На истоку ништа ново - "нормализација раста" и рекордан спољнотрговински суфицит

У Пекингу је у четвртак завршена тродневна Централна радна економска конференција, која је, по традицији, окупила креаторе привредне политике и економске експерте. Циљана стопа кинеског привредног раста за следећу годину није саопштена, али се после ње јасно назире тон кинеске економске политике у 2015. години који сада, очигледно, рачуна на скромнију стопу привредног раста.

Следећа година за Кину је значајна још по једној ствари. То је последња година њеног 12. петогодишњег плана. Влади у Пекингу веома је важно да сачува стабилан и што виши раст уочи следећег петогодишњег плана.

Кинески економски експерти на неминовност извесног снижења циљане стопе привредног раста указивали су месецима, па и недељама уочи ове конференције. Високи државни званичници такође се нису либили да у јавности говоре о чињеници да је Кина достигла степен развоја који подразумева скромнију стопу економског раста. Тим пре што је криза још увек присутна у еврозони, а економски опоравак у САД бележи тек прве значајније кораке и то искључиво захваљујући политици квантитативног попуштања. Поврх свега, привредна активност у Русији бележи силазни тренд због санкција запада којима је ова земља изложена.

Већина кинеских економских аналитичара сматрала је да би нова циљана стопа кинеског привредног раста у 2015. години могла да износи око седам одсто. Сличну прогнозу уочи конференције изнео је и „Голдман Сакс“.

Кинески економисти мишљења су да смањење циљане стопе привредног раста не би значило да су привредне перспективе Кине негативне. Напротив, они указују да би нешто спорији раст привреде могао помоћи кинеској привреди да пређе са квантитативног на квалитативни модел привредног раста.

Следи убрзање реформи

Кључни израз који је доминирао конференцијом је „нова нормала“. Реч је о фрази коју је у последње време председник Си Ђинпинг неколико пута понављао, означавајући нови курс кинеске привреде ка смањењу зависности од инфраструктурних пројеката и извоза.

У саопштењу издатом након конференције каже се да ће Кина догодине убрзати реформе у девет области: односу тражње и трошкова, билансу извоза и увоза, инвестиционој тражњи, производним факторима, тржишној конкурентности, производним капацитетима и начину организације индустрије, реаговању на привредне ризике, заштити природних ресурса, моделу расподеле ресурса и начинима макроконтроле.

Саопштено је и да земља мора разумети нову нормалу, прилагодити се новим околностима и развоју под датим условима.

Према речима Љу Пејлина из Истраживачког центра за развој при Државном савету НР Кине, логика нове нормале почива на преласку са привредног раста велике брзине на средњи до велики привредни раст. Он сматра да је то разумно, с обзиром на релативно висок ниво развоја земље. Љу Пејлин сматра да је овакав приступ прилагођен законима економије и да је потпуно другачији од погрешних политика у неким земљама са средњим приходима, које су довеле до рецесије. У међувремену, сматра овај експерт, економска структура у Кини такође ће се променити, уз већу улогу потрошње у повећању раста, док ће сектор услуга надмашити секундарну индустрију. Економски раст би се у том случају, према истом извору, све више ослањао на иновације, уместо на огромне инвестиције.

Реч премијера и статистике

У прва три квартала ове године, кинески БДП достигао је 7,4 одсто, што је за 0,1 одсто мање од планираног. Подсетимо, кинески БДП пре десет година износио је 10,09 одсто. Потом је бележио импресиван раст све до 2007. када је достигао 14,6 посто. Уследио је пад током 2008. и 2009. године на 9,63, односно 9,21 одсто, да би се 2010. године вратио на стопу вишу од десет одсто (10,45). Од тада, кинески БДП бележи благи пад: 9,3 одсто (2011) и 7,7 одсто (2012, 2013).

Средином новембра, на 17. самиту лидера земаља југоисточне азије (АСЕАН), Кине, Јапана и Јужне Кореје, одржаном јуче у Нејпјиду, главном граду Мијанмара, кинески премијер Ли Кећанг дао је прву јавну прогнозу кинеске економије у 2015. години, понудивши, како је оцењено, мало наде за велике стимулансе и драматичне промене макроекономске политике.

Ли Кећанг је истакао да сложеност глобалног тржишта додаје силазни притисак, али да основе националне економије нису промењене. Он је истакао да кинеска економија има још маневарског простора, потенцијал и отпорност да одржи здраву експанзију. То је, како је рекао, могуће јер је Кина још увек у критичном стадијуму урбанизације, индустријализације и модернизације пољопривреде, који би могао генерисати потрошњу и инвестиције.

Према речима кинеског премијера, макроекономска политика ове земље догодине ће бити конзистентна и стабилна, без наговештаја драматичних промена. Уз политику финог подешавања, могуће је у одговарајуће време направити простор за спровођење реформе, рекао је Ли Кећанг.

Најновији подаци говоре да је кинеска економија изгубила замах у октобру, чиме је циљани привредни раст од 7,5 одсто за ову годину ушао у зону ризика. Инвестиције у основна средства порасле су за 15,9 одсто у првих десет месеци ове, у односу на прошлу годину, што је најслабији темпо раста после децембра 2001. године, саопштио је кинески Национални биро за статистику. Фабричка производња у октобру је повећана за 7,7 одсто, а малопродаја је забележила раст од 11,5 одсто, што је најспорији темпо раста од 2006. године.

Од 19 влада кинеских провинција, које су објавиле податке о БДП у трећем кварталу, 12 је известило о успорењу привредног раста. Највеће успорење привредног раста забележено је у северозападној провинцији Ћингхај, где је БДП склизнуо са 10,2 одсто у прва два на 9,5 одсто у прва три квартала ове године.

У провинцији Хебеј, како је известио Кинески међународни радио, локална влада затворила је старе капацитете за производњу угља и челика, како би побољшала економску структуру и квалитет ваздуха. Економски раст у овој провинцији износио 6,2 одсто у прва три квартала ове године. Привредни раст у провинцији Хебеј током првих шест месеци износио је 5,8 процената.

Највећи светски зајмодавац, Индустријска и трговинска банка Кине (ИЦБЦ), известила је о највећем расту лоших кредита од 2006. године. Неквалитетни кредитни пласмани ове банке повећани су за девет одсто у трећем кварталу ове године. Нето приход банке повећан је за 7,7 одсто за годину дана, на 72,4 милијарде јуана, односно 11,8 милијарди америчких долара, кажу подаци аналитичара телевизије "Блумберг њуз".

Притисак на јуан након новембарског пада увоза

Према подацима кинеске царине, увоз у Кину смањен је у новембру за 6,7, док је извоз забележио раст од 4,7 одсто, што подгрева забринутост да би друга по величини привреда света могла бити суочена са оштријим успорењем раста и додатним притиском на креаторе политике да појачају стимулативне мере.

Прошломесечни неочекивани пад увоза највећи је од марта ове године. Кина тренутно бележи рекордан спољнотрговински суфицит од 54,6 милијарди америчких долара, што би, према аналитичарима, могло подстаћи даљу апресијацију јуана.

Економисти које је анкетирала агенција Ројтерс изразили су очекивања да би кинески суфицит након октобра могао бити 43,5 милијарди долара, уз раст извоза од 8,2 и увоза од 3,9 одсто.

Претпостављајући да ће кинески економски раст бити седам одсто у наредној години, Гао Пеј-јунг, директор Националне академије за економску стратегију при Кинеској академији друштвених наука, изјавио је почетком овог месеца да би кинески буџетски дефицит могао да износи између 1,35 билиона јуана (око 220 милијарди америчких долара) и 1,90 билиона јуана. Кина је одредила за циљ буџетски дефицит од 1,35 билиона јуана за ову години, што је 2,1 одсто од националног БДП. Према оцени Гао Пеј-јунга, то је још увек скроман износ, у односу на међународне стандарде, али је за 150 милијарди јуана виши него 2013. године.

Према писању листа „Чајна дејли“, кинески економисти сугеришу влади активнију фискалну политику, уз напомену да је влада до сада била конзервативна у ширењу буџетског дефицита, задржавајући га испод два одсто током четири од последњих осам година.

Иако је општа оцена да би извесно успорење стопе привредног раста помогло трансформацију кинеске привреде, без сумње је да ће и следеће године инфраструктурни пројекти играти запажену улогу у кинеском развоју. Овде треба поменути да је недавно Комисија за национални развој и реформу одобрила 28 железничких пројеката, што је овогодишње инвестиције у кинески железнички сектор, према „Чајна дејлију“, подигло на билион јуана.