Kijev sve dalje od Brisela

Vladajuća Partija regiona ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča odnela je pobedu na proteklim parlamentarnim izborima. Osvojenih 39 procenata glasova u prvom krugu izbora će joj najverovatnije omogućiti da sastavi vladu sa Komunističkom partijom, koja je osvojila 15 posto glasova, i tako nastavi dosadašnju politiku. Druga polovina poslanika će se birati po većinskom sistemu, a procene su da će u novoj Vrhovnoj radi Janukovičeva partija u koaliciji sa komunistima imati punu kontrolu nad nacionalnim parlamentom. Ovo je utoliko veći uspeh za Partiju regiona zbog nepovoljne ekonomske situacije u zemlji, ali pobeda vladajuće partije ne znači smirivanje uzavrelih strasti u političkoj areni Ukrajine, niti da će se ova važna država jače vezati za Rusiju. Ukrajina i posle izbora ostaje podeljena kao i ranije, a s obzirom na sastav opozicije koja je ušla u parlament, očekuje se dalje zaoštravanje političke borbe i jačanje suprotnosti između istoka i zapada zemlje. 

Opozicioni savez "Otadžbina"  Julije Timošenko, koja nije mogla da učestvuje na izborima, osvojio je oko 21 odsto glasova, dok su partije Udar boksera Vitalija Klička i nacionalistička partija Svoboda na četvrtom i petom mestu sa po 12 odsto dobijenih glasova. „Otadžbina“ ili „Batkivština“ je dosledna partija prozapadne i antiruski raspoložene zapadne Ukrajine, dok je nova stranka UDAR ostvarila uspeh zahvaljujući predstavljanju Klička kao „treće sile“, različite od partije na vlasti i tradicionalne opozicije. Veliku ulogu je odigralo i to što Kličko nije poznat po skandalima, poput mnogih ukrajinskih političara.

Kličko je još u nedelju uveče isključio mogućnost saradnje sa vladajućom strankom i izjavio da je spreman na dijalog sa dve opozicione snage – "Batkivštinom" i "Slobodom". Pristalice „Otadžbine“ je međutim jako razljutilo to što nije želeo da s njima potpiše koalicioni sporazum pre izbora, zbog čega je optužen da je prikriveni igrač vlasti. Najveće iznenađenje izbora je uspeh ekstremno desne partije "Svoboda", poznate po ksenofobiji i antisemitskoj retorici, dok je lider ove partije Oleg Tjagnibok u prošlosti čak pozivao i na istrebljenje Jevreja i Rusa iz Ukrajine.  

Premijer Ukrajine i šef Partije regiona Nikolaj Azarov je već pozvao sve stranke u zemlji na saradnju, ali je s obzirom na rezultat izbora, verovatnije stvaranje jedinstvenog opozicionog bloka u parlamentu. Iz opozicionih tabora je takođe stiglo mnoštvo prigovora na regularnost izbora, koji su zbog slučaja Julije Timošenko bili pod lupom zapadnih posmatrača, a koji su izborni proces odmah preglasili nepoštenim. Timošenko je iz zatvora odmah posle podataka o rezultatima objavila štrajk glađu, „u znak protesta protiv izborne prevare", dok su posmatrači OEBS-a ocenili izbore kao korak nazad zbog „zloupotrebe administrativnog resursa“ i „nedovoljne transparentnosti finansiranja izbora“. Šefica misije OEBS u Ukrajini je izjavila da oni nisu bili fer i pošteni, dok je Andreas Gros iz Saveta Evrope saopštio da „Ukrajinci zaslužuju bolje“. Pobedu Partije regiona takođe su prokomentarisale državna sekretarka SAD Hilari Klinton i šefica za spoljnu politiku EU Ketrin Ešton, koje su izborni izveštaj OEBS-a i optužbe o manipulacijama prokomentarisale rečima „zabrinjavajući trendovi“.

Nasuprot ovim optužbama, neki strani posmatrači su ipak izjavili da je sve bilo regularno. Holandski član Evroparlamenta Danijel van der Stip je naglasio da je glasanje bilo bolje nego u zapadnim zemljama, dok je delegat iz Velike Britanije Nik Grifin kazao je da su ukrajinski izbori bili pravedniji od britanskih. Ovi usamljeni glasovi izdvajaju se međutim iz hora zapadnih reakcija, koje govore o „kraju demokratije“ i autoritarnom režimu u Ukrajini, koji je nekad bio „svetionik demokratije“.

Pobeda Janukovičeve parije očigledno ne odgovara Zapadu, koji predsednika već duže nastoji da izjednači sa beloruskim predsednikom Lukašenkom, a pobeda Partije regiona će sigurno doprineti dodatnom hlađenju odnosa Kijeva i Zapada. Nova vlast svakako neće biti po volji briselskih birokrata, ali za sada radikalnih promena u strateškoj saradnji između Ukrajine i Rusije neće biti. Janukovičevi lični odnosi sa Putinom su loši, a Moskva se prema ukrajinskim izborima držala prilično neutralno iako je od Janukovičevog predsednikovanja očekivala mnogo više. Da bi došlo do jačeg zbližavanja, dve države će morati da reše brojne nesuglasice, pre svega u ekonomskoj i energetskoj sferi. Saradnja će za sada ostati na dosadašnjem nivou, ali pobeda Partije regiona i komunista svakako pruža mnogo više mogućnosti za dalji napredak. Ukrajina će ipak, i dalje kao i Srbija ostati podeljena država, koja sigurno još neko vreme neće moći da se opredeli na koju stranu želi i može da ide.