Indija se mora pripremiti za rat na dva fronta – sa Pakistanom i Kinom

 Veliki metež se napravio oko izjave načelnika indijskog generalštaba generala Bipin Ravata (Bipin Rawat), da Indija mora da bude spremna za rat na dva fronta. Komandant Zapadne armije general Surinder Sing (Surinder Singh) kaže, da rat na dva fronta nije baš dobra ideja.

Stekao se utisak da komandant Zapadne armije protivreči šefu generalštaba. Ali, pomnije istraživanje otkriva da nema kontradikcije, uzimajući u obzir kontekst u kojem su dve izjave date.

Govoreći na seminaru pod nazivom „Budući obrisi i trendovi u ratovanju“, general Ravat je ukazao na mogućnost rata na dva fronta, podvlačeći da razilaženja sa Pakistanom izgledaju nepomirljiva, jer on nastavlja da vodi „posredničke ratove“. Kina, rekao je on, nastaviće da zanoveta oko indijskih teritorijalnih zahteva, testirajući njen prag tolerancije, što predstavlja situaciju koja može da se pretvori u sukob. Pakistan bi mogao da se okoristi od te situacije, bez obzira na nuklearno naoružanje koje služi za odvraćanje.

Da li bi takav rat ostao ograničen ili bi se pretvorio u opšti rat, tek bi se videlo. Ali, rat je realan, i Indija mora da bude spremna na borbu, i ne može sebi da dozvoli da spusti gard, bilo prema pakistanskom, bilo prema kineskom frontu.

U stvari, ono na šta je general Ravat ukazao, jeste pojačan „posrednički“ rat koji bi vodio Pakistan, i ekspanzionizam Kine koji ugrožava teritoriju Indije. To bi, po svemu sudeći, rezultiralo konfrontacijom i mogućom eskalacijom između dva azijska giganta.

To se ne razlikuje od onog što je dr Subhaš Bamre (Subhash Bhamre), indijski ministar odbrane izjavio ranije – „na trenutnoj liniji razdvajanja sa Kinom (Line of Actual Control with China), situacija je osetljiva, a incidenti sa patrolama, prelasci linije i okršaji imaju potencijal za eskalaciju“. Sa tim je spojena transgranična podrška Pakistana stotinama terorista koji čekaju da se infiltriraju u Kašmirsku dolinu.

Imajući ovo na umu, postavlja se pitanje, može li načelnik generalštaba da kaže bilo šta drugačije od ovog? Postoji vrlo realna mogućnost da se Indija suoči sa ratom, koji bi započeo od strane Pakistana, i/ili „salama postupkom“ Kine, kada je u pitanju teritorija Indije (otkidanje delića teritorije, komad po komad, prim. prevodioca).

General Surinder Sing je govorio na konferenciji na Univerzitetu Pendžab, pledirajući za veću ulogu vojske u diplomatiji. Njegovo spominjanje rata na dva fronta, implicira konvencionalni rat punog obima, što niko, uključujući trenutnog načelnika generalštaba, ne bi smatrao mudrim predlogom.

Sing je takođe govorio o potrebi poboljšanja odnosa sa Kinom, kako bi se steklo preimućstvo nad Pakistanom, što je poželjno. Ali, da li je to izvodljivo ili ne, i do koje mere, ostaje da se vidi, uzimajući u obzir kinesko-pakistanske odnose.

Singov fokus je bio na vojnoj diplomatiji, koju Indija nije razvila preko zajedničkih vojnih vežbi sa drugim zemljama. Zajedničke indijsko-kineske vojne vežbe su bile izvođene u prošlosti. U vezi Indije i Kine, ministar unutrašnjih poslova Radžnat Sing (Rajnath Singh) skoro je rekao, da dve zemlje imaju dobre odnose, i da ako ima razlika oko graničnih pitanja, treba razgovarati.

Ali, dvadeset rundi razgovora o indijsko-kineskoj granici, nije bilo plodonosno, i postoji potreba suočavanja sa problemom eskalacije od strane Pakistana, po nalogu Kine. Ovo takođe rađa pitanje, da li Kina utiče na spoljnu i odbrambenu politiku Pakistana. Da li je Pakistan postao de facto kineska provincija, sa kinesko-pakistanskim ekonomskim koridorom (China-Pakistan Economic Corridor) i inicijativom – Jedan put, jedan pojas? Trezvena analiza zaključila bi da je to realna mogućnost.

Izveštaji kineskih medija puni su pretnji da bi kineska armija mogla da uđe u indijsku saveznu državu DŽamu i Kašmir, i da Kina može da destabilizuje indijski severoistok i odvoji ga od Indije.

Sve u svemu, Kina i Pakistan su jedan entitet koji koji ugražava Indiju na više frontova.

Verovanje da Kina ne želi konflikt zbog svojih ekonomskih odnosa je naivno, jer ona to ne dovodi u vezu sa strategijskim i teritorijalnim ambicijama. Neki misle da bi Indija mogla da prekine svoje ekonomske odnose sa Kinom u slučaju sukoba. Ali, Indija nije čak povukla ni status najpovlašćenije nacije za Pakistan.

Kina je vična u otkidanju teritorija, i sledeći iskustvo krize oko Doklama, nikada ne teži direktnom sukobu. Ona jednu teritoriju nazove „spornom“ i onda je zauzme, proglašavajući je za kinesku teritoriju. To je ono što po svoj prilici radi sa Indijom, posebno u njenoj severoistočnoj saveznoj državi Arunačal Pradeš (Arunachal Pradesh) koju Kina naziva Južnim Tibetom. Ako dođe do konflikta, Peking će po svoj prilici da okrivi Nju Delhi.

Zašto bi Kina to činila? Miropomazujući sebe, praktično, za doživotnog imperatora, Si Đinping žuri da ostvari ,,kineski san“. Odgovor SAD-a na Severnu Koreju i kinesku militarizaciju Južnog kineskog mora samo je ohrabrio kineske ambicije. Veliki sukob sa Indijom stavio bi na probu indijsko-američko strategijsko partnerstvo, povukao indijske susede u kinesku orbitu,  i doprineo cilju Pekinga – sinocentričnoj Aziji.

Moguće je da Kina planira takav potez u periodu do 2019. godine, i opštih izbora u Indiji. Kina i Pakistan nikad nisu bili previše srećni zbog uspona vlade Narendre Modija (Narendra Modi). Strategijska konfrontacija sa ciljem da se indijska vlada osramoti mogla bi da bude realna opcija.

Si Đinping je bio sekretar u kineskom Ministarstvu odbrane kada je Kina napala Vijetnam 1979. godine. Moguće je da će da ozlovolji Indiju, eskalirajući napetosti na više frontova. Indijski ministar odbrane ukazao je na verovatnu eskalaciju ovog leta, ali je moguća i zima, uzimajući u obzir da je kineska armija upala u oblast Tuting uprkos snegu.

Indija se mora pripremiti za rat na dva i po fronta. Njene jedinice moraju da pokriju oblasti u kojima su tradicionalno bile slabo prisutne. Urgentno je potrebno da se razvije pogranična infrastruktura, angažovanjem civilnih entiteta.

Takođe je neophodno da se uspostavi sveobuhvatna osmatračka mreža, i lansira više malih satelita preko Indijske organizacije za istraživanje kosmosa (Indian Space Research Organization) koji bi nadzirali liniju razdvajanja sa Kinom, po principu 24 časa/7 dana. To znači takođe potrebu da se centralizuje njena granična kontrola na ovoj liniji, i preduzimanje sistemskih mera kontrole rasednih linija njenih neprijatelja. Ovo je najveći strategijski izazov sa kojim se suočava indijska vlada.

Asia Times

Prakaš Katoč je general indijske armije u penziji

Preveo sa engleskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.atimes.com/india-must-prepare-two-front-war-pakistan-china/