Пољска као ударна песница НАТО пакта према Русији

После дугогодишњег стезања обруча око Русије и приближавања НАТО пакта њеним границама пријемом у чланство Северноатлантске алијансе земаља Источне Европе, од којих су већина биле чланице Варшавског уговора, а балтичке републике и део СССР-а, те постављањем тзв. антиракетног штита у Пољској и Румунији, који је према пропагандној реторици САД представљао заштиту од иранских балистичких пројектила, стигла је најновија претња у виду изјаве пољског министра одбране Антонија Мачеревича, која огољује праве намере НАТО пакта.

Наиме, у тој изјави он је фактички признао да постоји план за рат с Русијом. Додуше, да тај план не би изгледао сувише агресивно, он га је увио у форму одбрамбених припрема од напада из Русије, иако је званична Москва небројено пута негирала да има било какве аспирације за инвазију на Европу и рат са НАТО.

Али као што је антиракетни штит (у суштини офанзивно средство усмерено према Русији) био представљен као одбрамбено средство да би у јавности земаља где је постављен могао лакше да прође, тако и ова изјава, да би имала призвук одбрамбених припрема, у суштини заокружује све радње које НАТО и САД предузимају према Русији, укључујући и догађаје у Украјини. Тако и увођење санкција заокружује агресивне намере НАТО пакта, чији је крајњи циљ отворени сукоб са Русијом.

Да се Пољска спрема за рат, доказује и поменута изјава Мачаревича која се тиче одбране територије Пољске и источне Европе од надирућих руских јединица: “Са војне тачке гледишта, проблем је све време у томе што смо били сто одсто сигурни да ће у случају агресије савез изгубити нападнуту територију и да ће бити приморан да се за њу касније бори. Међутим, захваљујући присуству батаљона, бићемо у могућности да бранимо територију довољно дуго да савезници имају времена да прикупе снагу и предузму одговарајуће кораке.“[1]

Пољска заузима веома важно место у источној Европи у геостратешком смислу. За време постојања Варшавског уговора Пољска је била најважнија чланица тог уговора сем СССР-а. Имала је најбројнију армију опремљену јаким оклопно-механизованим и артиљеријско ракетним јединицама.

Такође, њено ратно ваздухопловство је после СССР-а било опремљено највећим бројем авиона и хеликоптера. Оружје које је имала је било софистицирано и идентично ономе којим је била опремљена и Црвена армија.

Пољска је такође имала и веома развијену војну индустрију, те је за своје потребе, али и за извоз производила тенкове у великом броју. Такође, неки типови авиона (АН-2), иако совјетске конструкције, производили су се у Пољској.

Распадом Варшавског уговора планери и генерали НАТО, схватајући важност геостратешког положаја Пољске у својим плановима према Русији, али и Украјини, са задовољством су је позвали у НАТО. После пријема настаје ужурбано пренаоуружавање војном техником произведеном на Западу, а она средства која су произведена у бившем СССР-у или у Пољској по СССР лиценци бивају модернизована и модификована на НАТО стандард.

САД продају Пољској 48 авиона ловаца Ф-16 (блок 50/52), што друге новопримљене чланице НАТО пакта немају. Чешка и Мађарска су набавиле шведске ловце типа „грипен“, а остале чланице тек треба да модернизују своје ваздухопловство. Постављање антиракетног штита иде у прилог тези о значају Пољске за НАТО. Поменуто је да је антиракетни штит офанзивно средство. Зашто офанзивно? Зато што неутралише руске ракете и отвара „прозор“ ракетама НАТО пакта.

Друга особина која га чини офанзивним средством је могућност лансирања крстарећих ракета које могу имати нуклеарну бојеву главу и досегнути само срце Русије! Да би оправдала своју улогу, Пољска је преко инструктора активно учествовала у свргавању Виктора Јануковича. У светлу свих ових околности треба посматрати и схватити најновију изјаву пољског министра одбране, која имплицира да је Пољска ударна песница НАТО према Русији.