Nemačka sve hladnija prema jedinstvu EU i okreće se sebi

(Wall Street Journal, 29.3.2010)

Berlin – Zahtevni uslovi za pomoć Grčkoj koje postavlja Nemačka, a koje su ostale zemlje evrozone bile primorane da progutaju na prošlonedeljnom samitu evropskih lidera, signaliziraju širu podelu koja može ugroziti ambicije Evrope da postane globalna sila: Nemačka se ohladila prema jedinstvu EU – osim pod sopstvenim uslovima.

U prethodne dve godine Nemačka je u suštini stavljala veto na evropsku zajedničku akciju spasavanja banaka i stimulisanja rasta, i odbacivala pozive evrozone za veći timski rad na ekonomskoj politici. Novi nemački kancelar Angela Merkel primorala je evrozonu da postigne saglasnost da će Grčka dobiti pomoć samo onda kad bude na ivici bankrotstva, a da će deo pomoći dobiti od Međunarodnog monetarnog fonda – uslovi koje je većina evropskih lidera prihvatila tek uz škrgutanje zubima. Štaviše, Nemačka zadržava pravo veta u svakoj odluci koja se odnosi na sprovođenje plana spašavanja Grčke.

Stav Berlina po pitanju Grčke je „novi primer nemačkog ekonomskog utilitarizma“, kaže Čarls Grant, direktor Centra za evropske reforme, londonskog tink-tenka.

Gospođa Merkel je pripretila da će finansijski nedisciplinovane zemlje izgurati iz evrozone. Da bi se omogućila takva kaznena politika EU ugovor će morati da se promeni kroz amandmane, a Nemačka je svesna da su mršave šanse da se druge zemlje s tim slože. Ali komentari Merkelove odražavaju rastuću razdražljivost Nemaca na brojne pozive da zemlja odreši kesu. „Političari kao i glasači u Nemačkoj mišljenja su da nastavak evropskih integracija znači da će druge zemlje gurati ruke u njihov džep“, kaže Grant.

Kancelarka je prošle nedelje insistirala na tome da ona zapravo brani dogovor koji je Evropa postigla 90-tih godina prošlog veka po pitanju kreiranja zajedničke valute, kao i da će njen čvrst stav u konačnoj instanci biti dobar za Evropu. Negirala je da je Nemačka vođena uskim nacionalnim interesima.

Ali nemački mediji i drugi evropski političari primetili su promenu tona, od grandioznih istorijskih vizija bivšeg kancelara Helmuta Kola do tvrdokornog pragmatizma gospođe Merkel. Nemačka štampa uporedila je njene nastupe u poslednje vreme sa ‘čeličnim kancelarom’ Otom Fon Bizmarkom, i ‘čeličnom lejdi’, bivšom britanskom premijerkom Margaret Tačer.

Analitičari kažu da su pretnje da se neka zemlja istera iz Evropske monetarne zajednice bile nezamislive u doba gospodina Kola, arhitekte evra koji je svako malo mahao nemačkom čekovnom knjižicom zarad izgradnje evropskih kompromisa.

Kada je Nemačka 1990. godine postigla ponovno ujedinjenje, vlada Helmuta Kola uveravala je susede da će nova moćna nacija raditi na „evropskoj Nemačkoj, a ne nemačkoj Evropi“. Sada Angela Merkel vodi kampanju za ‘nemačkiju Evropu’, kaže DŽonatan Ajl, direktor studija na Kraljevskom institutu združenih oružanih snaga u Londonu.

Gospođa Merkel traži nove mere kojima će pojačati pravila evrozone za disciplinovanje nestašnih članova, gest na koji neki već gledaju kao na korak ka čvršćoj ekonomskoj integraciji unutar grupe. Drugi ova nastojanja vide kao znak da Nemačka teži ka većoj kontroli nad fiskalnim politikama drugih vlada, istovremeno odbijajući da produbi svoju opredeljenost za zajednički evropski cilj.

Prošle nedelje je ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn ukazao na frustraciju koju osećaju druge prestonice evrozone, optužujući Berlin da zaboravlja da su EU i evro "mirovni projekat, zajednica sudbine" ("a peace project, a community of destiny") i da domaću politiku nadređuje evropskoj solidarnosti. Ali, javno mnjenje Nemačke žestoko se protivi pozamljivanju novca Grčkoj.

Tenzije oko Grčke predstavljaju najnovije poglavlje u postepenom razilaženju nemačkih interesa i projekta evropskih integracija. Sve do 1990. godine, oni su se praktično poklapali: sećanje na rat još uvek je bilo jako u Evropi, i jedini način na koji je Nemačka mogla da povrati nacionalno jedinstvo i međunarodno prihvatanje bio je da potpuno uroni u evropske institucije.

Svest ponovo ujedinjene Nemačke o sopstvenoj snazi uzrokovala je pomak za vreme mandata Kolovog naslednika, Gerharda Šredera, koji je bilo manje snishodljiv po pitanju vođenja politike zaštite nemačkih nacionalnih interesa, od svojih prethodnika koji su tu funkciju držali nakon Drugog svetskog rata. Šreder je blokirao ono EU zakonodavstvo koje nije odgovaralo nemačkoj industriji i isposlovao je bilateralne sporazume sa Rusijom uprkos protestima koji su dolazili iz drugih EU zemalja.

Gospođa Merkel je veći Evropejac u duhu tradicije Kola nego što je to bio Šreder, kaže Gerd Langut, biograf Merkelove i takođe član njene stranke CDU (Hrišćanska demokratska unija). „Ali ona više nema manevarskog prostora“, zbog nervoze koju glasači u Nemačkoj osećaju prema budućem vođenju finansija u zemlji, kaže Langut.

Malo je političara u današnjoj Nemačkoj koji ispoljavaju onaj nivo emotivne privrženosti Evropi kao što je to bio slučaj sa Helmutom Kolom i njegovim sledbenicima.

„Ovo je normalan proces nove generacije koja nije toliko pod uticajem entuzijazma i snova o evropskoj tvorevini“, kaže Ajl. Pripadnici generacije Angele Merkel, koja je rođena 1954. godine, na Evropu gledaju „pre kao na funkcionalni instrument, i žele da ona funkcioniše u skladu sa interesima Nemačke“, nastavlja Ajl.

Generacijska smena nije karakteristična samo za Nemačku. U većini zemalja osnivača EU, političke elite su suviše mlade da bi delila sećanja na Drugi svetski rat, i imaju sve rezervisaniji, sve pragmatičniji stav prema EU ovih dana. A zbog ekonomske snage Nemačke njeno buđenje iz evropskih iluzija ima veće posledice po ostale, kaže Jan Tehau, politički analitičar sa NATO koledža odbrane u Rimu.

http://online.wsj.com/article/SB100014240527023044344045751493240985 60954.html?mod=WSJEUROPE_hpp_MIDDLESecondNews

(Prevod: Vasilije D. Mišković)