Двојица кандидата различито схватају борбу против тероризма

„И Мекејн и Обама схватају да је хитно потребно пронаћи решење за Авганистан. Обојица предлажу слање додатних америчких снага. Такође се слажу да би Сједињене Државе требало да више сарађују са другим земљама. Али, између Мекејна и Обаме постоје и крупне разлике у погледу Авганистана. Сенатор Обама се залаже за повлачење трупа из Ирака, од којих би један део био премештен у Авганистан. Сенатор Мекејн изјављује да не треба напуштати Ирак све док тамошња ситуација не буде потпуно стабилизована. Двојица сенатора заступају различите приступе и према Ирану. Обама се залаже за успостављање дијалога без постављања икаквих услова. И Мекејн је за дијалог, али само ако Иран претходно одустане од свог нуклеарног програма."

Двојица преседничких кандидата различито гледају и на питање Ирака, напомиње Лоренс Корб.

„Сенатор Мекејн верује да је Ирак главни фронт у борби против тероризма и да америчке трупе треба да остану у Ираку све до победе, иако не каже шта подразумева под победом. Сенатор Обама, пак сматра, да је најважнији фронт у борби против тероризма Авганистан, где је ал-Каида поново активна. Обама сматра да би Америка требало да одреди датум свог повлачења, јер би то принудило ирачко вођство да што пре постигне политички договор за успостављање стабилности у земљи."
Мекејн и Обама се не слажу ни у погледу односа САД са Русијом или Кином. 

„Сенатор Мекејн се залаже за формирање савеза демократија, који би искључивао земље као што су Русија и Кина. Сенатор Обама каже обрнуто: 'Ми желимо да укључимо те земље и разговарамо са њима, јер свидело се то некоме или не, глобано загревање или забрана ширења оружја масовног уништења су питања, која се не могу решити без њиховог учешћа."

Корб каже да би се администрација Барака Обаме много мање ослањала на војну силу у одбрани америчких интереса у свету, него могућа Мекејнова администрација. 

„Сједињене Државе би требало да се више ослањају на дипломатију и друге видове такозване 'меке силе', као што су економска и хуманитарна помоћ. Америка треба поново да предводи својим примером отворене и демократске земље. За Сједињене Државе је такође веома важно да поправе свој нарушени имиџ у свету. По речима сенатора Обаме, то се може постићи успостављањем боље сарадње са другим земљама, америчким повлачењем из Ирака и фокусирањем пажње на Авганистан, где имамо подршку 47 земаља света."

Администрација Барака Обаме би напустила Бушову доктрину националне безбедности, која се залаже за превентивне ратове, каже Лоренс Корб. 

„Мислим да је чак и председник Буш одустао од идеје превентивног рата и сигуран сам да се сенатор Обама не би заложио ни за какву оружану акцију ако земљи не прети нека непосредна опасност. Подсетимо се да Русија тврди да је на основу теорије превентивног рата извршила упад у Грузију, што сви осуђујемо."

Двојица сенатора различито дефинишу борбу против тероризма, наводи даље Корб. 
„Мислим да није важно објашњавати да ли је реч о рату или нечему другом, већ да је најпаметније водити борбу против тероризма. Да ли Америка треба да га води сама или у сарадњи са другим земљама, да ли треба да примењује искључиво војну силу, или полицијске методе, и коначно да треба одредити ко је тачно непријатељ. Непријатељ је ал-Каида. Сенатор Обама је још 2002. рекао да је Ирак глуп рат јер тамо нема ал-Каиде. Мекејн другачије гледа на тај проблем. Он тврди да би повлачење из Ирака упутило погрешну поруку терористима свуда у свету. Он рат против тероризма изједначава са Другим светским ратом, који би он као председник наставио да води."
Ево како Корб објашњава Мекејново и Обамино виђење трансатланског партнерства.
„Мислим да обојица желе да ојачају Северноатлантски савез. Међутим, верујем да би се сенатор Мекејн залагао за изградњу антиракетног система у Пољској и Чешкој, проширење НАТО-а на подручје Кавказа, и то без придобијања подршке осталих савезника. Сенатор Обама, пак, каже да треба прво да се постигне конзенсус свих НАТО савезника, а тек онда да се предузимају нови кораци. 

Корб додаје да Америка никада није била свемоћна, а да садашња економска криза која потреса земљу још више ограничава њену моћ.

Нема никакве сумње да ће нова администрација морати да се суочи са огромним изазовима. Економска криза кроз коју пролазимо је највећа од времена Франклина Рузвелта. Спољнополитичка криза у којој се налазимо највећа је од времена Ричарда Никсона и Вијетнамског рата."
Избор Барака Обаме за председника симболизовао би крупан заокрет у политици САД према свету и обрнуто. 

„Мислим да би сенатор Обама у односу на Џона Мекејна имао веће шансе да промени мишљења света о Сједињеним Државама, јер би сам његов избор довео у питање све оно што групе као што је ал-Каида говоре о Америци. На људе би вероватно оставила утисак чињеница да је за америчког председника изабран човек чији је отац Кенијац, мајка белкиња из Канзаса, а који је детињство провео у Индонезији. Сенатор Мекејн би вероватно могао да учини слично као бивши ратни заробљеник у Вијетнамском рату. Али сматрам да би Обама као председник имао предност у односу на Мекејна."

ВОА 01.11.2008