Носталгија за Гадафијем у Бенгазију

(ТАЈМ, 16.08.2011)

Убиство једног од побуњеничких војних команданата који је започео кампању за обарање либијског вође Муамера Гадафија је обелоданило постојање скривених страховања о безбедности у Источној Либији – посебно што се тиче бујања бројности милицијe и банди, које изгледа да не поштују никакве власти. Иза свега тога се скрива и питање да ли је побуњеничка влада, која је недавно имала извесних војних успеха против Гадафија, у стању да гарантује безбедност Либијаца над којима већ има власт.

Смрт генерал-мајора Абдел Фатаха Јуниса, која се под мистериозним околонстима догодила 29. јула, поставила је пред многе становнике територије коју називају “Слободном Либијом“ питање о томе како побуњеничка политичка организација може да им обезбеди сигурност, када чак није била у стању ни да заштити свог војног челника. Неспособност Привременог Националног Савета (NTC) да пружи безбедност областима под контролом побуњеника, изазвала је код неких локалних становника носталгију за Гадафијем и стабилношћу који је пружао његов строги режим.

Јуниса су 28. јула опозвали са линије фронта, како би био саслушан у вези са неким ненаведеним оптужбама. Следећег дана, председавајући  NTC-а, Мустафа Абдел Џалил је објавио његову смрт, али тај Савет није био у стању да покаже Јунисово тело. Упркос томе што је са линије фронта у Џалиловој пратњи NTC послао конвој од 85 возила са стотинама својих војника уз задатак да Џалила допреме у њихов главни град,  Бенгази, побуњенички министар финансија, Али Тархуни, је убрзо оптужио одметнуту Бригаду Исламистичих бораца за Џалилово убиство. (Видети сцене из битке за Либију - (See scenes from the battle for Libya.)

Тархунијеве оптужбе су потпириле страхове због бујања десетина различитих милиција које не дугују никакву одговорност војним вођама  NTC-а, него само сопственим командантима. Те јединице су у поседу софистицираног наоружања – од противтенковских ракета, до граната на ракетни погон, па код неких постоје страховања да се то наоружање може искористити за сређивање личних рачуна. У побуњеничком Бенгазију се свакодневно може чути спорадична пуцњава, а улицама шетају стотине људи наоружаних калашњиковима.

Абдел Џалил је 6. августа  на својој конференцији за штампу поменуо проблем милиције, речима: ...биће наређено да се наоружање које се виђа по улицама корисно употреби.... у самим градовима нема потребе за тим наоружаним групама“. Те његове примедбе су у Бенгазију изазвале утисак. Један од становника је испред бакалнице поставио питање: „Ако NTC није у стању да ту милицију контролише – како онда они очекују да им можемо веровати да ће нас штитити?“

Већ месецима, грађани Бенгази живе у страху да су Гадафијеви револуционарни комитети и његова пета колона ти који изазивају хаос у граду. Али данас – они страхују од банди у војним униформама које носе и побуњеници, а које тероришу грађане и пљачкају их под претњом оружјем. Четрдесетједногодишњи Давуд Салими рекао је: „Данас више није безбедно залазити у неке делове града. Криминалци изазивају нестабилност да би извукли корист за себе.“ Они су недавно ударили и на странце. Једна група у војним униформама је провалила у хотелску собу једне западне новинарке, напаствовала је и побегла са њеном електронском опремом.

Немир и страх око безбедности су код многих изазвали бриге о томе шта ће се догодити када побуњеници најзад збаце Гадафија. Професор политичких наука Гариунис универзитета, Салах Сенуси каже: „Прича се о сређивању старих међуплеменских рачуна и о почетку борби за превласт. Гадафијев пад би могао да буде почетни сигнал за дуготрајну борбу међу разним групацијама. А код толиких бригада које поседују сопствено наоружање и не одговарају NTC-у, можемо постати сведоци много већим насиљима“.

Таква страховања око безбедности изазивају код неких носталгију за Гадафијем. Перионичар рубља, Али, стар 41 годину, из страха јер говори о осетљивој теми, тражио је да му не објавимо презиме. Рекао је: „Под Гадафијем је било много проблема. Ипак, знали смо шта да очекујемо, и био је у стању да нам осигура безбедност. Данас не знамо шта ће се сутра десити, и то брине људе.“ Пошто NTC није у стању да умири те бриге, нити да ухапси Јунисове убице, грађани се плаше да ће се безбедносна ситуација још више погоршавати.

Превод са енглеског: Василије Клефтакис