среда, 06. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Фински излазак из принудне неутралности и шта све Хелсинки доноси у мираз НАТО алијанси
Савремени свет

Фински излазак из принудне неутралности и шта све Хелсинки доноси у мираз НАТО алијанси

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Животић   
среда, 18. мај 2022.

Сунчано, али суморно јутро 24. фебруара означило је сумрак Европе устројене Завршним актом из Хелсинкија потписаног 1. августа 1975. на крају Прве конференције за Европску безбедност и сарадњу од стране свих тадашњих европских држава (осим Албаније која га је ратификовала тек 1991), САД и Канаде.

Принципи фиксирани у финској престоници везани за једнакост суверених држава, неповредивост граница, суздржавање од употребе и претње силом, територијални интегритет европских држава, мирољубиво решавање међусобних спорова, немешање у унутрашње спорове држава, сарадње међу државама и поштовање норми међународног права, озбиљно начети и повређени на „Косовском случају" су актом започињања руске „специјалне операције" у Украјини, отвореном руском оружаном агресијом на ту земљу и подстицањем сепаратизма појединих њених делова озбиљно девалвирани.

Тектонски поремећаји међународних односа, преобликовање европске безбедносне архитектуре и обострано коришћење „Косовског преседана" у циљу лицемерног оправдања оружане агресије потпуно су изменили физиономију европског концепта неутралности чији је један од носилац током дугих година Хладног рата и постхладноратовског периода била Финска.

Шта је натерало Финску да после више од седам деценија љубоморно грађене неутралности одустане од тих постулата и одлучи се за убрзано приближавање НАТО?

Расправе о финском приступању НАТО нису скорашњег датума и нису иницијално везане за почетак рата на истоку Европе. И раније су многе политичке групације попут Националне коалиционе партије и Шведске народне партије Финске отворено иступале за финско приближавање НАТО.

Фински војници на вежби у Шведској

И многи политичари као што су председник Саули Нинисте, бивши председник Марти Ахтисари и бивши премијер Александар Стуб су отворено заступали тезу о потреби финског ступања у редове тог савеза. Сам Ахтисари није скривао уверење да се Финска мора одлучити на тај корак како би једном за свагда скинула са себе бреме „финландизације" као синонима потчињености своје спољне политике политици велике и моћне суседне силе уз подразумевано номинално очување суверенитета.

По својој природи њена неутралност није била добровољна, већ изнуђена. Као држава поражена у Другом светском рату, Финска је под принудом закључила с тада моћним Совјетским Савезом „Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи" који је по свом садржају био типског и крајње формализованог садржаја, али по својој суштини за њу судбоносног карактера

Противници сврставања Финске уз НАТО, првенствено политичари из редова социјалдемократа, су као разлог истицали реалан страх од последичног погоршања односа с Русијом.

По својој природи њена неутралност није била добровољна, већ изнуђена. Као држава поражена у Другом светском рату, Финска је под принудом закључила с тада моћним Совјетским Савезом „Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи" који је по свом садржају био типског и крајње формализованог садржаја, али по својој суштини за њу судбоносног карактера.

Захваљујући њему су стабилизовани односи између две земље, али је Финска платила огромну цену. На спољнополитичком плану је у међународним форумима гласала или неутрално или у складу са совјетским ставовима, морала је да плати одштету совјетским грађанима који су се током рата налазили у финским логорима, коначно се одрекне Карелије, преда Совјетском Савезу област Петсама богату бакром и никлом и прода невелики простор у Лапландији.

Уз тешке и наметнуте услове ишле су и посебне ноте у којима се Финска обавезала да ће чувати неутралну позицију и неће дозволити трећој страни да искористи њену територију за напад на Совјетски Савез.

Дубље финско историјско искуство везано за Русију и Совјетски Савез није било ни најмање обојено ружичастим тоновима. Принудни улазак у састав Руске империје после руско-шведског мира 1809, борба за аутономију, отпор наметнутој русфикацији и стицање независности на фону револуционарног метежа и грађанског рата у Русији 1918. судбински су осликали финску перцепцију Русије и обликовали „руски страх" унутар финског друштва.

Финско оклопно возило на НАТО маневрима

Совјетско-фински рат (1939-1940) који је довео до совјетског изопштења из Друштва народа, оголио неспособност Црвене армије, прославио финско оружје и донео ореол жртве и борца за праведну ствар Финској је као „незавршен рат" парадоксално представљао увод у несрећни фински ангажман у Другом светском рату на страни Немачке.

Иако поражена и понижена, Финска је успела да избегне совјетизацију друштва и националне економије и створи моћну индустрију која ју је увекла у ред најпросперитетнијих европских земаља.

Својим приступањем НАТО-у Финска том савезу доноси граничну линију према Русији у дужини од око 1.300 километара која се компактно наслања на постојећу руско-норвешку границу на крајњем северу

Међутим, финска влада и јавност су промптно препознале суштину геополитичких промена изазваних ратом у Украјини. Очигледно, схвативши судбоносни далекосежни карактер актуелних ломова, одлучили су да стану у ред за убрзано чланство у НАТО.

Да ли је у питању сврставање под моћни НАТО кишобран или крупан залог за будућност која следи?

Многи западни аналитичари су били склони веровању да разлозе у експресног финског приближавања НАТО-у уз наслон на Шведску с којом дели стремљења ка том савезу представља одраз страха од потенцијалне опасности с истока и потребе за заштитом, а да на другој страни вођство НАТО у њеном приступању том војном савезу види значајан потез у шаховском гамбиту који тренутно игра с Кремљом и којим ће га принудити на ново растакање својих војних потенцијала.

Својим приступањем НАТО-у Финска том савезу доноси граничну линију према Русији у дужини од око 1.300 километара која се компактно наслања на постојећу руско-норвешку границу на крајњем северу.

То отвара за Русију потенцијално нови фронт могућег одмеравања снага што подразумева засигурно контрамере везане за јачање релативно скромних руских копнених снага на том простору и додатно напрезање постојећих руских војних ефектива. Наиме, само део 6. армије Западног војног округа је орјентисан ка Финској, док су у ширем смислу ту и јединице копнене компоненте Северне флоте окупљене у 14. армијски корпус.

Доласком НАТО на руско-финску границу су у перспективи угрожени најзначајнији ефективи Северне флоте као ударне групације руских поморских снага, сачињене углавном од већих бродова и подморница на нуклеарни погон који базирају на релативно малом растојању од руско-финске границе

Уз то, према отвореним изворима, делови свих тих копнених јединица су већ ангажовани у операцијама на украјинском тлу. С тим у вези, сасвим логично делује примећено померање дела руских ракетних јединица према пограничном простору.

Доласком НАТО на руско-финску границу су у перспективи угрожени најзначајнији ефективи Северне флоте као ударне групације руских поморских снага, сачињене углавном од већих бродова и подморница на нуклеарни погон који базирају на релативно малом растојању од руско-финске границе.

Посредно би биле угрожене и базе ракетних јединица стратегијске намене, као и базе стратегијске авијације. Ретка насељеност простора, тло обрасло густом шумом, испресецано рекама и језерима и с мало путних и железничких комуникација, додатно би захтевало већу опрезност у пограничној зони.

Ефективност и безбедност руске Балтичке флоте која је по својој природи „затворена" у Балтичком мору и Финском заливу би засигурно били доведени у питање. И на крају, али не и на последњем месту листе сада већ реалних брига по руску страну била би безбедност руске северне престонице Санкт Петербурга који би се нашао на мање од 200 километара удаљености од линије раздвајања Русије и НАТО савеза.

Са своје стране, Финска јесте деценијама изграђивала своју неутралност, али није запостављала ни своје оружане снаге. Данас она располаже модерном оружаном силом „наслоњеном" на моћну домаћу одбрамбену индустрију.

Основну снагу њене копнене војске чине једна оклопна, 4 „ловачке" механизоване бригаде, 6 резервних пешадијских бригада, по један гардијски механизовани пук и пук намењен за извођење специјалних дејстава, један хеликоптерски батаљон, три батаљона за везу, 7 инжињеријских и један хеликоптерски батаљон.

Са своје стране, Финска јасним позиционирањем у моментима тешких геополитичких потреса осигурава своје интересе у догађајима и процесима који неминовно следе по завршетку кризе у Украјини. Парадоксално, оружано интервенишући у Украјини у циљу њеног држања ван НАТО структура, Кремљ ће добити НАТО у предграђу Санкт Петерсбурга

Савремени тенкови, оклопни транспортери и артиљеријска оруђа су немачког, америчког, руског, шведског, јужноафричког и финског порекла. У ваздухопловству доминирају амерички ловци Ф 18 и британски лаки јуришници „Хокер Сидли Хоук". Поморске снаге су намењене првенствено за заштиту обале и поред једне бригаде морнаричко-десантне пешадије имају и 6 минополагача, 8 ракетних чамаца, 13 миноловаца и већи број десантних, командних и помоћних бродова.

Тражећи моћну НАТО заштиту Финска северно-атлантском војном савезу нуди бројна преимућства. Својим географским положајем она доводи НАТО на руске границе и приближава рањивим тачкама руског одбрамбеног система, јача северно крило НАТО-а снажном и модерном армијом и приморава Русију да му парира на широком и несигурном простору.

Са своје стране, Финска јасним позиционирањем у моментима тешких геополитичких потреса осигурава своје интересе у догађајима и процесима који неминовно следе по завршетку кризе у Украјини. Парадоксално, оружано интервенишући у Украјини у циљу њеног држања ван НАТО структура, Кремљ ће добити НАТО у предграђу Санкт Петерсбурга.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер