bitku u istoriji ratovanja. Svaka stopa zemlje na kojoj se njalazi natopljena je krvlju.

Boraviti u Volgogradu (ranije Caricin, pa Staljingrad) a ne obići ovaj spomenik prosto je nemoguće. On podseća na Staljingradsku bitku, na ogromne žrtve i neviđeni heroizam sovjetskih boraca kojim su se, kažu istoričari, divili i u Britaniji, SAD i građani širom porobljene Evrope, pa i sveta. Spomenik je poznat u čitavom svetu.

Da podsetiml, bitka na obali Volge vođena je od 17. jula 1942. godine do 2 februara 1943. Obe strane pretrpele su velike gubitke. U svim fazama sukoba Nemci i njihovi saveznici su izgubili 1,5 milion vojnika, 3.500 tenkova, više od 3.000 aviona i oko 12.000 topova i minobacača. U završnoj fazi ove džinovske operacije, uništene su 22 elitne fon Paulusove divizije i 160 samostalnih jedinica nemačke 6. i 4. tenkovske armije. Zarobljeni su ostaci razbijenih nemačkih trupa, među kojima je bilo 2.500 oficira i 24 generala na čelu sa feldmaršalom Fridrihom fon Paulusom. Staljin je odbio da zameni fon Paulusa za svoga sina Jakova koji se nalazio u nemačkom zarobljeništvu rečima da ,,ne menja običnog poručnika za feldmaršala’’.

Ishod Staljingradke bitke označio je početak korenitog preokreta u Drugom svetskom ratu.

Smatrao sam potrebnim da podsetim na ove činjenice da bih – za one koji ne znaju – ukazao na to šta spomenik znači, šta simbolizuje i kojim je povodom podignut.

Pa šta je to podstaklo lokalne vlasti u Volgogradu da ,,menjaju imidž’’ ovom gradu i čitavoj oblasti? Mediji javljaju da je već raspisan konkurs za ideju o novom imidžu i da odluka treba da se donese u najkraćem roku – već do 17. decembra.

Ispostavilo se da su inicijatori za stvaranje ,,novog imidža’’ Volgograda i regiona – lokalni omladinski komitet za politiku i turizam i odeljenje za veze sa inostranstvom uz podršku Agencije za turizam i Agencije za kulturne inicijative. I dok gradski oci ne žele ništa da komentarišu, u turističkoj agenciji objašnjavaju zašto žele da ,,krvavo obeležje’’ zamene nekim sombolom ,,mirnog patriotizma’’.

,,Rodina-matь’’ je nasleđe sovjetskog vremena, kažu u ovim krugovima. Kod mnogih, spomenik asocira na teška i tragična vremena. Naročito kod stranaca. A mi bismo želeli da naš region postane privlačan i prijatan kutak za odmor u mirnodopsko vreme, kažu inicijatori.

Predlog je naišao na ogorčenje u javnosti, a sasvim nedavno ponovljen je zahtev koji je već duže vremena aktuelan – da se gradu vrati ime Staljingrad. Bez obzira na Staljinovu ličnost, represije i druge greške komunističkog režima, grad treba da nosi to ime, uvereni su inicijatori ovog zahteva. Pojedini moskovski mediji saopštili su da predsednik Putin, navodno, nije saglasan sa takvim predlogom.

Zar treba da se osvrćemo na to kako stranci gledaju na spomenik i našu herojsku istorijsku prošlost, kažu komentatori u Moskvi. Pogotovo oni čiji su očevi, stričevi i ostala rodbina dolazili ovamo da ubijaju, pljačkaju, zlostavljaju i ostave nam samo sprženu zemlju? Zar treba, umesto da se ponosimo našom istorijom, precima, da se sećamo naših boraca koji su dali svoje živote da bismo mi živeli, da vodimo računa o strancima, da uklonimo spomenike da bi strancima sa dubokim džepom bilo ugodno? Dajte da onda porušimo i dom Pavlova, da zatvorimo Piskarjovsko memorijalno groblje u Sankt Peterburgu i stotine, hiljade drugih spomen obeležja iz Drugog svetskog rata. U Belorusiji, na primer, takvi zahtevi su u korenu sasečeni. Predsednik Lukašenko je tako potprašio nakaze sa ropskom psihologijom da dugo neće moći da se osveste. Komentator jednog moskovskog lista podvlači reč ,,ropski’’, navodeći da svoj narod i njegovu istoriju, da bi ugodili strancima, mogu da ispogane samo robovi.

Moskovski analitičar kaže da pojedinci sve češće sugerišu građanima da ne treba da se ponose svojom istorijom nego čak da se izvine u ime svojih predaka. Da se izvine Letoncima, Poljacima, Estoncima, Rumunima, Nemcima...? Spisak je tako reći beskonačan. Izviniti se za to što su dobili po zadnjici kada su dolazili u Rusiju da ratuju, što njihovim vojnicima zarobljenim pod Moskvom, Staljingradom, Kijevom, Harkovom i drugde nije bilo udobno u zarobljeničkim logorima? Izviniti se za to što zemlja nije lipsala uprskos njihovim željama i što je opstala po zahvaljujući nadčovečanskim naporima i ogromnim žrtvama? Pokušaj obračuna sa ,,Majkom-domovinom’’ to je posledica ne samo takozvanog tržišta kada se u trci za profitom može trgovati i kostima predaka nego i nekakvog novog vaspitanja kada na dan početka Velikog otadžbinskog rata federalni TV kanali prikazuju falsifikovne filmove kojima se grubo izvrće istorija i vrši pritisak na javno mnjenje.

Za takve gnojne rane ne postoji terapija. Njih treba hiruški odstranjivati. Drugim rečima, nosioce ideja o raspisivanju konkursa za promenu ,,imidža’’ Volgograda treba udaljiti sa posla. Samo posle toga, zaključuje analitičar, imaćemo pravo da kažemo: ,,RODINA MATЬ’’ oprosti nam zbog ovih nakaza.

Među stotinama pisama običnih građana koje dolaze dnevnim listovima izdvojiću samo jedno koje odražava raspoloženje ogromne većine. Pojedinci su, piše jedan građanin, spremni da za novac prodaju ne samo spomenik nego i rođenu majku…. Postalo je pomodno da se ushićujemo svim što je strano a da sve svoje prekrijemo debelim slojem blata… Nadam se da će se naći pametni ljudi koji neće dozvoliti ovakvo bogohuljenje.

Ko želi i zašto da prekraja istoriju, da nameće tuđe ideje i uzdiže sve što dolazi sa zapada, a da bagateliše svoje? To su pitanja, kažu ruski komentatori, koja daleko prevazilaze značaj samo spomenika u Volgogradu i zadiru u mnoge bitne činjenice od kojih zavisi kako će nas potomci videti, kako će suditi o nama i događajima koji su umnogome određivali sudbinu ne samo našu nego i pojedinih drugih država i naroda.

O pokušajima prekrajanja istorije moskovski mediji pišu već godinama, a pojedini komentatori i političari pozivaju na uzbunu. Povod je nastojanje pojedinih krugova na zapadu da na tendenciozan način prikažu događaje iz Drugog svetskog rata, da krivicu za rat koji je odneo desetine miliona ljudskih života prebace u jednakoj meri na Nemačku i Sovjetski Savez, da minimiziraju ulogu Crvene armije i sovjetskih vojskovođa u pobedi nad fašizmom, da Sovjetski Savez predstave kao ,,imperiju zla'' podsećajući pri tome da je Rusija naslednica te države i da se ni od nje ništa dobro ne može očekivati.

U tim i takvim falsifikacijama ide se tako daleko da se tvrdi kako je tobože Hitler samo preduhitrio Staljina koji se pripremao za rat i osvajanje sveta. U školskim udžbenicima na zapadu i drugim publikacijama navodi se kako su zapadne zemlje odigrale odlučujuću ulogu u pobedi nad fašizmom. Pominju se Ajzenhauer i Montgomeri, ali ne i Žukov, Konjev, Rokosovski, Tolbuhin i drugi sovjetski maršali i generali. Čak se i u nekim udžbenicima iz istorije u bivšim sovjetskim republikama negativno oslikava uloga Sovjetskog Saveza.

Dmitrij Medvedev potpisao je maja 2009. dekret o suprotstavljanju falsifikovanja istorije na štetu Rusije, a poznati političar Sergej Šojgu javno je predložio da se lica koja negiraju odlučujuću ulogu Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom pozovu na krivičnu odgovornost.

Klevete o našoj pobedi dostigle su takve razmere da se najviše vlasti moraju ozbiljno zamisliti, kaže poznati vojni komentator Viktor Baranec. ,,Davno je došlo vreme da se država umeša u taj problem. Treba tu tematiku zakonski regulisati. Po našim knjižarama se mogu naći memoari nacističkih vojskovođa fon Boka, Manštajna i Guderijana, ali ne i Vasiljevskog, Rokosovskog, Konjeva idrugih sovjetskih vojskovođa. To je sramno.

O pokušaju prekrajanja istorije i njenom naopakom izičavanju ima veoma mnogo dokaza. Ruski mediji preneli su pre izvesnog vremena rezultate ankete među britanskim učenicima srednjeg uzrasta (od 9 do 15 godina) na osnovu kojih se vidi da se u britanskim školskim programima nedovoljna pažnja posvećuje istorijskim činjenicama iz vremena Drugog svetskog rata. Jedan nedopustivo veliki procenat đaka odgovorio je da je Hitler bio- selektor nemačke fudbalske reprezentacije. ,,Čak neka decu i ne uče da je Hitler napao Sovjetski Savez i izazvao Drugo svetski rat, ako im to toliko smeta. Ali britanska deca treba bar da znaju da je Hitler bombardovao London i pokušao da Britaniju izoluje, ,,potopi'' je u Atlantik''- kažu ruski komentatori.

Da se vratim na monumentalni spomenik na Mamajevom Kurganu. U vreme kada je podignut, ,, RODINA-MATЬ’’ je sa mačem u desnoj ruci, pozivala na spas otadžbine. Danas poziva na očuvaje tekovina pobede nad fašizmom, poziva da ne padnu u zaborav ogromne ljudske žrtve i patnje kojima je bio izložen ruski, ali ne samo ruski narod, da se ne zaboravi pobeda u Drugom svetskom ratu. Nadamo se, kako je to rekao ruski analitičar, da će se naći pametni ljudi koji će sprečiti ovakvo bogohuljenje.