На Северном Кавказу брзо се формира етнос који живи по шеријату и мрзи хришћане

(Агенција политичке новости)

Социолошко истраживање, које је спровела агенција Caucasus Times у пет главних градова република Северног Кавказа, показалo је да се 44% становништва региона негативно односи према хришћанству, саопштава ИА “Нови Регион”. “Прозападни” активисти за заштиту права претпостављају, да се “можда, хришћанство повезује са федералним центром и његовом репресивном политиком”. У Caucasus Times сматрају, да je то резултат распрострањивања исламских традицијâ од стране Рамзана Кадирова и других регионалних руководилаца. Осим тога, норме шеријата постепено замењују руске законе, који само формално важе у региону.

На Северном Кавказу, опажа се висок степен нетрпељивости житеља муслимана према припадницима других религија, у највећој мери према хришћанима. Тако закључују експерти на основу резултата истраживања које је спровела информативна агенција Caucasus Times у престоницама пет севернокавкаских република. У региону се формира нови надетнички идентитет муслимана Северног Кавказа. У питању је конфликт цивилизацијâ – преноси мишљење руководиоца Caucasus Times Ислама Текушева – радио станица “Слобода”.

Резултати испитивања, спроведеног међу две хиљаде житеља Севернокавкаског региона, показали су велике разлике у степену толеранције локалног становништва према припадницима других религија. Само у Чеченији маса оних који су се изјаснили о свом негативном односу, на пример, према хришћанству, чини скоро половину испитаних – 44 процента.

Ове су цифре уплашиле либералне експерте. Специјалиста Московског центра Карнеги Алексеј Малашенко, запазио је у интервјуу радио-станици “Слобода” да се “одсуство толеранције код муслимана према хришћанима у региону, да садашњег времена, није изразито примећивало”. По мишљењу Малашенка, скоро половина оних који се негативно односе према хришћанима – житељима Кавказа, на тај начин изражава свој негативни однос према федералном центру: “Ми не волимо Москву, ми не волимо федералну власт, они су хришћани”.

Супротно становиште је изразио писац и главни уредник листа “Завтра” Александар Проханов, сматрајући да је цео регион расадник сепаратизма: “Жаришта чеченске и ингушетијске нестабилности су се фузионисала, и њима се припојио цео низ севернокавкаских република, укључујући и немуслимански, православни и хришћански рејон Северне Осетије. У односу према Русији, Кавказ је некако одвојен, особен, изнутра обједињен и сложан. И онако како је по арапском свету истовремено протутњао пожар револуцијâ, приближно то исто може се опазити на Кавказу, када на тим невеликим републикама и територијама, које обједињују горштачка традиција и историјат присаједињења Русији, “дише” и шири се, један те исти сепаратистички, терористички пламен.

Резултати које су добили истраживачи стварају противречну слику о улози ислама у Севернокавкаском региону. Они сведоче како о значајном утицају ислама на становништво, тако и о озбиљним разликама између појединих севернокавкаских република у погледу степена привржености популације исламским вредностима. Ову противречност експерти објашњавају различитом унутрашњом политиком руководилаца, с једне стране, у Ингушетији и Чеченији, а с друге – у “световним” републикама – Кабардино-Балкарији и Карачајево-Черкезији.

Од укупног броја испитаних, 62% сматра да религија игра “велику” улогу у њиховом животу. При томе, у Чеченији, таквих је 81%. Ради поређења, у Кабардино-Балкарији, два пута мање испитаника се изјаснило о великој улози религије у њиховом животу – 42%. У Ингушетији – 68%. Поред тога, резултати истраживања су показал, да је маса људи који симпатишу исламске радикале или деле њихове ставове, на Северном Кавказу доста велика. Костур те групе чине млади људи узраста од 20 до 25 година. То су они који не учествују у џихаду, и немају контакт са радикалним групама, али који су спремни у одређеним условима, да укажу помоћ наоружаним илегалцима.

Према подацима Caucasus Times, у Кабардино-Балкарији, број оних који су пријемчиви за радикалне исламске идеје креће се око 39%. У Чеченији, реч је о 33%, а у Ингушетији око 30%. У Дагестану, истраживачи нису успели да добију веродостојне податке, што је резултат страха становништва од припадника служби безбедности, који показују повећан интерес према симпатизерима догми радикалног ислама.

Експерти се слажу у томе да основну улогу у исламизацији Северног Кавказа играју два фактора. Прво, у појединим републикама одвија се наметање исламских норми са врха. На пример, Рамзан Кадиров фактички је успоставио у Чеченији, у руском федералном субјекту, шеријатске законе. У Ингушетији, лидер републике Јунус-Бек Јевкуров, искуство свог колеге из Чеченије, трансформисао је и екстраполирао на ту област. Ово омогућава Јевкурову и Кадирову да, с једне стране, севернокавкаским илегалцима ускрате базу за регрутовање. “С друге стране, то је врло опасно, јер они формирају одређену субкултуру, која доприноси процесу дистанцирања културâ и цивилизацијâ”, сматрају експерти. У Кабардино-Балкарији и Карачајево-Черкезији, насупрот томе, републичке власти труде се да се сасвим дистанцирају од исламских традиција, стављајући акценат на световно управљање.

Други значајан узрок силовите исламизације региона јесте одсуство руске власти на терену. Како сматрају у центру Карнеги, “у питању је трагање за исламском алтернативом у условима када су сви незадовољни политиком власти, када руски закони уопште не функционишу. Природно, онда се призива религиозна традиција. Закони шеријата, између осталог, функционишу, не сјајно, али функционишу све више и више”. Принципи исламске правичности доприносе и доприносиће исламизацији, и због тога јер се у кавкаским републикама није појавила алтернатива, фактички, религиозном управљању, уверени су посматрачи.

Извор: http://www.apn.ru/news/article23992.htm     

Превео: Небојша Вуковић