Nemački obveznici će ipak morati da plate grčki dug?

(Fajnenšel Tajms, 27.4.2010)

Ova epizoda ilustruje nekadašnje prepreke za jasan razgovor o ekonomskoj i monetarnoj uniji (EMU). Mnogi obični Nemci su strahovali da će evro biti manje stabilan od D-marke. Pa ipak, o tim rizicima je malo diskutovano, s obzirom na posleratnu veru u to da su nemački interesi neraskidivo povezani sa evropskim. Tako je bilo i van Nemačke (Germany). Jedan od vodećih holandskih centralnih bankara (danas u penziji) kaže da se većina evropskih vlada – uključujući i njegovu – pre 20 godina saglasila sa odredbama Mastrihtskog ugovora, ne shvatajući kakav su to zakon potpisali.

U aprilu 1998, nemački parlament je, uz minimalno protivljenje, prihvatio uvođenje evra. Danas, svaki Nemac koga sretnemo na ulici svojim protivljenjem nadoknađuje onaj manjak. Opšti antagonizam u odnosu na upotrebu državnih finansijskih sredstava radi pomaganja članovima evra koji su u neprilici, čini da je kancelar Angela Merkel izuzetno oprezna prema urgentnoj pomoći Grčkoj (emergency aid for Greece).

Vlada atmosfera „već viđenog“ (déjà vu). Vilhelm Hankel, Vilhelm Neling, Karl Albreht Šahtšnajder i Joahim Starbati (Wilhelm Hankel, Wilhelm Nölling, Karl Albrecht Schachtschneider, Joachim Starbatty), četvorica nemačkih profesora koji su 1998, otpočeli bezuspešni anti-evro proces pred ustavnim sudom, sada spremaju novu pravnu akciju. Njihove tvrdnje o kršenju pravila EMU, naročito onog člana o „zabranjenom vađenju iz bule“ koji onemogućava zajednička otplaćivanja dugovanja slabijih članova, imaju ovoga puta mnogo veće šanse za uspeh.

Dok se Grčkoj (Greece) primiče moguće restrukturisanje duga (debt restructuring), pa čak i ispad iz sistema evra, moraju se postaviti pitanja o tome zašto su zanemarivani signali upozorenja da slabije zemlje evrozone nagomilavaju neizdrživa dugovanja. U tehničkim izveštajima tokom dveju prošlih godina – što je bilo mnogo pre nedavnih kontroverzi o budžetskim deficitima Grčke – Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog brzog porasta kratkoročnih spoljnih dugovanja Grčke i Portugala, izazvanih ogromnim deficitima u tekućim bilansima. Pa ipak, naširoko rastrubljen i uglavnom hvalisav izveštaj Evropske komisije o prvoj deceniji evra, iz maja 2008, od svojih 328 strana, posvetio je jedva tri pasusa uneravnoteženostima u tekućim bilansima.

Ovaj nemački posledični udar (German backlash) je Žan-Klod Trišea (Jean-Claude Trichet), predsednika Evropske Centralne Banke (ECB) zatekao nespremnog. Kada se po prvi put, 2004-2005, pojavila kritika grčkog finansijskog stanja, gospodin Triše je izjavio da „moramo izvući pouku iz prošlog iskustva“, kako bismo sprečili njegovo ponavljanje. Činjenica da to nije uspelo, šteti liku i reputaciji ECB.

Neadekvatna diskusija o problemima evrozone je bila naročito bolna u odnosu na to da li monetarna unija podrazumeva i političku uniju. Kako Bundesbanka, tako i raniji nemački kancelar Helmut Kol 1991, izneli su da će EMU, bez političke unije, na kraju krajeva doživeti neuspeh. U godinama koje su usledile, vodeće ličnosti Nemačke ublažile su svoja gledišta. Otmar Ising (Otmar Issing), raniji glavni ekonom, prvo, Bundesbanke, a zatim ECB-a, kazao je 2006. da monetarna unija „može funkcionisati i preživeti...... bez kompletno razvijene političke unije“. Danas, međutim, gospodin Ising tvrdi: „Tokom devedesetih godina, mnogi ekonomisti, a i ja sa njima, upozoravali su da se – osnivajući monetarnu uniju bez uspostavljanja političke unije – ustvari konj upreže iza kola.“

Vodeće ličnosti Nemačke nikada nisu jasno stavile do znanja da bi veliki deficiti u zemljama kao što je Grčka mogli na kraju krajeva da naruše i nemačke finansije. Nemačka, koja je zemlja sa najviše viškova, neizbežno je postala i najveći davaoc kredita teško zaduženim perifernim državama evrozone. Kako je Ising 1999. kazao, cilj one klauzule o nevađenju iz bule je bio da se spreče „negativni spoljni efekti lošeg ponašanja unutar jedne države“ – kako se oni ne bi proširili i na ostale. Pa ipak, nemačke poreske platiše će morati da plate za Grčku: direktno, kroz hitne državne zajmove; indirektno, kroz pomoć nemačkim bankama koje će biti pogođene restrukturisanjem dugovanja Grčke, a potpuno moguće, čak i ovako i onako. Ovo je jedna od mnogih skupo plaćenih činjenica o monetarnoj uniji, koje sada iskaču na površinu – i izazivaju opšte nezadovoljstvo.

Autor je viši savetnik londonke firme za investicione savete Soditic-CBIPLLP, predsednik londonske konsultantske kuće za menedžment SCCOInternational, i autor knjige “Evro – politika nove globalne monete“ (TheEuro – ThePoliticsoftheNewGlobalCurrency)

(Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis)