''Обамин рат'' – напади беспилотним летелицама и ''легализовано'' убијање

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: ПРОТЕСТУЈЕМ ЈЕР СЕ ГЛАС ХУЉА ЧУЈЕ ДАЉЕ ОД ГЛАСА СЕЉАКА

ЈОВО БАКИЋ: РЕЖИМ ВРЛО ДОБРО ЗНА ДА МУ СЕ БЛИЖИ КРАЈ. ПРОТЕСТ НА СЛАВИЈИ ВЕЛИЧАНСТВЕН, АЛИ РЕШЕЊЕ ЈЕ У РЕВОЛУЦИОНАРНОЈ ПРАВДИ ЈЕР ВЛАСТ ОДБИЈА ДА ИСПУНИ ЗАХТЕВЕ СТУДЕНАТА

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: ИСТОРИЈСКИ СКУП НА СЛАВИЈИ - СТО ХИЉАДА ЉУДИ, СТУДЕНАТА И ДРУГИХ ГРАЂАНА, ПОСЛАЛО ПОРУКУ ДА ЈЕ ДОГОРЕЛО ДО НОКАТА И ДА НЕМА ПОВЛАЧЕЊА

НЕМАЧКА: НАЈВЕЋИ ЕВРОПСКИ ПРОИЗВОЂАЧ АУТОМОБИЛА ФОЛКСВАГЕН ПРЕД КОЛАПСОМ - УКИНУЋЕ ВИШЕ ОД 35.000 РАДНИХ МЕСТА ДО 2030. КАКО БИ СМАЊИО ТРОШКОВЕ

СРПСКО НАЦИОНАЛНО ВЕЋЕ КИМ: У ПОТПУНОСТИ ПОДРЖАВАМО ОПРАВДАНЕ ЗАХТЕВЕ СТУДЕНАТА. ТАКОЂЕ ПОДРЖАВАМО И ЗАХТЕВЕ СРПСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ ЗА СМЕНОМ МИЛОША ВУЧЕВИЋА

МИЛОШ ВУЧЕВИЋ: НА СКУПУ НА СЛАВИЈИ БИЛО ЈЕ МНОГО ЉУДИ, АЛИ НИСАМ ДО КРАЈА СХВАТИО ШТА СУ ЗАХТЕВИ СТУДЕНАТА. ДРЖАВА ОДРЕЂУЈЕ КАД ЈЕ ВРЕМЕ ЗА РАСПУСТ И ТАЧКА

ЕМИЛИЈА МИЛЕНКОВИЋ, СТУДЕНТ ФПН: НЕМА ПОТРЕБЕ ЗА ДИЈАЛОГОМ СА МИНИСТАРКОМ ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ. СТУДЕНТСКИ ЗАХТЕВИ НЕМАЈУ ВЕЗЕ СА МИНИСТАРСТВОМ ПРОСВЕТЕ, КАО ШТО НЕМАЈУ НИ СА ПРЕДСЕДНИКОМ СРБИЈЕ

РУМУНСКИ МЕДИЈИ: РУМУНИЈА НА ПРАГУ ПРОЕВРОПСКЕ ВЛАДЕ? ПРЕДСЕДНИК КЛАУС ЈОХАНИС ПОВЕРИО МАНДАТ ЗА ФОРМИРАЊЕ КАБИНЕТА ПРЕМИЈЕРУ МАРСЕЛУ ЧОЛАКУУ

БОРКО СТЕФАНОВИЋ: ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ ЈЕ НАЈДИРЕКТНИЈЕ МОГУЋЕ ПОЗВАО НА НАСИЉЕ НАД ДРАГАНОМ ЂИЛАСОМ, ЈЕР ЈЕ РЕКАО ДА ЋЕ „ПРОЋИ КАО АДВОКАТ НИКОЛА БАРОВИЋ И БИТИ ПРЕБИЈЕН“

ДОНАЛД ТРАМП: ПРВОГ ДАНА МАНДАТА ОКОНЧАЋУ ТРАНСРОДНО ЛУДИЛО, ПОСТОЈЕ САМО МУШКАРЦИ И ЖЕНЕ

КРИСТОФЕР ХИЛ: НЕМА НАЈАВЕ ДА ЋЕ БИТИ УВЕДЕНЕ САНКЦИЈЕ ПРОТИВ НИС-А. АЛИ КОНАЧНА ОДЛУКА О НИС-У НИ НА КОЈИ НАЧИН НЕЋЕ УТИЦАТИ НА СРПСКУ ПРИВРЕДУ

„АРХИВ ЈАВНИХ СКУПОВА“: НА ОСНОВУ ДОСТУПНИХ СНИМАКА И ФОТОГРАФИЈА, НА СЛАВИЈИ БИЛО ПРЕКО СТО ХИЉАДА ЉУДИ

понедељак, 23. децембар 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

Беспилотна летелица америчке војске званично је први пут употребљена7. јуна 2004. године, у Јужном Вазиристану, Пакистан, у акцији елиминисања непријатељских мета. Нек Мухамед, харизматични двадесетседмогодишњи локални талибански вођа, постао је познат као тактички геније који је не тако давно пре своје смрти поразио у западним планинама Пакистана бројнију и боље опремљенију пакистанску регуларну армију. Пакистанске вође, жељне освете, дозволили су употребу свог ваздушног простора америчкој војсци, с обзиром на то да сами нису имали капацитете да елеминишу свог опасног противника. У нападу дронова (сленг за беспилотне летелице) погинуло је између 6 и 10 особа, укључујући и двоје малолетне деце старости 14 и 16 година. Био је то први удар америчких снага на територији Пакистана. У следећих десет година, број цивилних жртава ће надмашити број убијених ''непријатељских и легитимних'' мета.[1] Рат 21. века, рат дронова је отпочео.

Беспилотне летелице са краја 20. и почетка 21. века

Шта су заправо беспилотне летелице или популарно названи ''дронови?'' ''Unmanned aerial vehicles (UAV)'' или беспилотне летелице се могу окарактерисати као погонски ваздухоплови који се одржавају у лету путем ваздушног потиска и који могу бити навођени без присуства посаде у њима. Могу се конструисати као потрошни или за вишеструку употребу, и могу летети било да их пилот даљинским путем наводи, било самостално.[2]

У употреби још од Вијетнама, користиле су се у Заливском рату од стране америчких снага, као и у НАТО агресији на СР Југославију 1999. године. За време НАТО агресије на Југославију, коришћен је модел дрона знан као ''Предатор''. Оспособљен за извиђање и борбене мисије (с обзиром на то да је могао бити наоружан тзв. ''хелфајер''[1] противоклопним ракетама) ипак се није показао у најбољем светлу. Укупни губици су износили између 30 и 50 дронова током тромесечног рата.[3],[ 4] Професионалност и обученост припадника војске Југославије, као и паметна употреба већ застарелог оружја[2] показали су се као добитна комбинација против нисколетећих беспилотних летелица. Сведочанство успешно обављеног задатка одбране земље од агресора може се видети у Музеју ваздухопловства у Београду[5].

У ваздушним ударима у Авганистану, Ираку и Јемену коришћени су дронови са офанзивним капацитетима типа ''MQ-1 Predator'', ''MQ-1C Sky Warrior'', и ''MQ-9 Reaper'', сви произведени од Џенерал атомикса. Сви ови дронови могу да се одржавају у ваздуху на висини од преко 7500 метара скоро 40 часова. Стандардна борбена опрема "предатора'', најбројнијег и најкоришћенијег дрона америчке војске, састоји се од по две противоклопне ваздух-земља "хелфајер'' ракете и две камере, једне инфрацрвене и друге обичне, које су у стању да ''прочитају'' таблице на колима са висине од преко 3000 метара. ''Скај вориор'' и ''Рипер'' су напредне верзије ''предатор'' дрона, са побољшаним карактеристикама летења, опреме и наоружања. Због тешко доступног планинског терена у Авганистану и Пакистану, америчка војска и ЦИА су се све више ослањале на ударе дронова против изабраних мета уместо копнених операција специјалних снага које су често производиле губитке у људству и техници.

Од 2006. до 2007. године, Бушова администрација је извела свега два удара дроновима. Године 2008. тај број се повећао на 34 удара. Напади се увећавају даље под Обамином администрацијом. Довољно је рећи да је 2009. године извршен 41 удар дроновима, што је број једнак оном од претходне три године заједно.[6]

Ипак, земља која је највише пропатила од удара дронова, како у цивилним жртвама, тако и у националном поносу је нуклеарна сила и земља која није била у рату са Сједињеним Америчким Државама – Пакистан.

Напади беспилотних летелица у Пакистану и ''колетерална штета''

Према једном од извора који тврди да је независана и непрофитна организација посвећена слободном новинарству (The Bureau of Investigative Journalism), од 2004. до 2013. године, биланс операција америчких дронова у Пакистану је следећи:

1. Укупно удара: 381

2. Укупно удара изведених под Обамином администрацијом (тзв. ''Обаминих удара'' – ‘’Obama’s strikes’’) – 330

3. Укупно погинулих од удара: 2,537-3,646

4. Укупно убијених цивила: 416-951

5. Укупно убијене деце: 168-200

6. Повређених: 1,128-1,557[7]

Друга непрофитна организација, New America Foundation, наводи следеће цифре:

1. Укупно удара: 370

2. Укупно погинулих од удара: 2,080-3,428

3. Укупно убијених цивила: 1,623 – 2,787

4. Непознатих смрти: 199-334[8]

Оно што је заједничко овим извештајима је то да су цивилне жртве бројне. Један од разлога због којег Обамина администрација преко регуларне армије и ЦИА користи дронове је да би се ''одбранили од терориста који представљају дуготрајну и неизбежну претњу америчком народу''.[9] Како је Обама навео у говору од 23. маја 2013. године: ''Америка је рада да зароби, испита и суди терористима, али постоје тренутци када то није могуће. Терористи се намерно крију на тешко доступним локацијама, и стављање чизама на терен[3] често није опција. Због тога, када се Сједињене Државе суочавају са претњом од стране терориста у земљи где влада има мали или никакав утицај, удар дроновима је једина опција, и они су легални зато што је Америка у рату са Ал Каидом, Талибанима и њиховим придруженим снагама.''[10]

Дакле, из овога се може закључити да је употреба дронова на територији друге суверене државе са пристанком локалне владе или без њега легална јер је Америка ту пронашла људе које сматра својим непријатељима и које је прогласила за терористе, без суђења. Циљ напада дроновима није да се непријатељ ухапси или онеспособи. Директни удар ''хелфајер'' ракете у стању је да разнесе тенк или борбено возило. Када се користи против означене мете, углавном поред ње настрадају и жртвина родбина, пријатељи, познаници, али и случајни пролазници. Некада уместо скровишта означене мете бива погођена болница, или школа. Сједињене Америчке Државе то цинично називају ''колетерална штета у рату против тероризма'', термин који је обилато коришћен приликом бројних цивилних жртава током агресије на Југославију 1999. године.

Војна тајна: од удаљених џелата до невидљивих жртава

Недужне жртве удара дронова су очигледне, то је цивилно становништво. Жене, деца, мушкарци – удар ракете не прави разлику. Али, шта је са другом страном? Дронови још увек нису свесни роботи, њима управља човек. Ко су ти људи који седе за командама дронова, који надгледају своје жртве данима, недељама и месецима да би их уништили у делићу секунде, који често упознају читав свет, људе, породицу око жртве? И да ли такав начин ратовања остваља последице по њих? Одговор на ова питања стигао је релативно скоро, у октобру 2013. године.

''Године нишањења ракета на људе са друге стране света оставиле су Брендона Брајанта (Brandon Bryant ) сломљеним човеком''. Ово су речи којом почиње исповест бившег оператера дронова (“drone operator”), како се такви војници званично називају. Брајант описује како је изгледало када је први пут убио некога, испаливши ''Хелфајер'' ракету на групу од троје људи, посматрајући све то кроз инфра-црвену камеру: ''Дим се разишао, и ту су делови двојице људи око кратера. И ту је тај човек ту, недостаје му његова десна нога изнад колена. Он је држи и котрља се около, док му крв шикља из ноге, и она је врела. Његова крв је врела. Али када крв падне на тло, почиње да се хлади, локва крви се брзо хлади. Требало му је дуго времена да умре. Само сам га гледао. Гледао сам га како постаје исте боје као земља на којој је лежао.''[11],[12]

Да удаљеност не игра никакав ефекат при одузимању људског живота, сведочи војник ваздухопловник снага Слим[4] који је седео између 10 и 12 часова у хладној и мрачној соби негде у Аризони, посматрајући екране који су преносили ваздушне снимке уживо из Авганистана: ''Људи мисле да ми седимо овде са џојстицима и да играмо видео игре, али то једноставно није тачно. Ово су стварне ситуације и стварни оружани системи. Једном када испалите ракету, не можете да притиснете дугме за ''учитавање натраг'', како би сте вратили људе у живот. У видео игрицама, играчи ретко успоставе људску повезаност са ликовима на њиховим екранима, али оператори Предатор дронова често надгледају своје мете недељама или месецима пре него што испале ракету. Док је непријатељ непријатељ, ви и даље разумете да су они стварна особа. Угасити људски живот, веома је лична ствар. Иако физички ми не осећамо пет чула када нападнемо мету, за разлику како би то осетио пешадинац, према мом искуству, емоционални ударац оператера је једнак. Такође, стрес који је проузрокован дугим радним временом повремено се прелива и на лични живот оператера дронова.

Део проблема је недостатак одвојености између посла и куће. У традиционалном ратовању, речено је да социјалну (друштвену) подршку коју добијате од ваше јединице, да је она као породична. У свету дронова, другачији је начин вођења рата. Сваки дан ви се пребацујете напред и назад – можда сте у бици током дана, и потом идете кући вашој породици увече. Балансирање породичног живота са стресом са посла проузрокује породичне тензије. Потреба за декомпресацијом је огромна, али проблем је у томе што не можете да причате о свом послу, шта сте видели или шта сте урадили, због безбедности. Ускоро, ваше супруге не разумеју зашто је то тако и креће трвење. Из много покушаја, желео сам све да испричам својој жени, али сам знао да то ипак не могу да урадим, зато смо се углавном фокусирали на то како је њен дан прошао. Непотребно је рећи да нисам добио шансу да се декомпресујем, и то је водило ка много нагомиланог стреса. ''[13]

Посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) (енгл. post traumatic stress disorder) је врста анксиозности као последица психолошког излагања стресним доживљајима, који укључују смртну опасност, озбиљне физичке повреде или претњу физичком интегритету особе, које та особа доживљава крајње трауматично.[14] С обзиром да било која војска на свету никада неће у потпуности признати колико њених припадника пати од неког недостатка, тешко је рећи колико заиста оператера дронова, бивших и садашњих, пати од неког облика ПТСП-а. Ипак, очигледно је да ови ''ратници од куће'' трпе сличне психолошке проблеме као и њихови саборци који су на терену. Сваким новим убиством, и сам џелат постаје једна од жртви ''Обаминог рата''.

Том Џунод (Tom Junod), амерички новинар, у свом члану ''Смртоносно председниковање Барака Обаме'' (The Lethal Presidency of Barack Obama), сумирао је цео овај рат у следећем пасусу:

''Ви нисте први председник са моћи да убија појединце. Али ви сте ипак први председник да се користите тим правом у масовној употреби. Наследили сте моћ од Џорџа В. Буша као једну од неколико одговора на тероризам. Пренећете је даље на Вашег наследника као једини одговор, и као пример како се она користи. Ваша администрација је посветила више времена и енергије око тога да исприча причу о циљаним убиствима, него што је користила да исприча о било којој вашој унутрашњој политици, укључујући и здравствени систем. Као да и сами схватате да више од било које друге политике, Смртоносно Председниковање ће вити ваша заовставштина''.[15]

Извињавамо се аутору текста, господину Алекси Филиповићу, као и Небојши Таминџићу, због тога што је техничком грешком дошло до погрешног потписивања аутора.

Литература:

[1] The Bureau Of Investigative Journalism, “The Bush Years: Pakistan Strikes 2004-2009”
http://www.thebureauinvestigates.com/2011/08/10/the-bush-years-2004-2009/