Poljska uoči parlamentarnih izbora - zašto će opet glasati za vlast

Nedavno je Bronislav Komorovski, predsednik Poljske izjavio da će se, posle četiri godine, najverovatnije 9. oktobra, Poljaci uputiti ka izbornim kutijama. Čini se da će sve one koji se nadaju promenama u vladajućoj strukturi sačekati razočarenje. Izborna atmosfera, koja vlada poslednjih nekoliko meseci, i istraživanje javnog mnjenja ukazuju da je nemoguće, bar ne sada, svrgnuti vladajuću stranku, Građansku platformu (Platforma obywatelska).

Na poljskoj političkoj sceni trenutno nema konkurenta koji bi ozbiljnije ugrozio vladavinu premijera Donalda Tuska i njegove partije. I to ne zbog toga što Građanska platforma, koja vlada zajedno u koaliciji sa PSL (Seljačka narodna stranka), ispunjava sva svoja predizborna obećanja, što nije slučaj, mnogo ozbiljniji razlog je nedostatak prave, konstruktivne opozicije koja razmišlja racionalno, opozicije koja bi umela konstruktivno da kritikuje premijera i njegove greške ili pak nedostatak obećanih reformi. Najveća opoziciona partija PIS (Pravo i pravda), naravno kritikuje vladu i premijera, ali su njihove kritike najvećim delom upućene na nedovoljnu aktivnost u detaljnijoj istrazi smolenske tragedije. Kritika na rad u ostalim resorima je slaba i uglavnom je podržana slabim argumentima. Jedan od interesantnih primera, proteklih dana, bila je izjava jednog od istaknutih poslanika PIS-a u evropskom parlamentu Zbignjeva Ziobra upućena premijeru zbog nedostatka slobode govora u Poljskoj. Ovakva kritika je apsurdna i ne odgovora stvarnosti.

Najveća opoziciona partija PIS (Pravo i pravda), naravno kritikuje vladu i premijera, ali su njihove kritike najvećim delom upućene na nedovoljnu aktivnost u detaljnijoj istrazi smolenske tragedije. Kritika na rad u ostalim resorima je slaba i uglavnom je podržana slabim argumentima.

Optužbe na račun Donalda Tuska svode se na izdaju države zbog toga što je ruskoj strani dozvolio da preuzme inicijativu u istrazi tragedije 10. aprila 2010. godine. Britanski nedeljnik Ekonomist (The Economist), primećuje da se Jaroslav Kačinski „fiksirao“ na smolensku tragediju, što mu onemogućava „rešetanje“ premijera.

Sudbina 96 nastradalih, među kojima su bili predsednik, njegova žena, predstavnici parlamenta, vojske i crkve, ujedinila je Poljake u žalosti. Nedeljama su se pred Predsedničkom palatom u Varšavi okupljali oni koji su u rukama držali krstove, slike žrtava, osobe koje su verovale u teoriju zavere o napadu na predsednički avion, osobe koje su se molile da saznaju „istinu“ o katastrofi i one koje su priželjkivale smrt premijera Donalda Tuska i Komorovskog. Predstavnici PIS-a su više puta pokušavali da iskoriste ove ljude za svoje ciljeve, odnosno borbu protiv vlasti. I dan danas pred Predsedničkom palatom okupljaju se građani koji pale sveće i ostavljaju cveće. Nedavno je advokat koji zastupa jedan deo porodica postradalih kod Smolenska do apsurda doveo svoje tvrdnje i najozbiljnije optužio Ruse za stvaranje veštačke magle i puštanje helijuma radi smanjenja vidljivosti, zbog čega je došlo do tragedije. Poljska javnost je zasićena raspravama na temu smolenske tragedije, ona želi da se život nastavi.

Naravno, važno je istražiti kako je došlo do katastrofe i ko je za nju odgovoran. Poljski izveštaj o katastrofi je u završnoj fazi, pripremio ga je tim na čelu sa ministrom unutrašnjih poslova Jeržijem Milerom. Objavljivanje ovog izveštaja očekuje se uskoro. Već sada se može predvideti da će PIS osporiti najveći deo izveštaja, naročito one delove koji ne apostrofiraju isključivu krivicu Rusije u pomenutom događaju. Prema mišljenju PIS-a isključivi krivac za tragediju je Rusija i njen premijer Vladimir Putin. Ovom temom baviće se i predstojeća predizborna kampanja.

Prema rezultatima anketa javnog mnjenja, podrška SLD-u (Savez demokratske levice), drugoj po veličini opozicionoj partiji u Parlamentu, oscilira u rasponu od 10 do 17% glasova. Savez se direktno ne meša u konflikt između Platforme i PIS-a, od čega može očekivati samo korist. To što nedostaje ovoj partiji je prepoznatljiv i harizmatičan vođa u liku bivšeg predsednika Poljske Aleksandra Kvašnjevskog. Partiju predvodi Gregor Nepalski, koji je ostvario dobre rezultate na prethodnim predsedničkim izborima, oko 13%, što mu daje osnovu da razmišlja o koaliciji sa Građanskom platformom. Nepalski mašta o tome da postane potpredsednik vlade. Za to vreme političari Platforme, uključujući i premijera, jasno stavljaju do znanja da takva koalicija ne dolazi u obzir. O eventualnim potezima Tuska je rano govoriti, ali niko ne garantuje da Tusk neće ući u koaliciju sa levicom.

Rezultati anketa pokazuju da bi PSL (Poljska seljačka stranka) na izborima mogla osvojiti oko 7% glasova, što bi najverovatnije Građansku platformu opredelilo za ponovnu koaliciju sa aktuelnim partnerom u vladi. Poslednje četiri godine su pokazale da su te dve partije u stanju da se dogovore, što ne znači da se među njima nisu pojavljivale razlike u mišljenju. Bili su to sporadični mali požari koji su brzo gašeni. Kao koalicioni partner SLD bio bi zahtevniji, naročito u broju ministarskih mesta, što je razumljivo kada se ima u vidu podrška birača i veći broj mandata. Vlada premijera Tuska bi se nakon izbora, u slučaju koalicije sa SLD-om, morala odreći i nekih značajnijih resora od socijalne politike, poljoprivrede i zaštite životne sredine i rada (resora koje trenutno konroliše PSL). Sa druge strane koalcija sa SLD-om obezbedila bi značajniju parlamentarnu većinu u Sejmu (Skupštini), što bi omogućilo podršku za donošenje odluka i usvajanje zakona bez pregovora sa PIS-om. Svakako ne treba zanemariti činjenicu da je predsednik Komorovski iz redova Građanske platforme. Sve opcije su u igri.

Zbog čega će birači glasati za Platformu, a ne za PIS?

Odgovor je jednostavan: Poljaci žele predvidljivog premijera, koji neće širiti strah od terora, kao što to radi Jaroslav Kačinski, premijera koji će favorizovati dobre odnose sa susedima i Evropskom unijom. Ksenofobična retorika PIS-a, u kojoj su svi neprijatelji Poljske, a Poljska „rusko-nemačno vlasništvo“ (reči Jaroslava Kačinskog) ne predstavlja mišljenje većine Poljaka. Ljudi ne žele da žive u strahu. PIS proizvodi loše tonove, a umerenost i centrizam ne karakterišu ovu partiju. Jaroslav Kačinjski je u kampanji za predsedničke izbore pokušao da pokaže neko sasvim novo lice, pokušao je da se predstavi kao političar pomirenja. Međutim, pravo lice je pokazao odmah nakon izgubljenih izbora tražeći, između ostalog, odgovornost vlade za katastrofu, navodeći da Komorovski nije legalno izabran predsednik. Ovakvim stavovima izgubio je bilo kakav kredibilitet.

U protekle četiri godine Donald Tusk se posvetio normalizaciji prilično zategnutih odnosa sa Nemačkom i Rusijom prihvatajući ih za partnere sa kojima se može pregovarati.

Donaldu Tusku se mogu zameriti mnogobrojna nerealizovana obećanja, (reforma penzionog sistema za uniformisana lica; likvidacija KRUS – Fonda za poljoprivredno i socijalno osiguranje). Prekid izgradnje autoputa A2, koji povezuje Varšavu i Lođ, koji je trebalo završiti do Evropskog prvenstva u fudbalu 2012. godine, izazvao je skandal. Probijen termin završetka radova „Narodnog stadiona“ u Varšavi, zbog grešaka u gradnji, nastavlja dugačak spisak nerealizovanih predizbornih obećanja. Ipak, sve je izvesnije da će Platforma pobediti i na taj način, po prvi put u istoriji demokratske Poljske, ista partija će upravljati zemljom u dva uzastopna mandata. Jedno je sigurno, a to je da će većina glasača svoj glas dati Građanskoj platformi po sistemu: „ne glasam za Platformu, nego protiv PIS-a“. Negativna kampanja, koju vodi PIS delovaće ubedljivo čeličnom jezgru svojih birača, ali će jedan deo i uplašiti. Sa ovom činjenicom računa Građanska platforma na narednim izborima, tim pre što poljska politička scena oskudeva u većem izboru partija.

U protekle četiri godine Tusk se posvetio normalizaciji prilično zategnutih odnosa sa Nemačkom i Rusijom prihvatajući ih za partnere sa kojima se može pregovarati. Nepoverenje koje je prema ovim zemljama ispoljavano posledica je vladavine PIS-a, koji je u Nemačkoj i Rusiji prepoznao pretnju interesima Poljske, posmatrajući ih kroz prizmu istorije iz 40-ih godina prošlog veka.

Poljsko predsedavanje Evropskoj uniji, koje je otpočelo 1. jula, dobra je prilika da se Poljska predstavi u pravom svetlu i pokaže da se na nju mora računati na evropskoj političkoj sceni. Poljaci smatraju da je dobro što je do ovog čina došlo za vreme vladavine Tuska, pre svega zbog toga što je on zagovornik pomirenja, brzo uči i veoma je snalažljiv. Veliki broj analitičara i publicista vidi u njemu budućeg šefa jedne evropske instutucije visokog ranga.

Predsedavanje će takođe biti predmet predizborne kampanje. Građanska platforma će iznositi rezultate svog rada, dok će je PIS optuživati za izdaju poljskih interesa, što već čini.

Premijer Tusk izjavljuje da je ambicija Poljske, za vreme predsedavanja Evropskom unijom, program širenja Zajednice, posebno na zemlje Balkana. Očekuje se da će do kraja godine ugovor o pristupanju Uniji potpisati Hrvatska, koja je krajem juna završila pregovore. Srbija će u tom momentu najverovatnije tražiti status kandidata jer je ispunila sve obaveze prema Haškom tribunalu.