Novi početak za Gruziju?

Mihail Sakašvili, kontroverzni predsednik Gruzije, doživeo je ozbiljan poraz na upravo održanim parlamentarnim izborima, a pobeda njegovog rivala milijardera Bidzine Ivanišvilija, označava kraj „bezalternativnog“ gruzijskog puta u EU i NATO, koji je zemlju doveo u tešku ekonomsku krizu i izazvao rat sa Rusijom.

Iako Centralna izborna komisija još broji glasove i najavljuje da će konačne rezultate objaviti do 20. oktobra, Sakašvili je priznao poraz svog Jedinstvenog nacionalnog pokreta, a poraz je tim veći pošto mu sledeće godine ističe drugi, poslednji mandat, zbog čega je pripremao ustavne promene po kojima bi glavnu vlast u državi ubuduće imao premijer. Predsednik vlade će ipak biti Ivanišvili, koji predvodi široku koaliciju „Gruzijski san“, za koga su građani mahom glasali zbog velikog nezadovoljstva stanjem u kojem se zemlja našla pod režimom autoritarnog i korumpiranog predsednika.

Nezadovoljstvo u zemlji je eskaliralo posebno posle izbijanja u javnost snimaka torture u gruzijskim zatvorima, a Sakašvili je svojim delovanjem doprineo da čak ni dosadašnji zapadni saveznici više ne računaju ozbiljno na njega. Analitičari u Briselu i Vašingtonu su odlično shvatili geopolitički značaj Gruzije u regionu, zbog čega su učinili sve da ona postane njihov pouzdani saveznik i protivteža uticaju Moskve. Finansijska i vojna pomoć Zapada je omogućila da Sakašvili održava svoj režim, ali, zapadna pomoć nije mogla da prikrije ekonomsku krizu i smanji ogromnu nezaposlenost, dok je osokoljen podrškom, Sakašvili vukao poteze koji su izazvali vrlo teške posledice po državu.

Rezultat Sakašvilijeve avanture u Abhaziji i Južnoj Osetiji doveo je do raskida zvaničnih odnosa sa Moskvom i konačnog gubitka mogućnosti da se pomoću pregovora rešavaju pitanja teritorijalne celovitosti Gruzije. Abhazija i Južna Osetija verovatno više nikad nikada neće postati deo Gruzije, a to nije jedini neuspeh u nacionalnoj politici Sakašvilija. Gruzija je osujetila plan za repatrijaciju Turaka Meshetinaca koji je razradio Savet Evrope, nasilno preseljenih iz ove zemlje 40-ih godina, što je takođe izazvalo nezadovoljstvo na Zapadu, a ništa bolje ne stoje stvari ni u oblasti demokratskih sloboda. Eksperti se slažu da je u Gruziji uspostavljen autoritarni režim, u kome je strogo gušenje opozicionih akcija i gonjenje onih koji misle drugačije neotuđivi deo politike. Sve ovo je doprinelo da su na Zapadu postali spremni da potraže zamenu za iskompromitovanog Sakašvilija, koji je zemlju mogao da dovede do velike nestabilnosti i unutrašnjih sukoba, što nikom od njegovih mentora nije odgovaralo. Zbog toga je pobeda Ivanšvilija već prihvaćena. Posmatrači OEBS-a su izbore proglasili „slobodnim „i „konkurentnim“ i, mada su registrovali neke propuste, ocenili su da je glasanje bilo važan korak u razvoju demokratije u Gruziji, a Ivanišviliju su počele i da pristižu i prve čestitkeod ambasadora SAD u Tbilisiju Ričarda Norlanda i dvojice američkih senatora.

Bidzina Ivanišvili je tajkun koji je u politiku ušao krajem 2011, osnovavši stranku "Gruzijski san", a prema magazinu „Forbs“, ima imovinu od ukupno 6,4 milijarde dolara, što je otprilike polovina gruzijskog BDP. Svoje veliko bogatstvo stekao je u Rusiji u eri privatizacije, zbog čega ga je režim Mihaila Sakašvilija optuživao da je ruski čovek. Ivanišvili je međutim sve učinio da odbaci te optužbe. Pre izbora prodao je sve svoje aktive u Rusiji, a u poslednjih nekoliko meseci je potrošio više od milion dolara na lobiranje u SAD, gde je na sve načine nastojao da umanji podršku koju je Sakašvili imao u američkom establišmentu. Ivanišvilijevi lobisti su bombardovali članove američke Vlade i Kongresa porukama u kojima Sakašvilija nazivaju izdajnikom i naglašavali kako će stranka "Gruzijski san" biti daleko bolji partner američkim saveznicima. S obzirom da je njegova pobeda već prihvaćena, taktika se pokazala uspešnom, a na prvoj konferenciji za novinare posle izbora Ivanišvili je poručio da se strategija Gruzije ne menja i da glavna težnja zemlje ostaje članstvo u EU i NATO. Novi premijer je ipak istakao i da treba "srediti odnose sa Rusijom“, što "nije jednostavno ali je moguće“.

S obzirom na dosadašnji Sakašvilijev slepi kurs prema Zapadu, i sama najava promene u odnosu prema severnom susedu u Tbilisiju predstavlja značajan uspeh za Rusiju, iz koje su povodom Ivanišvilijeve pobede izražene oprezne nade u mogućnost novog dijaloga, dok je ruski premijer Dmitrij Medvedev pozdravio dolazak „konstruktivnijih i odgovornijih snaga“. Značajnije poboljšanje odnosa dve zemlje svakako sprečava pitanje Abhazije i Južne Osetije, ali, pobeda Ivanišvilija, i pored toga što se njegova spoljna politika neće mnogo razlikovati od Sakašvilijeve, pokazuje da je još jedna zemlja koja je bila potpuno okrenuta ka NATO i EU započela proces distanciranja od potpune odanosti zapadnim "prijateljima".