Прети ли нам катастрофа због нуклеарних електрана у Украјини?

Смањење индустријске производње и умањење унутрашње потрошње електричне енергије наводе да се постави питање о ширењу извоза електричне енергије из Украјине у Европу.

Одређене технолошке могућности за то постоје већ сада. Украјина је повезана са Пољском, Словачком, Мађарском и Румунијом трима линијама преноса електричне енергије, додуше, релативно малог напона. Бурштинско електроострво (цртеж 1), прилично дуго извози своју струју у Мађарску, и оно је интегрисано у јединствен европски енергетски систем.

Цртеж 1 – Шема енергетског система Украјине

Штавише, садашње руководство Украјине, из политичких разлога, планира реализацију програма за потпуно одвајање енергетског система Украјине од Русије.

У јуну је „Укренерго“ потписала са европском енергетском асоцијацијом ЕНТСО-Е договор о условима будућег обједињења енергетских система Украјине и Молдавије са енергетским системом континенталне Европе. Цена овог пројекта је прилично висока. Према речима вршиоца дужности директора украјинске националне енергетске компаније „Укренерго“ Всеволода Коваљчука, обим неопходних инвестиција за припрему прикључења енергетског система Украјине енергетском систему ЕУ ЕНТСО-Е износи негде до 1,2 милијарде евра. Украјина рачуна да ће испунити све услове за прикључење за 5 година.

Додуше, чују се и друге процене. Стручњак за енергетска питања, члан надзорног савета Института енергетских стратегија Јуриј Корољчук сматра како та сума може порасти на 10 милијарди долара, а процес интеграције енергетског система може се одужити до 2040. године. Не треба заборавити да ће интеграција у европски енергосистем довести до даљег раста цена за украјинске потрошаче, како би се оне подигле на европски ниво.

Значајан удео у извозу електричне енергије би требало да имају четири нуклеарне електране Украјине. Према саопштењу Франс Преса из маја 2017. године, недостатак антрацитног угља, што је последица сукоба у Донбасу, довео је сталног повећања удела атомске енергије у структури потрошње електричне енергије у земљи. У марту 2017. године министар енергетике Украјине Игор Насалик је изјавио да је удео нуклеарне енергије порастао на 62%.

Притом треба забележити да ситуација у нуклеарним електранама Украјине изазива озбиљну узнемиреност у читавом свету. У јулу 2017. године у чланку италијанског листа Gli Occhi Della Guerra «Украинские АЭС снова вызывают ужас» („Украјинске нуклеарне електране опет изазивају ужас“) наводи се како је већина реактора у Украјини већ премашила пројектни рок коришћења, а продужавањем периода експлоатације се нарушавају општеприхваћена правила. Новине пишу: „Долазак на власт прозападне владе и понајвише војна конфронтација са Русијом одвојили су нуклеарне електране совјетске производње од њихових пројектаната, што је изазвалo пуно проблема који су везани за њихову експлоатацију.“

Заиста, после 2014. године власти у Кијеву су раскинуле уговор са ОКБ „Гидропресс“, који је главни конструктор реактора ВВЕР. Тако је онемогућена потпуна контрола процедура продужења рока експлоатације.

Ситуацију погоршава и хронично недовољно финансирање програма везаних за безбедност украјинских нуклеарних електрана. Према саопштењу украјинског портала minprom.ua расходи за продужење рада једног енергоблока чине 5-6 милијарди гривни (отприлике 200 милиона евра). Ни „Енергоатом“, ни влада Украјине нема те новце. То значи да ће експлоатацију блокова продужавати формално, што може довести до повећања ризика од несрећа због техничке дотрајалости опреме.

Треба подсетити и да је комплексни (консолидовани) програм повећања безбедности енергоблокова украјинских нуклеарних електрана (КсППБ), узевши у обзир лекцију несреће на јапанској нуклеарној електрани „Фукушима“, који кошта око 1,4 милијарде евра Влада Украјине усвојила 7. децембра 2011. Програм је требало да буде испуњен до краја 2017. године. Међутим, Влада Владимира Гросмана се много не жури и донета је одлука да се продужи реализација програма до 2020.

Паралелно је "Енергоатом" планирао да ће у расходима за 2017. годину (укупно 14,1 милијарди долара) трошкови појачања безбедности енергоблокова нуклеарних електрана износити 6,4 милијарде гривни. Али узимајући у обзир да Национална комисија за регулисање електроенергетике (НКРЭ) наложила да се смањи укупан износ расхода са 14,1 на 5,3 милијарде гривни, испада да је ове године за безбедност издвојено веома мало.

Осим тога, одсутство техничке подршке од стране главног конструктора и научног руководиоца ВВЕР може довести до радиоактивног загађивања животне средине услед експлоатације украјинских нуклеарних електрана. На пример, недавно је обелодањено да украјинска Служба безбедности врши истраживање везано за замену угљених филтера који се користе у вентилационим системима украјинских нуклеарних електрана мање савршеним аналозима који не задржавају Јод-131 и дозвољавају му да слободно изађе у атмосферу приликом рада енергоблокова. Овај изотоп је постао чувен широкој јавности приликом Чернобиљске катастрофе, будући да је управо он, таложећи се у штитној жлезди изазивао максималне дозе озрачености организма.

Безбедну експлоатацију нуклеарних електрана подједнако угрожава и висок ниво корупције у Украјини. У марту 2017. године амерички лист Washington Times је саопштио: "Нуклеарне електране треба да буду под јурисдикцијом Државне инспекције нуклеарне регулације Украјине, службе која по закону мора бити независна. Међутим, последњих година је уопштена пракса да руководиоце инспекције поставља државна компанија „Енергоатом“.“

Осим тога, у извештају који је објавило ауторитативно издање Energy Research & Social Science 2016. године истиче се да "већ много година несреће у украјинским нуклеарним електранама се не региструју у базама података, без обзира на саопштења о њима у државним медијима".

Општа ситуација у украјинским нуклеарним електранама продубљује се ниским ценама рада оперативног особља. Просечна плата не прелази 260 евра (8000 гривни). Притом се мора истаћи да услед недостатка маневарских капацитета оператори морају да празне реакторе ноћу. Резултат свега тога је да украјински нуклеарни радници стално раде у стресној ситуацији.

Лоше стоје ствари и са коришћењем металних кошуљица са горивом у украјинским нуклеарним електранама, које производи компанија Westinghouse. Већ помињани италијански лист Gli Occhi Della Guerra пише: „Како би се ослободила енергетске зависности од Москве, Украјина се обратила америчкој компанији Westinghouse ради куповине нуклеарног горива. Ипак, већ 2012. године се испоставило да металне кошуљице са горивом које производи америчка компанија нису погодне за експлоатацију и биле су забрањени. Притом су губици државне украјинске компаније „Енергоатом“, која је одговорна за нуклеарне електране, износили 175 милиона долара“.

Сада је овај споразум обновљен и продужен до 2020. године. Данас се металне кошуљице са горивом Westinghouse-а експлоатишу у саставу активних зона енергоблокова 2 и 3 (склопови 42 и 125) Јужноукрајинске нуклеарне електране, а такође енергоблока 5 (склоп 83) Запорошке нуклеарне електране. Међутим, квалитет горива које производи Westinghouse није на завидном нивоу. 2016. године једна метална кошуљица са горивом је била шкартирана приликом преоптерећења 3 блока Јужноукрајинске нуклеарне електране. Још једна метална кошуљица са горивом ТВС-WR је била уклоњена из активне зоне 5. блока Запорошке нуклеарне електране.

Последица свега набројаног је ситуација да се у 2016. години учесталост несрећа у украјинским нуклеарним електранама повећала пет пута у поређењу са 2015. годином. У протеклој години извршено је 11 непланираних (то јест хитних) поправки.

Тако, планови за извоз електричне енергије из Украјине у Европу имају само политичке побуде. У отвореном приступу нема озбиљних економских прорачуна, нема детаљних коментара европских одговорних лица, а постоји веома велики ризик.

Очигледно је да Европа, свесна ризика у вези са критичном ситуацијом са нуклеарном енергетиком у Украјини, у потпуности пребацује одговорност и проблеме нуклеарних објеката на украјинску власт. Нажалост, у овом случају пребацивање одговорности нимало не утиче на могуће последице. И то може да буде темпирана бомба.

Непрофесионализам и неодговорност са којима Кијев доноси одлуке у нуклеарној сфери могу да скупо коштају читаво човечанство.