субота, 29. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Не желимо да будемо издајници Русије
Савремени свет

Не желимо да будемо издајници Русије

PDF Штампа Ел. пошта
Становници Крима   
уторак, 06. децембар 2011.

(Регнум, 4. 12. 2011)

Отворено писмо Дмитрију Медведеву и Владимиру Путину

Редакција ИА REGNUM је добила поруку представника друштвених и политичких организација Крима председнику Руске Федерације Дмитрију Медведеву и премијеру Руске Федерације Владимиту Путину, која се овде објављује у потпуносати и без промена:

Поштовани Дмитрије Анатољевичу!

Поштовани Владимире Владимировичу!

Ми, становници Републике Крим, представници политичких партија и друштвених организација, приморани смо да Вам обратимо због неподношљивих услова наших живота, који су настали као последица унутрашње и спољне политике власти Украјине.

Полуострво Крим је 1954 године, са свим његовим становницима (који су били држављани Руске Федерације) било откинуто од Русије и предато Украјини у знак вечитог пријатељства између наших народа. И становници Крима су [тада] били убеђени да ће то пријатељство бити вечно и да ће наша права бити поуздано заштићена.

У распаду СССР-а, када су становници Крима на општекримском референдуму 20. јануара 1991. године изразили своју жељу да остану у заједници са својом историјском отаџбином – Русијом, наша тежња је била спречена потписивањем Уговора о пријатељству, сарадњи и партнерству Руске Федерације са Украјином. Према том уговору, Украјина је прихватила обавезу да не поткопава безбедност Русије, да се држи курса у правцу интеграције наших држава, да не дозвољава насилну асимилацију руског кримског, и народа који припада руској култури.

Међутим, 20 година независности Украјине је показало да је политика украјинске власти – политика двоструких стандарда, лажи и лицемерја, политика претварања Украјине у непријатеља Русије. То значи: преобраћање нас, становника Крима, у издајнике своје отаџбине: Русије.

Сведоци смо патолошког одбијања украјинске власти да иде у правцу било каквог облика интеграције са Русијом – ни у СНГ, ни у ОДКБ, ни у Евроазијски економски савез, ни у Царинску унију (Таможенный союз), ни у ЕЭП, а ни у Евроазијски савез (Евразийский союз), који је недавно предложио В. В. Путин. А ми, становници Крима, схватамо да се социјално-економски проблеми могу успешно решити једино под условима интеграција са Русијом.

Свима нам је била позната прозапападна, про-НАТО оријентација председника Украјине Кравчука, Кучме, Јушченка. Нада нас, становника Крима, као и целе Југоисточне Украјине, била се везала за Виктора Јануковича (Виктором Януковичем). Он је постао председник Украјине захваљујући нашој подршци, а [његова] Партија региона (Партия регионов) са њеним савезницима у парламентарној коалицији (комунистима и Блоком Литвина) освојила је огромну већину у Кримском парламенту и месним совјетима Украјине. Они су и били ти који су формирали владу Украјине.

Прошло је годину и по дана владе Виктора Јануковича, и ми смо принуђени да са ужасавањем констатујемо да смо цинично преварени. Јанукович не само што је наставио антируски курс својих претходника, него га је и појачао и обезбедио путем силе закона и међународних обавеза.

Јанукович је тај који је 12. 4. 2010. г. са председником САД Обамом потписао сагласност о извршавању „Споразума Украјина–САД“ о стратешком партнерству, чији је циљ учлањење Украјине у НАТО. Убеђени смо да ће украјинска власт ускоро објавити споразум о размештању на својој територији (и на Криму, и на Црном мору) америчке антиракетне одбране (ПРО), ракета уперених против Русије. Није случајно то што је главнокомандујући оружаних снага Украјине, Виктор Јанукович, у јуну 2011. г. дао дозволу за улазак крстарице САД „Монтереј“, опремљене системом ПРО у наше воде.

Ми не желимо да се миримо с тим! Ћутљива сагласност са таквом политиком је знак издајства. Ми не желимо да будемо издајници Русије! Парламентарна коалиција Партије региона, Комунистичке партије Украјине и Блока Литвина је била та која је 1. 7. 2010. изгласала Закон „О основама унутрашње и спољне политике“ којим се одређује смер Украјине у правцу евроинтеграција и уводи статус украјинског језика као јединог државног језика у свим сферама јавног живота на целокупној територији Украјине – што значи и на Криму. У суштини – тако је политика насилне украјинизације уздигнута на ниво државне политике.

Нас, руске становнике,  и становнике Крима који припадају руској кутури, у Украјини сада на понижавајући начин сматрају националном мањином. У централним и регионалним информационим медијима, нас – Русе, презриво називају „петом колоном“, „окупаторима“. Због таквог распиривања русофобије нико није ни кажњен, ни осуђен.

Руски језик, руска литература (поезија Пушкина, Љермонтова, Њекрасова, Јесењина, проза Гогоља, Толстоја, Достојевског, Тургењева) срозани су на ниво иностраних.

Сви документи, уз помоћ којих се становници Крима обраћају украјинским властима, па и упутства за употребу лекова у апотекама се штампају на украјинском језику, који старији грађани уопште не разумеју. Стално и без оклевања се смањује број школа у којима је настава на руском језику – а само за последњих 10 година се њихов број десетоструко смањио. Од 2003–2009. број школа са наставом на руском језику се на Криму свео на свега 37%. Промењени су текстови на свим путоказима и на фирмама установа. А – од доласка Јануковича на власт, ништа од тога није исправљено.

Не желимо да се миримо са фалсификовањем историје – када на званичном нивоу тврде да је „укри“ ("укры") стародревна цивилизација, да је у „Стародревну Украјину“ спадало приобаље Азовског мора, Црног мора и Крим, као и да је Керч „древноукрајински град Пантикапеј“.

Званична идеологија украјинске власти је у ствари постала она идеологија галицијских фашиста[1]. У Украјини је на снази Председнички указ №75/2010 од 28. 1. 2010. да се као борци за независност Украјине имају славити колаборационисти – терористи из банди ОУН-УПА, који су осрамотили Украјину својом сарадњом са хитлеровским нацистима. Подижу се споменици и спомен-плоче Бандери, Коноваљцу, Шухевичу – агентима Хитлерових специјалних служби, организатоима терористичких аката и масовних убистава мирног сановништва, црвеноармејаца, совјетских партизана. Улице и тргови добијају имена у част војних структура нацистичке Немачке, састављених од украјинских националиста – СС дивизија „Галиција“, казненог батаљона „Нахтигал“ и др. Преко уџбеника и званичном пропагандом, нашој деци се намеће култ поштовања издајника наше Отаџбине, фашистичких сарадника из редова ОУН-НПА.

Ми не желим да се с тим миримо! Желимо да одајемо пошту истинским херојима – нашим очевима и дедовима, који су се одважно борили за градове-хероје Севастопољ и Керч, за Евпаторију и Феодосију, за сво Кримско полуострво, који су се борили против хитлеровских окупатора и бранили слободу и независност наше Совјетске отаџбине.

За нас, становнике Крима, хероји и патриоти су Петар I и Катарина Велика (Екатерина Великая), генералисимус Суворов и фелдмаршал Кутузов, као и [хероји Кримског рата[2]] адмирали Нахимов, Ушаков и морнар Кошка, као и многи други, чија су имена потпуно прећуткивана од стране садашње украјинске власти. Ми не желимо да се миримо с тим да је изумирање становништва – и то пре свега југоистока Украјине[3], цена коју народ Украјине плаћа за прозападни курс власти.

Поштовани Дмитрије Анатољевичу!

Поштовани Владимире Владимировичу!

Украјинска влада спроводи политику насилне асимилације према становницима Крима, врши се етноцид. Спроводи се тотално кршење права целог народа.

Једини који нас може заштитити  је наша отаџбина – мајчица Русија! Молимо да нам пружите руку помоћи, да нас спасите од поробљавања од стране галицијских нациста!

У целини подржавамо иницијативу В. Путина, А. Лукашенка, Н. Назарбајева за стварање Евроазијског савеза и желимо да Крим, као и цела Украјина, уђу у његов састав.

Схватајући антируски, прозападни, про-НАТО курс украјинске власти, ми сматрамо да је уништен темељ Акта о предаји Крима Украјини. Због тога сматрамо да је актуелно и основано постављање питања о повратку Крима у састав Руске Федерације. Сматрамо да је оправдано да се оним становницима Крима који то желе, без препрека пружи право добијања руског држављанства.

Поштовани Дмитрије Анатољевичу!

Поштовани Владимире Владимировичу!

Ми вам се зато обраћамо с молбом да поставите ова питања у процедури преговора са украјинском влашћу!

Имена потписника остављена као у оригиналном тексту:

Надежда Пољакова, секретар Кримског републичког комитета (Надежда Полякова - Секретарь Крымского рескома Прогрессивной социалистической партии Украины (ПСПУ))

Владимир Черкашин - Верховный атаман Крымского казачьего союза, Председатель Крымского координационного совета организаций российских соотечественников им. Суворова (КСОРСС)

Игорь Крот - Председатель Крымской республиканской организации Партии "Киевская Русь"

Вадим Мордашов - Председатель Крымской республиканской организации Всеукраинского объединения российских соотечественников (ВОРС)

Павел Маленев - Объединение граждан в защиту канонического Православия "Путь православных" во имя святого равноапостольного князя Владимира

Оксана Бугаева - Крымская республиканская организация Собора православных женщин Украины

Любовь Запольских - Крымская республиканская организация Всеукраинской женской организации "Дар жизни"

Василий Тимченко - Крымская республиканская организация Конфедерации труда Украины

http://www.regnum.ru/news/polit/1474198.html#ixzz1fYykTF7a

Превод с руског: Василије Клефтакис


[1] Прим. прев.: Галиција је део Западне Украјине, кроз историју најдуже под влашћу Литваније, Пољске, Аустрије, у којој је Ватикан што силом, што “милом“ у Унијате утерао, и антиправославно и антируски индотринирао масу становништва која кроз векове ионако (још) није била преведена у римокатолицизам.

[2] Прим. прев.: Агресивни рат (1853-1856) у коме су: Француска, Велика Британија, Отоманска Империја и Сардинија напале Руску Империју.

[3] Прим. прев.: Подразумева обалу Црног мора и велике просторе истока садашње Украјине, насељене претежно Русима.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер