Ko pobeđuje u trgovinskom pokeru dve najveće svetske ekonomije - vreme radi protiv Vašingtona

Krajem aprila počeli su da pristižu prvi zvanični podaci iz Kine koji ukazuju na značajan pad poslovne aktivnosti, signalizirajući usporavanje industrijske proizvodnje. Dok je kineski izvoz u aprilu bio jači nego što se očekivalo, isporuke u SAD su naglo pale, te će se efekat trgovinskog rata Vašingtona i Pekinga manifestovati u podacima za maj i naredne mesece.

Na prvi pogled, čini se da ovo opravdava Trampova nadanja, a posebno tezu Ministra finansija Skota Besenta da SAD drže većinu karata u globalnoj igri „trgovačkog pokera“. I zaista, što duže bude trajao trgovinski rat, biće sve gore za kinesku ekonomiju, budući da bi potencijalni decupling (razdvajanje) dve najveće svetske privrede nesumnjivo bio težak udarac.

Naime, gubitak najvećeg tržišta na svetu biće šok za dobar deo izvoznih sektora Kine. Okosnica sofisticiranog dela kineske privrede – visoko-tehnološke i zelene industrije (električna vozila, baterije, solarna energija), su de facto zavisne od tražnje na zapadnim tržištima i biće najteže pogođene.

Vreme protiv Vašingtona

Međutim, postoje dva problema u ovakvom načinu razmišljanja. Prvo, štete za američku ekonomiju biće takođe enormne, i ne nužno manje. Drugo, Vašington, za razliku od Pekinga, ima daleko manje vremena na raspolaganju u „trgovinskom pokeru“.

Fabrika električnih automobila "Nio" u Hefeju, Kina, april 2025

Ostavljajući po strani potencijalne enormne ekonomske gubitke koje bi dekupling, odnosno podela sveta na dva trgovinsko-tehnološka bloka donela, najveći problem za sprovođenje Trampove politike je javnost. Da stvar bude gora za trenutnog američkog predsednika, radi se o specifičnom delu javnosti – one koja ima direktan interes da se sačuva i uveća tržišna kapitalizacija korporacija na Volstritu koje posluju sa Kinom (reč je o najvećim kompanijama u SAD). Dakle, glas bogatih finansijera sa Volstrita ima presudan uticaj u oblikovanju američkih medija i javnog menja, te posredno i elektorata, i to ne samo na sledećim među-izborima 2026. godine.

Ono što olakšava poziciju Pekinga je daleko veća mogućnost da se „stimulansima“ podstakne domaća ekonomija. Naime, već se vide obrisi „tradicionalne“ monetarno-fiskalne ekspanzije, nešto što je Peking više puta praktikovao u „teškim vremenima“

Indikativne su projekcije „Bloomberg Economista“, po kojima bi sadašnje stope carina snizile američki BDP za čak 2,9% i povećale osnovne cene za 1,7% u naredne dve do tri godine. Snižavanje carina na 60% učinio bi pad BDP upola manjim, ali je i gubitak 1,5% nacionalnog BDP-a ogroman udarac za američku privredu.

Si Đinping, takođe, svakako ne može sebi da priušti da osiromaši kineski narod, ali je politička aparatura kojom raspolaže takva da kratki rokovi ne igraju preterano važnu ulogu. Ono što olakšava poziciju Pekinga je daleko veća mogućnost da se „stimulansima“ podstakne domaća ekonomija. Naime, već se vide obrisi „tradicionalne“ monetarno-fiskalne ekspanzije, nešto što je Peking više puta praktikovao u „teškim vremenima“.

Ono što se može očekivati su dodatni fiskalni transferi domaćinstvima i preduzećima kako bi se povećala potrošnja, pojačavanje kreditne ekspanzije da bi omogućila obimnije javne kapitalne investicije, te sprečila bankrotstva sistemski važnih kompanija (naime, čvrsta kontrola domaćeg kapitala i kredita omogućava kineskim kreatorima politike da potisnu uobičajene indicije ekonomskih problema, kao što je nesolventnost kompanija, i to onoliko dugo koliko smatraju korisnim). S tim u vezi, u prvom ekonomskom paketu od Trampovog carinskog rata, kineska centralna banka je 7. maja smanjila bazne kamatne stope i obećala ubrizgavanje više likvidnosti u finansijski sistem.

Ministarka finansija SAD DŽenet Jelen i guverner Narodne banke Kine Pan Gongšeng na sastanku u Narodnoj banci Kine u Pekingu, 8. aprila 2024.

Iako Kina snabdeva Ameriku sa 70% neophodnih retkih minerala, a sličan obrazac se može primeniti i na tražnju za određenim farmaceutskim komponentama (posebno za generički antivirusne i antibiotske lekove), zbog relativno skromnog obima uvoza takve vrste proizvoda to nije vrsta zavisnosti koja može da suštinski ugrozi funkcionisanje američke ekonomije. Naime, praksa pokazuje da će kompanije iz SAD naći alternativne dobavljače ako ponude nešto više cene.

Ekonomija obima

Ono što je u stvari najvažnije je da je nemoguće, bez nekoliko godina ili čak decenija potrebnih za preorijenticiju, održati poslovne modele američkih kompanija bez oslanjanja na dobavljače iz Kine

Ono što je u stvari najvažnije je da je nemoguće, bez nekoliko godina ili čak decenija potrebnih za preorijenticiju, održati poslovne modele američkih kompanija bez oslanjanja na dobavljače iz Kine. Kina je „radionica sveta“ i najuspešnije korporacije iz SAD baziraju dobar deo svojih profitnih marži sarađujući sa tom zemljom.

Ovde nije samo reč o cenovno i kvalitativno konkurentim komponentama i proizvodima koji se američkim firmama isporučuju iz pogona u Kini, nego o čitavom, dramatično efikasnom eko-sistemu na kom je baziran kineski kapitalizam. Ključna karika tog sistema je ekonomija obima i to je ono što bi američki stratezi morali da uzmu u obzir.

Naime, kineska ekonomija obima je kvalitativno neuporediva sa bilo čim što je postizao bilo koji prethodni geopolitički konkurent Amerike, uključujući i samu Ameriku na vrhuncu moći. Referentne procene ukazuju da bi bila potrebna „decenija ili dve upornih napora“ da se prekroje globalni lanci snabdevanja korišćenjem carina, imajući u vidu  potrebno vreme da kompanije donesu s tim povezane odluke, odnosno planove. 

Američke i kineske banknote

Kako je odvajanje od Kine veoma skupa solucija, za Vašington je znatno bolje, barem na kratak i srednji rok, da prihvati strukturnu realnost: za SAD, ekonomiju gladnu kapitala i sa industrijskom bazom koja nije kompetitivna u domenu niskih i srednje soficistiranih tehnologija, bolja je opcija da ima trgovinski deficit sa Kinom nego sa drugim ekonomijama u razvoju.

Za interese Vašingtona je problematičan obrazac ponašanja Donalda Trampa, gde bi on iznenada mogao izgubiti interes za carinski rat s Kinom, istovremeno stavljajući fokus na neki novi problem

Naime, dogovor s Pekingom podrazumevao bi i „koncesije“ s druge strane. Na primer, saradnja sa Kinom u industrijama koje će oblikovati budućnost (kao što su veštačka inteligencija, kvantno računarstvo i čista energija) značiće preimućstvo za američke korporacije koje će biti angažovane u tim biznisima. Dodatno, dil sa Pekingom bi značio i implicitnu saglasnost Kine o nastavku „pretvaranja“ svojih spoljnotrgovinskih suficita u aktive denominovane u dolarima, odnosno obećanje da će praksa kupovine američkih hartija od vrednosti održati.

Protok vremena prosto znači manje obuhvatan, i za Ameriku koristan sveobuhvatan dogovor koji može da dobije. Za interese Vašingtona je problematičan obrazac ponašanja Donalda Trampa, gde bi on iznenada mogao izgubiti interes za carinski rat s Kinom, istovremeno stavljajući fokus na neki novi problem.

Posledično, bez obzira na to što su ulozi u igri za obe strane gigantski, vreme je na strani Pekinga, budući da je Tramp odlučio da vodi taktičku, a ne stratešku trgovinsku politiku. Naime, američki predsednik je – smatrajući da će Peking u strahu od gubitka pristupa američkom tržištu biti spreman na značajne i brze ustupke – loše procenio strpljenje i pregovaračke kapacitete kineskog rukovodstva. Tramp nije ozbiljno proučio mogućnost da će, uprkos velikom ulogu, kineski zvaničnici biti spremni na velike rizike za ekonomiju zemlje da bi, inače čestu praksu Vašingtona da sličnom vrstom pritisaka dobija ustupke, jednom za svagde okončali.

Američki predsednik Donald Tramp i novoimenovani američki ambasador u Kini Dejvid Perdju sa suprugom Boni, 7. maj 2025.

S druge strane, Peking – verovatno ispravno – očekuje da će Tramp biti prisiljen na popuštanje. Naime, pritisci širom SAD bi mogli poprimiti dramatične razmere, značajno slabeći poziciju trenutnog američkog predsednika. Ono oko čega se obe strane slažu je da je zatišje u postojećem carinskom ratu za obe gubitnička pozicija. 

Popuštanje Vašingtona

Kako se već počeo nazirati značajan porast cena proizvodne opreme, kao i roba, a posebno odeće, koje su neophodne većini Amerikanaca, Vašington je već od druge polovine aprila počeo da šalje pomirljive poruke prema Pekingu. Posle dobijanja izvesnih garancija da će Amerika biti spremna na stvarnu deeskalaciju, Peking je konačno pristao na prve javno potvrđene pregovore, koji će biti održani u Švajcarskoj 10. i 11. maja. Iako obe strane smatraju da su trenutne carine ekvivalente trgovinskom embargu, razgovori će se usredsrediti na deeskalaciju, a ne na sveobuhvatni trgovinski dogovor. 

Čak i ako se postigne dramatična deeskalacija, to verovatno neće drastično ublažiti probleme američkih potrošača usled verovatnih poskupljenja ili nestašica tokom leta

Ono što Trampova administracija očekuje od pregovora je drastično obostrano smanjenje carina, na ispod 60%, mada je Tramp, prenoseći nadležnost na Besenta, sugerisao 80%. Optimistično, te redukcije bi se primenjivale već od sledeće nedelje. Visoko na listi želja SAD-a je i ukidanje kineskih izvoznih ograničenja na retke minerale koji se koriste za pravljenje magneta, budući da se niz industrija suočava sa poremećajima u snadbevanju. 

Čak i ako se postigne dramatična deeskalacija, to verovatno neće drastično ublažiti probleme američkih potrošača usled verovatnih poskupljenja ili nestašica tokom leta. Očekuje se da će broj kontejnerskih brodova koji pristižu u luku Los Anđeles (glavnu američku kapiju za transpacifičku trgovinu) biti tek na polovini uobičajenog, što implicira manji broj televizora, laptopova, bicikala, nameštaja na policama američkih prodavnica. Iz ovoga, naravno, proizilazi politički problem za establišment u Beloj kući, a sa tim je povezano i odustajanje FED-a da podstakne ekonomiju nižim kamatama.

Luka u Los Anđelesu

Naravno, Peking bi želeo da se carine spuste na nivoe od pre aprila, te da se ukinu razne druge restrikcije na tehnološke i finansijske tokove između dve države. Međutim, imajući u vidu da SAD već godinama označava Kinu kao strateškog rivala, te celokupnu Trampovu strategiju, tako nešto je nerealno.

Ono što se obe strane manje-više slažu je da SAD i Kina moraju naći način koegzistencije, budući da bi dekupling izazvao ogromne negativne posledice po obe zemlje, kao i globalnu ekonomiju

Ono što se obe strane manje-više slažu je da SAD i Kina moraju naći način koegzistencije, budući da bi dekupling izazvao ogromne negativne posledice po obe zemlje, kao i globalnu ekonomiju. Da to neće ići brzo, ukazuje procena američkog ministra finansija Skota Besenta, koji smatra da će biti potrebno dve do tri godine da se postigne sporazum sa Kinom.

Svojevrsni paradoks je da je na obalama Ženevskoj jezera sedište Svetske trgovinske organizacije (STO). U istoj zemlji, ali ne na istom mestu i svakako ne u okviru STO, tokom vikenda će se desiti carinski pregovori između dve najveće globalne ekonomije, istina ovoga puta u kratkoj formi.

Negativni efekti američkih carina

Najnovija referentna studija pokazuje da će, čak i uz najavljenu suspenziju većine od njih, američke carine izazvati oštar pad međunarodne trgovine, značajne gubitke u dohocima širom sveta (a posebno u SAD), te velike poremećaje u globalnim lancima snabdevanja. Eskalacija carina bi takođe mogla da izazove oštru rekonfiguraciju globalnih lanaca vrednosti sa njihovom promenjenom geografijom, jer bi se naglo pomerili prema Latinskoj Americi, uz posledično povećane troškove, što bi rezultiralo manje efikasnim trgovinskim sistemom.

Prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda i Grupe Svetske banke, april 2025.

Na sreću, trenutno je najizvesniji tzv. umereni scenario koji uključuje februarske i martovske mere, eskalaciju međusobnih carina SAD i Kine i suspenziju recipročnih carina objavljenih 2. maja. Dakle, i pod pretpostavkom da grejs period rezultira trajnom suspenzijom „recipročnih“ carina, u tom „povoljnom“ razvoju događaja nivo dohodaka u SAD značajno opada, za oko 2%, u Kini za oko 1,5%, na globalnom nivou za 1,2%, dok je negativni efekat znatno manji u evrozoni (pad za 0,4%). Dodatno, u tom (status kvo) scenariju trgovinski tokovi će biti za 5 procentnih poena niži nego što bi bila bez carinskog rata.

Ipak, iako bi direktna razmena između SAD-a i Kine dobrim delom prestala, indirektni izvoz kineskih proizvoda u SAD, preko latinoameričkih i zemalja jugoistočne Azije biće pod neuporedivo manjim udarom

Šok dovodi do poremećaja globalnih lanaca snabdevanja, a proizvodnja najoštrije pada u sektorima koji su visoko integrisani u GVC-Globalni lanac vrednosti (električna oprema i elektronika i  transportna oprema, gde oko 30% proizvodnje zavisi od GVC-a – nasuprot njima, slabije integrisani sektori, poput agrara ili proizvodnje gume i plastike, biće daleko manje pogođeni).

Ipak, iako bi direktna razmena između SAD-a i Kine dobrim delom prestala, indirektni izvoz kineskih proizvoda u SAD, preko latinoameričkih i zemalja jugoistočne Azije biće pod neuporedivo manjim udarom.

Povezano s projekcijama pada globalne razmene, na istom tragu su i procene Maerska, vodeće kompanije u poslovima međunarodne trgovine, koji je upozorio da bi se globalna trgovina mogla značajno redukovati ove godine (Maersk je smanjio svoju prethodnu prognozu rasta potražnje za kontejnerima od oko 4% na raspon od minus 1% do 4%). I studija „Kiel Institut“-a ukazuje na dramatičan pad kako američko-kineske razmene (koja će opasti za polovinu, a možda i za 70% na duži rok), tako i globalne trgovine (za oko 5%). 

Teretni brod na putu ka luci u Antverpenu

Dugoročna perspektiva Pekinga

Kada kinesko rukovodstvo razmatra trenutni carinski rat sa SAD, ono ni na trenutak ne gubi iz vida tri esencijalna faktora koji održavaju dugoročnu perspektivu odnosa dve države.

Kada kinesko rukovodstvo razmatra trenutni carinski rat sa SAD, ono ni na trenutak ne gubi iz vida tri esencijalna faktora koji održavaju dugoročnu perspektivu odnosa dve države

Prvo, uprkos značajnim promenama u globalnom poretku, SAD će još dugo ostati dominantna globalna sila. Dok Trampova administracija povlači poteze koji će rezultirati relativnim padom uticaja SAD-a na globalnom nivou, udeo SAD u svetskom BDP-u ostaće enorman i u doglednoj budućnosti. Prema „World Economics“-u , Amerika je prethodne godine činila 12,7% globalnog BDP-a po kupovnoj moći (sa očekivanjem da će učešće SAD-a blago opasti, na 11,8%, u 2030), dok je Kina bila ubedljivo prva sa 19,6%. S druge strane, podaci MMF-a  ukazuju da je razlika u korist Kine bila znatno manje izražena (BDP SAD-a u 2024. iznosio je 29.185 milijardi dolara, a Kine 38.154 milijardi dolara; iz iste baze podataka MMF-a se takođe može videti da je BDP Kine izražen u nominalnom iznosu, sa 18.748 milijardi dolara, tek na dve trećine američkog).

Dodatno, SAD ne samo da zadržava ogromnu ekonomsku, vojnu i tehnološku nadmoć, već njena ulaganja u istraživanje i razvoj i vojnu potrošnju, koja daleko nadmašuju potrošnju drugih zemalja, sugerišu da će Amerika još dugo držati preimućstvo.

Druga perspektiva nudi nešto optimističniju viziju budućeg položaja Kine, budući da međunarodni poredak postaje multipolarniji i sve više globalizovaniji. S tim povezano, Trampova carinska politika je poremetila globalne lance snabdevanja, što već počinje da nanosi štete američkoj ekonomiji, pa čak i tehnološkim inovacijama korporacija iz te zemlje – štete od kojih će neke biti dugoročnog karaktera za SAD.

Prodavnica "Victoria’s Secret" u Pekingu, april 2025.

Treće važno saznanje kineskog rukovodstva je karakter političke podele u SAD, što bazično signalizira da će se politike poput Trampove verovatno suočiti sa značajnim otporom u budućnosti u kojoj bi moglo doći do preraspodele političke moći, te promene političkog kursa zemlje. Posledično, budući da je kompeticija dve sile dugoročna i strukturna, odnosno oblikovana trajnom geopolitičkom dinamikom, kineski lideri neće praviti drastične promene u svojoj strategiji prema SAD kao odgovor na privremene političke fluktuacije. 

Napori Pekinga da održi stabilne odnose sa drugim globalnim akterima, posebno zapadnim, uključujući i stalno pozivanje na multilateralne institucije (pre svega STO i OUN), kao i podršku Globalnom jugu, ukazuje da kinesko rukovodstvo razume značaj borbe za globalni prestiž

U vezi s dugoročnim sagledavanjem trenutnog problema je i trenutni pojačani angažman na promovisanju multilateralizma. Napori Pekinga da održi stabilne odnose sa drugim globalnim akterima, posebno zapadnim, uključujući i stalno pozivanje na multilateralne institucije (pre svega STO i OUN), kao i podršku Globalnom jugu, ukazuje da kinesko rukovodstvo razume značaj borbe za globalni prestiž.

U tom kontekstu, ankete koje ukazuju da se administracija u Vašingtonu, čije ponašanje mnogi globalni poslovni lideri vide kao glavni uzrok konflikta, suočava sa daleko većim reputacionim gubitkom nego Peking u tekućem trgovinskom ratu, idu na ruku kineskom rukovodstvu.  Peking pokušava da razvije alternative, gde kao ekonomski najkonsekventije vide odnose sa EU, s kojom (uprkos trgovinskim tenzijama) postoji značajan potencijal za saradnju u oblastima kao što su klimatske promene, tehnološke inovacije i globalno upravljanje.

Dakle, suočena sa trgovinskim pritiskom Trampove administracije Kina je odabrala odmeren, ali i asertivan pristup – sa aktivnim protivljenjem Trampovom unilaterizmu, pozivanjem na dijalog na ravnopravnim osnovama, ali bez prenagljenog popuštanja, i bez pribegavanja bezobzirnoj odmazdi (npr. zadržane su na nuli carine na određene ključne poluprovodničke proizvode, kako bi se zaštitio dugoročni rast visokotehnoloških industrija; nisu uvođene zabrane za američke investicije u zemlji niti obrnuto).

Promocija novog Huaveijevog modela smatrfona u Kuala Lumpuru, februar 2025.

Kineska potrošnja

Iako će verovatno doći do određnih popuštanja u trenutnom trgovinskom sporu Vašingtona i Pekinga, globalni trgovinski sistem je nepopravljivo oštećen, što je snažan udarac za privredu oslonjenu na izvozna tržišta. De facto jedina dugoročna održiva strategija za rešavanje strukturnih problema kineske privrede – o kojoj se već decenijama vode debate – je iskorišćavanje potencijala kineskog domaćeg tržišta.

Naime, potrošnja domaćinstava u Kini, iako u rastu od 2012. (kada je bila na tek 35% BDP-a), iznosi skromnih 39% domaćeg BDP-a, što je daleko niži udeo od potrošnje domaćinstava u SAD (68%), Japanu i Južnoj Koreji (po 56%) ili Indiji (60%). Niska potrošnja domaćinstava, zajedno sa ogromnim industrijskim kapacitetima zemlje, stvorila je strukturnu zavisnost od inostranih tržišta, čineći privredu veoma ranjivom na bilo kakvo pogoršanje odnosa sa vodećim svetskim ekonomijama.

Naravno, ključni problem u podizanju potrošnje je to što bi se, skoro po automatizmu, smanjila prosečna stopa rasta domaće privrede, budući da bi nivo investicija morao znatno da opadne (jer bi resursi umesto u izgradnju npr. putne infrastrukture bili usmereni ka zdravstvu ili školstvu). Međutim, budući da bi i sa redukovanjem stope rasta Kina i dalje bila dinamičnija privreda od njenih najvećih takmaca, sazreva uverenje da je to put kojim treba poći.

Najbolji način da se brzo postignu rezultati na tom planu je (delimično) ukidanje najvećeg faktora koji radi protiv potrošnje – a to je hukou sistem. Prema hukou pravilima (prakse i normi koje su, pored ostalog, sprečile nastanak favela, koje možemo videti u Latinskoj Americi), oko polovine populacije zemlje, uglavnom ruralne, nema određena prava u nedomicilnim gradovima – pre svega besplatno javno školstvo, zdravstvo i posredno (i delimično) penzije.

"Hukou" registracione knjižice

Sa makroekonomskog stanovišta, ne ulazeći u problem preraspodele i solidarnosti, hukou sistem podiže stopu štednje ruralnih Kineza, i posledično smanjuje njihovu i ukupnu potrošnju. Procene su da bi uklanjanje hukou sistema podiglo potrošnju ruralne kineske populacije za čak 30%, što je više nego dovoljno da se neutrališu štete nastale usled dramatičnog pada spoljne tražnje, odnosno očekivanog pada izvoza.

Ima indicija da rukovodstvo u Pekingu ekonomski konflikt sa Vašingtonom doživljava kao sukob koji neće biti brzo rešen. Ovaj dugoročan pristup se takođe ogleda u tome kako se Peking pripremao za drugi Trampov trgovinski rat još od svog iskustva u prvom Trampovom trgovinskom ratu

Naravno, nije realno očekivati da će ovako suštinske promene doći preko noći, ali bi intenziviranje trgovinskog konflikta sa Amerikom, i eventualno čitavim Zapadom, moglo ubrzati hukou reformu, što bi i socijalno, a ne samo ekonomski posmatrano bio poželjan reformski pravac, i pored posledičnog usporavanja ekonomskog rasta.

Loš scenario

Ekonomski konflikt dve supersile šteti obema, ali budući da je geopolitička borba „igra sa nultim ishodom“ – gde gubitak jednog podrazumeva dobitak drugog aktera – to je neizbežni deo jednačine. Naravno, ovako sagledavanje stvari izuzima trgovinski aspekt odnosa dve zemlje, posebno imajući u vidu da je trgovina u teoriji igara tipičan (i omiljeni) primer igre sa ne-nultim, odnosno obostrano pozitivnim ishodom.

Ima indicija da rukovodstvo u Pekingu ekonomski konflikt sa Vašingtonom doživljava kao sukob koji neće biti brzo rešen. Ovaj dugoročan pristup se takođe ogleda u tome kako se Peking pripremao za drugi Trampov trgovinski rat još od svog iskustva u prvom Trampovom trgovinskom ratu. Rukovodstvo zemlje je na neki način pripremalo svoje građane za dugotrajni trgovinski rat, sa ciljem da se usporavanjem procesa pregovora postigne najbolji dogovor – naravno s protokom vremena. Generalno se polazilo od pretpostavke da su kineski potrošači spremniji da podnose teškoće od Amerikanaca.

Šangaj, april 2025.

Drugi, i za Amerikance opasniji deo strategije Pekinga bi mogao biti u ideji kineskih kreatora politike o „institucijama u senci“, kojima se postepeno istiskuju postojeće. Ovo odražava deo kineskog pristupa globalizaciji, gde Peking već duže od deceniju podržava ili stvara alternative institucijama koje predvode SAD (Azijska banka za infrastrukturne investicije, Šangajska organizacija za saradnju; inicijativa Pojas i put – sve su to praktične alternative MMF-u i Svetskoj banci, gde je američki uticaj dominantan). Iako je Kina decenijama radila na ovoj politici, čini se Trampov „nedostatak posvećenosti“ američkom angažmanu u međunarodnim institucijama, kao što su MMF i NATO, upravo ide na ruku aspiracijama Pekinga.

Budući da je u ovoj fazi teško zamisliti rešenje za spasavanje Trampovog obraza i prestiža SAD-a, Endrju Mert smatra da bi bilo iznenađenje ako bi Peking napravio značajnije korake da ublaži suštinski kolosalnu grešku koju je Trampova administracija načinila sa otpočinjanjem carinskog rata

Ima i onih analitičara, istina malobrojnih, koji tvrde da bi ovoga puta rukovodstvo u Pekingu moglo „ići do kraja“, naravno izuzimajući vojne aspekte konflikta. Kako to vidi ugledni kolumnista „South China Morning Posta“ Endrju Mert, iako je Kina 2025. opasno izložena prekidu lanaca snabdevanja, to nije Kina iz 1999. godine, kada je Amerika bombardovala ambasadu te zemlje u Beogradu.

Debakl izazvan finansijskom krizom na Zapadu 2008, uspeh inicijative „Pojas i put“, uspešno prilagođavanje američkim carinama tokom prvog Trampovog mandata, te odlučan odgovor na pandemiju Kovida 19 su neki od događaja koji su transformisali Kinu u ekonomsku supersilu i tehnološkog konkurenta SAD-a. Ako se sve to sagleda, možda je upravo ovo trenutak da se suprotstave najjačoj sili sveta i nedvosmisleno zauzmu mesto koje im pripada na globalnoj pozornici.

Budući da je u ovoj fazi teško zamisliti rešenje za spasavanje Trampovog obraza i prestiža SAD-a, Endrju Mert smatra da bi bilo iznenađenje ako bi Peking napravio značajnije korake da ublaži suštinski kolosalnu grešku koju je Trampova administracija načinila sa otpočinjanjem carinskog rata.  

(RTS)