Koliko Peking može i hoće ekonomski da podrži Moskvu?

Ako se Rusija suočava sa dramatičnim ekonomskim sankcijama, čije su globalne reperkusije bez presedana, čini se da će sposobnost Kremlja da održi ekonomiju zemlje na nogama zavisiti od dva ključna faktora.

Naime, ako Rusija nastavi da prodaje energente na svetskom tržištu (što na dnevnom nivou donosi blizu 700 miliona dolara) i ako Peking ne bude pratio zapadne sankcije (osim gde je zbog američke tehnologije u svojim proizvodima, poput lap-topova, prisiljen na to), već bude intenzivirao tehnološku saradnju sa Rusijom, trenutni snažni ekonomski poremećaji s kojima se suočava najveća država mogli bi da ubrzo nakon prestanka rata da postanu stvar prošlosti.

Iako je gas decenijama vruća politička tema na Zapadu, valja imati na umu da su izvozni prihodi Rusije od njegovog izvoza 2021, kao i prethodnih godina, grubo tri puta manji od onih koji se ostvaruju po ino-plasmanima sirove nafte i derivata

Alternativno, i u manje izglednoj opciji, gde Zapad prestaje da kupuje rusku naftu, Kina (i verovatno neke druge zemlje veliki uvoznici, poput Indije ili Tajlanda), mogle bi da nadomeste količine sirove nafte i naftnih derivata koje trenutno kupuju zemlje EU (oko dva i po miliona barela nafte dnevno i sličan iznos naftnih proizvoda, pre svega dizela i lož ulja).

Eventualna obustava izvoza prirodnog tečnog gasa u Evropu dovela bi do toga da Rusija tehnički ne može da izveze taj energent negde drugde, dok bi se izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) preusmerio prema Aziji. Potencijalna izgradnja gasovoda ka Kini (ili Indiji) mogla bi da potraje godinama i lišila bi Moskvu značajnih resursa.

Skladište za gas u Redenu, Nemačka, 9. marta 2022.

Međutim, iako je gas decenijama vruća politička tema na Zapadu, valja imati na umu da su izvozni prihodi Rusije od njegovog izvoza 2021, kao i prethodnih godina, grubo tri puta manji od onih koji se ostvaruju po ino-plasmanima sirove nafte i derivata, i da je sličan odnos doprinosa ta dva energenta punjenju budžeta Rusije (koji je sa 39% bio punjen prihodima po osnovu poreza i carina na naftu i gas 2019, a trenutno daleko više).

Ove godine bi prosečno skoro 50% više cene energenata (kako stvari stoje trenutno) od onih ostvarenih u 2021, mogle da podignu ruske izvozne prihode po tom osnovu na fantastičnih 350 milijardi dolara (ekvivaletno petini BDP-a Ruske Federacije 2021), što bi faktički u jednom mahu anuliralo sve gubitke po osnovu otimanja deviznih rezervi zemlje od strane Zapada. 

Prioritetne mere podrške

Ovi prilivi već su omogućili Kremlju da krene sa „prioritetnim merama podrške''za ruski federalni budžet, koje će samo u prvoj fazi premašiti hiljadu milijardi rubalja, sa polovinom novca koji odlazi na podsticanje zapošljavanja, te na transport i građevinarstvo.

Budući da je polovina ruskog izvoza prethodne godine bila po drugim osnovama (izvoz raznih metala, uglja, oružja, hrane...), te da uglavnom nema formalnih prepreka, ali u praksi itekako ima nespremnosti da se kupuje ruska roba u EU i SAD (osim metala čiji izvoz ka Zapadu će Rusija uglavnom zabraniti), očekivano je da prošlogodišnji izvozni prihod od oko 250 milijardi dolara ne može biti ponovljen, niti da će biti dostignut petostruko manji izvoz usluga.

Menjačnica u Moskvi 10. marta 2022.

Ključno pitanje za funkcionisanje ruskog ekonomskog sistema ostaje nesmetan izvoz blizu 7,8 miliona barela dnevno sirove nafte i naftnih derivata. Kako je Kina najveći uvoznik sirove nafte sa preko 10 miliona barela dnevno (količina koja je do 2021. prosečno godišnje rasla neverovatnih 10%), jasna je sva težina uloge Pekinga za ekonomsku poziciju Rusije

Imajući u vidu da se dominatno radi o proizvodima sa niskom dodatom vrednošću (i posledično visokim udelom uvoza u njihovom sastavu), to će se daleko manje negativno odraziti na ekonomiju zemlje, posebno u situaciji uvozne substitucije („opsadna ekonomija"), koju je Kremlj već počeo da primenjuje.

Stoga, ključno pitanje za funkcionisanje ruskog ekonomskog sistema ostaje nesmetan izvoz blizu 7,8 miliona barela dnevno sirove nafte i naftnih derivata. Kako je Kina najveći uvoznik sirove nafte sa preko 10 miliona barela dnevno (količina koja je do 2021. prosečno godišnje rasla neverovatnih 10%), jasna je sva težina uloge Pekinga za ekonomsku poziciju Rusije.

Pored ključne uloge nastavka izvoza energenata kao žile kucavice ruske privrede, od vitalnog značaja za ekonomsko pozicioniranje Rusije je samo obavljanje finansijskih transakcija (koje je Zapad otežao zabranom SWIFT-a za većinu ruskih banaka, te zamrzavanjem imovine ruske centralne banke i ostalih banaka, kao i ruskih korporacija). Dodatno, kako se zapadne firme povlače iz Rusije što implicira gubitak radnih mesta i pristupa mnogim modernim tehnologijama, od velikog značaja su najave da bi kineske firme mogle ući na rusko tržište i da bi se mogao intenzivirati uvoz sada oskudnih visokotehnoloških roba iz te zemlje. 

Ruska energetska infrastruktura

Očekivanje dalje depresijacije rublje izaziva masovno „bežanje" Rusa u strane valute, što povećava interesovanje za juan, a u istom pravcu deluje i snažan trend otvaranja računa u kineskoj valuti, uključujući i izdavanje kineske UnionPay kartice

Da li Rusija prelazi na kineski međunarodni sistem plaćanja?

Oštre sankcije Zapada, kao i uzvratni koraci ruske Centralne banke, naterali su ruske investitore da aktivno trguju juanom. Učešće renmimbija u prometu konvertibilnih valuta poraslo je na 7,5%, deset puta više od vrednosti s početka februara, dok je po broju transakcija juan već 9. i 10. marta 2022. prestigao dolar i evro.

Budući da pravna lica obavljaju transakcije sa kineskom monetom u približno istom obimu kao i ranije (jer moraju da se pridržavaju još važećih ugovornih obaveza), projektuje se dalji rast upotrebe renmimbija.

Očekivanje dalje depresijacije rublje izaziva masovno „bežanje" Rusa u strane valute, što povećava interesovanje za juan, a u istom pravcu deluje i snažan trend otvaranja računa u kineskoj valuti, uključujući i izdavanje kineske UnionPay kartice.

Štand UnionPay-a na Svetskoj internet konferenciji u Vuženu, novembra 2020.

Naime, s početkom rata, odnosno posle suspenzije operacija od strane Visa i Mastercarda, ruske banke beleže snažan porast potražnje za izdavanjem UnionPay kartica, koja se može koristiti za obavljanje transakcija na bankomatima širom sveta, te na sajtovima stranih kompanija.

Važnu ulogu u preorijentaciji privatnih investitora na juan imaju i nedavno uvedene provizije za transakcije na berzi sa dolarom, evrom i funtom od čak 12%. 

Rast trgovine juanom na Moskovskoj berzi

Stabilnost juana, zajedno sa potencijalom snažnog povećanja ekonomske razmene sa Kinom, doprinela je njegovom povlašćenom statusu na ruskom finansijskom tržištu. Uvidevši iznenadnu mogućnost za ubrzavanje internacionalizacije renmimbija, Peking je od 11. Marta 2022, dozvolio da dozvoljene oscilacije rublje prema juanu budu duplirane (na 10%). Ta mera će poboljšati trgovanje depresijaciji sklonom ruskom valutom i olakšati zaključivanje trgovinskih poslova.

Pojačanoj ulozi juana ide na ruku i to što rezerve Banke Rusije u juanima iznose čak 76 milijardi dolara, te da Rusija ima otvorenu liniju za razmenu (swop) od 150 milijardi juana sa Kinom. 

CIPS kao odgovor na SWIFT

Isključivanje ruskih banaka SWIFT-a znači da one više ne mogu da koriste taj sistem za vršenje ili primanje plaćanja sa stranim finansijskim institucijama za trgovinske transakcije. Ovakav razvoj događaj prirodno je uputio ruske banke i firme na Kinu, koja je izgradila svoj prekogranični međubankarski platni sistem (CIPS) još  2015, sa ambicijom da prevaziđe zavisnost od zapadne finansijske infrastrukture, kao što je SWIFT.

Bankomat Sberbanke u Pragu, 9. marta 2022.

CIPS obrađuje 50 milijardi američkih dolara dnevnih transakcija, što je čak osam puta manje nego SWIFT, dok ga većina banaka na Zapadu ne upotrebljava (zamislite da neko počne da koristi WeChat, dok njegovi prijatelji koriste Viber ili WhatsApp). Iako se obim transakcija CIPS-a brzo povećava, on ne može biti potpuno nezavisan od SWIFT-a, jer su „međučvorovi" sve banke koje Vašington može sankcionisati.

Inicijalne informacije ukazuju da su napravljeni prvi koraci na uključivanju ruskih banaka i korporacija u CIPS, što Peking podržava. Kako ruske kompanije žele da fakturišu svoju trgovinu u renminbiju, Kina je spremna da kupuje rusku naftu i gas i plaća ih u juanima. Neke ruske kompanije (Gasprom Njeft, FESCO Transportation Group) već su izrazile spremnost da prihvate juan u plaćanjima. VTB banka je već ponudila kamatu od 8% na štedne depozite u kineskim juanima.

Kineski platni sistem digitalnih juana mogao bi takođe poslužiti za suprotstavljanje zapadnim sankcijama Rusiji, jer razvoj e-juana može pomoći u smanjenju oslanjanja na bankovne račune i zaobilaženje finansijskih posrednika.

Kineska aplikacija za digitalni juan

Kina će pokušati da zvanično održi status kvo u vezi sa svojim trgovinskim odnosima sa Rusijom, te su dve najveće kineske državne banke već ograničile finansiranje kupovine robe iz Rusije, dok manje kineske banke sa ograničenom međunarodnom izloženošću mogu biti spremne da rizikuju, što pokazuje poslovanje sa Iranom

S tim u vezi, indikativna je nova runda sankcija EU od 10. marta, koje pored toga što ciljaju bankarski sektor Belorusije, izvoz tehnologije za pomorsku navigaciju Ruske Federacije, pokušavaju da otežaju korišćenja kriptovaluta (iako eksperti smatraju da je znatnije ograničenje dostupnosti kriptovaluta nerealno). Naime, od početka rata u Ukrajini upotreba bitkoina od strane Rusa, kao načina zaobilaženja sankcija, snažno se povećala. 

Kineski oprez

Ipak, Kina će pokušati da zvanično održi status kvo u vezi sa svojim trgovinskim odnosima sa Rusijom, te su dve najveće kineske državne banke već ograničile finansiranje kupovine robe iz Rusije, dok manje kineske banke sa ograničenom međunarodnom izloženošću mogu biti spremne da rizikuju, što pokazuje poslovanje sa Iranom.

Peking je takođe blokirao sve ruske kredite u Azijskoj investicionoj banci. Tamo gde su sankcije zavedene, Kina se ponaša u skladu s njima jer ne može da dozvoli bojkot svojih banaka u SWIFT-u niti neulazak ino-kompanija u Kinu.

Kineski premijer Li Kećijang na konferenciji za štampu u Pekingu 11. marta 2022.

Čini se da će ruska potražnja za kineskom robom rasti, a rešavanje pitanja finansiranja trgovinskih poslova, gde bi juan preuzeo ulogu dolara, nameće se kao urgentno. Taj trend bi mogao da oslabi dominaciju američke valute u globalnoj trgovini. Dodatno, sama „weaponization" dolara u ovakvom obimu mogla bi se pokazati kao opasna za SAD, ugrožavajući hegemoniju američke monete

U skladu sa ovim je tvrdnja američkog ministarstva finansija da uprkos produbljivanju međusobnih veza Kina ne pomaže Rusiji da zaobiđe američke sankcije. Inače, SAD su posebno na oprezu u pogledu ponašanja kineskih proizvođača poluprovodnika sa američkim licencama.

Ipak, zabrinutost Vašingtona je preterana, jer bi SAD praktično mogle da „zatvore" SMIC ili bilo koju kinesku kompaniju koja prkosi američkim sankcijama isporučujući čipove i drugu naprednu tehnologiju Rusima. Dodatno, iako ne sprečavaju, američke sankcije komplikuju rusku prodaje naftu Kini i drugim zemljama.

Kako sve veći broj zapadnih kompanija napušta Rusiju, spremnost Kine da održi poslovne odnose sa Moskvom otežava napore Zapada. Peking već posluje sa ruskim energetskim kompanijama koje su na meti američkih sankcija, kao što je Novatek, a formula koju koriste je saradnja između državnih preduzeća i finansiranje od strane državnih banaka.

Čini se da će ruska potražnja za kineskom robom rasti, a rešavanje pitanja finansiranja trgovinskih poslova, gde bi juan preuzeo ulogu dolara, nameće se kao urgentno. Taj trend bi mogao da oslabi dominaciju američke valute u globalnoj trgovini. Dodatno, sama „weaponization" dolara u ovakvom obimu mogla bi se pokazati kao opasna za SAD, ugrožavajući hegemoniju američke monete.   

Međusobne investicije i trgovina  

Rusija ima 140 milijardi dolara vredne aktive u Kini, što predstavlja skoro četvrtinu stranog vlasništva na kineskom tržištu obveznica. Budući da se strano vlasništvo nad kineskim obveznicama smanjilo tokom februara 2022. za 10.6 milijardi dolara, spekuliše se da je deo prodaje došao od Banke Rusije koja pokušava da ublaži pritisak na rublju.

Kinesko-ruska trgovinska razmena

Među trenutnim kineskim energetskim investicijama u Rusiji, CNPC ima 20% udela u projektu Yamal LNG i 10% u Arctic LNG 2, dok Cnooc Ltd. poseduje 10% Arctica. Gasovod „Snaga Sibira" počeo je da šalje gas u Kinu 2019, a Gasprom je već u pregovorima sa Kinom o drugoj ruti koja bi mogla da bude potpisana ove godine, što bi omogućilo da isporučuje gorivo sa gasnih polja koja snabdevaju Evropu.

Inače, Putin i Si su na otvaranju Zimske olimpijade u Pekingu februara 2022. obznanili 118 milijardi dolara vredne nove ugovore vezane za naftu, gas, pšenicu.

Energetska rusko-kineska razmena

Početkom marta 2022. Peking razmatra kupovinu ili povećanje udela u ruskim energetskim i robnim kompanijama, kao što s Gasprom i proizvođač aluminijuma United Co. Rusal International PJSC. Rat u Ukrajini doveo je cene energije, metala i hrane na rekordne nivoe, a fokus Pekinga na energetsku i prehrambenu sigurnost znači i jačanje kineskog uvoza iz Rusije.

Rusija uvozi iz Kine mobilne telefone, kompjutere, telekomunikacionu opremu, igračke, tekstil, odeću, delove za elektroniku. Rusija je Kini glavni prodavac poljoprivrednih proizvoda, uglja i posebno energeneta, čija se prodaja udvostručila u poslednjih 5 godina, na skoro 60 milijardi dolara 2021 (Kina uvozi 1,6 miliona barela sirove nafte dnevno).

Otkako su 2014. uvedene „prve sankcije", bilateralna trgovina se povećala za više od 50%, a Kina je postala najveća izvozna destinacija Rusije. Bilateralna robna razmena, rastući 36% 2021, dostigla je 147 milijardi dolara, čineći 18,4% ukupne ruske spoljne trgovine. Od toga je blizu 18% namireno u juanima, pet puta više nego 2014, dok je deo ruskog izvoza fakturisanog u dolarima opao na polovinu (sa čak 80%).

Samo tokom januara i februara 2022. trgovina između dve zemlje porasla je za 38,5%, a proklamovan cilj je da se bilaterna robna razmena podigne na 250 milijardi dolara godišnje do 2025.

Izvoz Rusije po zemljama

Pokušaj tehnološke izolacije Rusije i uloga Kine

SAD, podržana Evropskom unijom, Japanom, Južnom Korejom i Tajvanom, odsekla je ruske kupce ne samo od zapadne tehnologije. Pored toga, povlačenjem sa ruskog tržišta, moćne tehnološke firme poput Applea doprinose sve većoj tehnološkoj izolaciji Rusije, koja će nametnuti ozbiljne troškove ruskoj vojsci i ekonomiji.

Rusija je intenzivirala napore za razvoj domaće visokotehnološke industrije i domaće kompanije su uspešno razvile neka rešenja, uključujući servise za slanje poruka, društvene mreže i pretraživače, dok je Moskva postigla napredak i u razvoju sopstvenih mobilnih operativnih sistema i „cloud computing". Međutim, u drugim oblastima, kao što su poluprovodnici i telekomunikaciona oprema, zemlja ostaje veoma zavisna od uvoza.

Iako su obim i domet američke kontrole tehnologije protiv Rusije bez presedana, njihov dizajn je bio inspirisan prethodnim merama nametnutim kineskom tehnološkom gigantu Huavei, koga je 2020. SAD odsekla od poluprovodnika, znatno redukujući poslovanje i profit te kompanije.

Honkonška berza 10. marta 2022.

Ipak, tehnološka izolacija Rusije mogla bi dodatno ojačati visokotehnološku saradnju sa Kinom, posebno u oblasti AI, big data, robotike, biotehnologije. Kina je najveći ruski dobavljač poluprovodnika i potrošačke elektronike, sa potencijalom da poveća izvoz određenih tehnologija u Rusiju, uključujući manje sofisticirane čipove, cloud computing, kao i računare. Međutim, kratkoročno i srednjoročno, Peking ostaje zavisan od pristupa zapadnoj tehnologiji i tržištima.  

Koliko je snažna geopolitička osovina Pekinga i Moskve?

Sve do rata u  Ukrajini moglo se verovati da je potpuno „odvajanje" (decoupling) Zapada od Kine i Rusije malo verovatno i nerazumno. Sada izgleda da su zajednička averzija Kine i Rusije prema Zapadu i narativ o viktimizaciji koji psihološki podstiče nacionalizam obe zemlje, jednostavno previše moćni.

Dva dokumenta - zajednički kinesko-ruski sporazum o saradnji, potpisan 4. februara, i Izveštaj o radu, koji je kineski premijer 5. marta 2022. dostavio Nacionalnom narodnom kongresu - indikativni su.

Opsežna izjava o kinesko-ruskoj saradnji govori o „prijateljstvu između dve države koja nema granica" i sadrži popis zajedničkih interesa, kao i posvećenost ekonomskoj saradnji i regionalnim i geostrateškim ambicijama. Drugi dokument predstavlja ono što je do sada bio godišnji kineski šablonski recept za razvoj i prosperitet. Međutim, duboko povezivanje sa Rusijom predviđeno prvim dokumentom, koja je izolovana drakonskim zapadnim sankcijama (koje bi u narednim decenijama mogle da unište njenu ekonomiju), verovatno će učiniti težim ostvarivanje ovih ciljeva.

Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping u Pekingu, 4. februara 2022.

Brzina kojom je Rusija odsečena od svetskog finansijskog sistema je upozorenje i ukazuje zašto kineski lideri toliko očajnički žele da razviju alternativu hegemoniji američkog dolara. Peking je odbio da finansijski kazni Rusiju i verovatno će joj pomoći da ublaži efekat sankcija kupovinom nafte, gasa i pšenice

S tim povezano je pitanje da li odnos SAD i Kine i dalje može da bude ograničen na intenzivnu konkurenciju vođenu interesima? Da li Peking veruje da bi njegovi interesi bili unapređeni u svetu podeljenom u dva rivalske bloka, gde je Kina povezana sa Rusijom protiv Zapada? Kina je i dalje zavisna od Zapada zbog inputa koji podržavaju njen tehnološki napredak, a postepeno udaljavanje od Rusije ne mora da znači približavanje Zapadu, već čuvanje sopstvenih interesa.  

Razlozi Pekinga da podrži Moskvu 

Brzina kojom je Rusija odsečena od svetskog finansijskog sistema je upozorenje i ukazuje zašto kineski lideri toliko očajnički žele da razviju alternativu hegemoniji američkog dolara. Peking je odbio da finansijski kazni Rusiju i verovatno će joj pomoći da ublaži efekat sankcija kupovinom nafte, gasa i pšenice.

Ipak, Si predsedava ekonomijom koja je mnogo dublje isprepletena sa svetom od Putinove i ima više toga da izgubi. Ozbiljnost zapadnih sankcija uvedenih Moskvi, uključujući odsecanje Centralne banke Rusije iz globalnog finansijskog sistema, je bez presedana. Imajući ovo u vidu, Peking će učiniti ono što najbolje radi: udvostručiti svoju dugoročnu, inkrementalnu strategiju ponovnog zauzimanja Tajvana „svim sredstvima bez rata".

Ruska pijaca u Pekingu, 1. marta 2022.

Napor zemalja za partnerstvom ubrzao je kako se Putin suočio sa izolacijom nakon 2014. i postepeno prevazilazio sumnje u prodaju naprednog oružja Kini. Ipak, oklevanje Kine da se decidno stavi na rusku stranu posledica je i decenija potrošenih na pokušaje da se ubede evropske elite da nemaju razloga da strahuju od Kine u usponu

Prema dokumentu Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe SAD, Kina razvija jedan od najvećih nuklearnih potencijala u istoriji, dok će Rusija iskoristiti svaku priliku da potkopa SAD i njihove saveznike. Vagner grupa i druge privatne kompanije za obezbeđenje bliske Kremlju proširuju vojni domet Moskve u oblastima od Sirije do Malija. Kina će ostati najveća pretnja tehnološkoj konkurentnosti SAD, jer Peking cilja na ključne sektore i komercijalnu i vojnu tehnologiju iz američkih i savezničkih kompanija i institucija.

Čini se da Vašington počinje da prepoznaje da snažne veze između Rusije i Kine imaju potencijal da preoblikuju globalni poredak, kako dve države žele da uspostave sfere uticaja u svojim regionima. Procenjuje se da će se odnosi dve države samo produbljivati u narednim mesecima, kako Rusija bude dodatno izolovana na međunarodnom planu. 

Smatra se da je Amerika potcenjivala dubinu veza između Putina i Sija, te da bi partnerstvo Rusije i Kine moglo da utiče na sposobnost SAD da projektuje uticaj u istočnoj Aziji i Evropi ili da očuva globalni finansijski system (Martin & Jacobs, 2022).

Napor zemalja za partnerstvom ubrzao je kako se Putin suočio sa izolacijom nakon 2014. i postepeno prevazilazio sumnje u prodaju naprednog oružja Kini. Ipak, oklevanje Kine da se decidno stavi na rusku stranu posledica je i decenija potrošenih na pokušaje da se ubede evropske elite da nemaju razloga da strahuju od Kine u usponu.

Čini se da će Peking pokušati da održi jake veze sa Moskvom, zadrži EU u svojoj ekonomskoj orbiti i izbegne prelivanje sankcija SAD i EU na Moskvu, istovremeno sprečavajući značajno pogoršanje odnosa sa SAD (Blanchette & Lin, 2022).

Sedište Evergrande grupe u Šenženu

Intenziviranje kineskih ekonomskih veza sa Rusijom kroz kupovinu više ruske energije i povećanu upotrebu kineskog juana za bilateralne transakcije, moglo bi da oslabi pritisak na Rusiju usled zapadnih sankcija, što bi naštetilo odnosima Pekinga sa Zapadom.

Sve dok se Peking suzdrži od pružanja direktne vojne pomoći Rusiji, on će u najboljem slučaju trpeti sekundarne sankcije Zapada, dok će SAD biti zaokupljene Ukrajinom i Rusijom, skretajući pažnju sa Indo-Pacifika

Čini se da je kineska podrška protivljenju Moskve širenju NATO-a pojačana u decembru 2021. i moguće da je povezana sa procenom Sija da bi rat mogao više oštetiti interese EU, SAD i Rusije nego Kine. Sve dok se Peking suzdrži od pružanja direktne vojne pomoći Rusiji, on će u najboljem slučaju trpeti sekundarne sankcije Zapada, dok će SAD biti zaokupljene Ukrajinom i Rusijom, skretajući pažnju sa Indo-Pacifika.

Ipak, možda je glavni faktor podrške Pekinga Moskvi privlačnost partnerstva sa Rusijom, sa obzirom na nepovoljno bezbednosno okruženje. Naime, odnosi sa Vašingtonom, koji je pored ostalog optužio Peking da su njegove tehnološke platforme postale propagandno oruđe Putina u ratu, pogoršavaju se, Brisel naginje u pravcu pozicije SAD, kao i susedstvo, posebno Australija, i u manjoj meri Japan i Indija. Odnosi sa Moskvom, s druge strane, već tri decenije se poboljšavaju, uz usklađenost po pitanjima ideologije, bezbednosti, sajber prostora i globalnog upravljanja.

Bez jačih sila na raspolaganju, Si je možda napravio proračunatu odluku da bi snažni odnosi sa Moskvom mogli predstavljati najsigurniju opciju za Peking. Rusija, pored podrške po pitanjima sporova oko Tajvana i Južnokineskog mora, mogla bi da ponudi kritičnu liniju spasa ako postoje pokušaji Zapada da se ugrozi protok vitalne robe u Kinu kroz Molučki moreuz.

(RTS)