Нова експанзија тероризма у Русији

Тридесет погинулих и седамдесет повређених – то је трагичан биланс двеју терористичких акција у руском граду Волгограду. Тај биланс може постати још црњи јер се бар десетак повређених налази у крајње тешком стању. Посебно тешко пада чињенца да су међу погинулима и тешко повређенима и деца старости од неколико месеци до десетак година.

За само двадесет и четири часа изведене су две терористичке акције: најпре на железничкој станици, а затим у тролејбусу градског саобраћаја.Воглгоград, град мученик и град херој, данас је у сузама – констатују руски медији. За Нову годину овај град биће завијен у црно.

Много шта упућује на закључак да су ове акције планиране у једном те истом центру, а да су извршиоци-припадници једне те исте терористичке организације. Обе акције извели су терористи-самоубице, у обе је употребљена иста количина експлозива – између четири и десет килограма, напуњеног идентичним металним опиљцима. И један и други напад изведени су у време када је на месту злочина највише људи: на железничкој станици очекивао се воз из Москве, па је у то време на перону и у чекаоници највише света. Тролејбус је дигнут у ваздух на линији која води ка оближњем тржном центру и ка универзитету, па је у то време у њему много грађана – купаца и студената. Очигледно је да је циљ планера и извршиоца злочина био да се усмрти што више људи.

Не бих залазио у опис злочина јер се нови детаљи надовезују из часа у час. Поменућу само да је готово извесно да је експлозију у тролејбусу извео мушкарац самоубица, чији су фрагменти нађени и сада су на анализи. По новијој верзији, и терористичку акцију на железничкој таници извео је такође мушкарац, а не шахидка Оксана Асланова, како се то у први мах тврдило. Неки извори наводе чак и име терористе. То је Николај Печонкин, Рус по пореклу, који је прешао у ислам и придружио се једној терористичкој групи у Дагестану. Сада се узима ДНК анализа његовог оца. Московски медији јављају да је 31-годишњи Печонкин својевремено био лекар хитне помоћи и да је пришао вехабијама за 100.000 рубаља. Родитељи су наводно молили сина да се врати на прави пут, али их није послушао.

Да напоменем да то није први овакав случај. И неке раније терористичке акције изводили су етнички Руси или грађани друге националности који су прешли у ислам и придружили се његовом екстремном крилу. Нико паметан не може да тврди да су сви Муслимани у Русији терористи, кажу званични извори, али све, или готово све терористичке акције у постсовјетској Русији изводили су управо грађани исламске вероисповести, односно припадници његовог екстремног крила.

У целој Русији заведене су посебне мере безбедности, нарочито око места масовног окупљања грађана и званичних институција. Председник Путин и премијер Медведев у сталном су контакту са надлежним службама које брину о безбедности. Наређена је строга и детаљна истрага. Породицама настрадалих биће уручена материјална помоћ. У Волгограду самоиницијативно се окупљају и мобилишу козачке дружине. Најављују се нова, још масовнија окупљања. У Москви, на готово на сваком кораку осећа се присуство органа безбедности. Тако је од Калињингрда, на крајњем западу до Владивостока, на крајњем истоку, јављају московски медији.

После извесног затишја, исламски екстремисти у Русији поново су дигли главе и појачали своју активност. Пре десетак и више година у Русији талас насиља и тероризма имао је крајње забрињавајуће размере. Терористи су подметали експлозив и рушили стамбене зграде у Москви и неким другим градовима. Зграде су рушене око поноћи или у цик зоре, када су сви грађани на починку у својим домовима.

Као дописник из Москве, извештавао сам о тим догађајима и морам признати да ми је то био један од најтежих периода у дугој новинарској каријери. Посебно се присећам тешких, свирепих терористичких акција у московском позоришту на Дубровки, затим по московским метроима, подземним песачким прелазима, опсаде болнице у Бујнакску са око 1.500 болесника, медицинског особља посетилаца. Ипак, по свирепости неспојивој са здравим разумом, присећам се злочина у граду Беслану у Северној Осетији, где је повећа група терориста блокирала салу у којој су првог дана школске године били окупљени ученици, њихови родитељи и наставници. Током акције ослобађања погинуло је преко стотину људи, међу којима велики број деце. Терористи са северног Кавказа, за које се сматра да су били под дејством наркотика, пуцали су у леђа деци. Већи злочин и мучније сцене тешко је и замислити.

Па шта то наводи исламске екстремисте и њихове менторе на овако дивљачке акције?

И тада и сада – и мотиви и циљ су исти, или готово исти. Неко жели да унесе немир, несигурност и хаос у руско друство, да га дестабилизује, да изазове националну и верску мржњу, да укочи или омете прогрес који се јасно уочава у свим областима живота и рада. Намера је да се створе етничке противречности и наметне апсолутно негативни имиџ руског друштва, да се компромитује његово руководство, њен председник и ослаби његова позиција. Русија, као држава, с тачке гледишта међуародне и унутрашње политике, постаје све јача а то се некоме не свиђа. Једном речи, кажу компетентни извори у Москви, неко жели да ослаби Русију и у тој намери не бира средства. У екстремним исламистима нашли су најбоље савезнике и егзекуторе.

Не треба, свакако, заборавити нити потценити осим верског и национални екстремизам и фанатизам. На Северном Кавказу, претежно насељеном муслиманским живљем, још је веома јако сепаратистичко расположење. Оно се јавља и у неким другим регионима – у Татарстану и неким другим републикама и областима са већинским неруским становништвом. А када се верски фанатизам, национални сепаратизам и екстремизам сваке врсте удруже са спољним факторима који их подржавају и потхрањују, добија се нешто што се не сме игнорисати и што представља опасност по националну безбедност и територијални интегритет.

Терористичке акције у Волгограду треба посматрати са још једног аспекта. За неколико месеци у Сочију се одржавају Зимске олимпијске игре. То је светска манифестација, а Русија је њен домаћин. Земљу-домаћина треба компромитовати, ометати па ако је могуће и онемогућити одржавање игара. Претње тероризмом не могу да оставе равнодушним учеснике. Неки шефови држава већ су отказали присуство отварању, правдајући то кршењем људских права, односно спутавањем права геј популације у Русији. Изговор сувише провидан да би био озбиљно схваћен.

Поједини аналитичари у Москви упозоравају на један вид тероризма који није директно везан са верским фанатизмом или националном екстремизмом, па је самим тим и крајње опасан. Тако аналитичар Вадим Дубнов примећује да су још пре десетак година у илегали постојали људи са којим се могало око појединих питања договарати. Сада тога више нема. Данас постоје људи које апсолутно не узбуђује за коју ће идеју да изгубе зивот. Умреће заједно са московљнима или волгограђанима, без било каквог смисла или прагматичног мотива, без времена и циља који би дејства терориста могли да учине предсказивим а самим тим и да пруже могућност спречавања. Начин борбе са таквим тероризмом који постоји не због неког циља него ради самог тероризма, још нико није пронашао, каже Дубнов.

Руско министарство иностраних послова саопштило је да терористичке акције у Волгограду, као и у САД, Сирији, Ираку, Либији, Авганистану, Нигерији, имају заједничке инспираторе. Нећемо дићи руке и наставићемо доследно да се боримо са непријатељем који не зна границе и који може бити заустављен само заједничким напорима и заједничком борбом, сматра руско министсрство. У Москви се често истицало да тероризам нема ни нацију, ни верско ни етничко обележје. Нема такође доброг и лошег тероризма, наших и ваших терориста. Тероризам је општечовечанско зло.

Званичници у Москви се надају да терористичке акције, ма како биле озбиљне, а њихове последице тешке, неће и не могу битније утицати на општепозитивне друштвене трендове, па ни на одржавање Олимпијаде. Државни врх наложио је ригорозне мере безбедности, а утисак је да је председник Путин лично у томе ангажован. Да поменем да је Владимир Путин и ове године, седми пут заредом, проглашен у својој земљи за човека године, а тако ласкаво признање доделиле су му и неке значајне међународне инситуције. То је свакако доказ да Русија има лидера који ужива популарност не само у својој земљи већ и на међународном плану. Чак и тамо где на њега не гледају благонаклоно и где би на челу у Кремљу радије видели неку другу личност.