петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > После крвавог пира у Ници - да ли је у Европи почео грађански рат?
Савремени свет

После крвавог пира у Ници - да ли је у Европи почео грађански рат?

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
уторак, 19. јул 2016.

Мало која земља у свету може бити толико осетљива на тероризам као што је то Русија. Она је деведесетих година прошлог века доживела и преживела толико терористичких напада и поднела толико људских жртава да сваки нови терористички напад, било где у свету, доживљава са много више осуда и емоција него било која друга земља.

Отуда је и терористички напад у Ници ових дана изазвао најоштрију осуду званичника у Москви, али и целолокупне руске јавности. Да подсетим, руски званичници су међу првима у свету осудили терористичку акцију 11. септембра 2001. у Њујорку и изразили саучешће породицама настрадалих.

И овог пута, поводом страшног злочина у Ници, званична Москва је реаговала емотивно, са осудом и гнушањем према починиоцима, указујући на потребу да се овом злу једном заувек стане на пут. Председник Русије Владимир Путин изјавио је да су он и руски народ потресени жестином и цинизмом злочина изведеног на дан националног празника Француске. Изјавио је да смо се још једном уверили да је тероризму апсолутно туђ људски морал. Његове су жртве невини људи, укључујући жене и децу. Ми добро знамо шта је тероризам и какво је то универзално зло, рекао је Путин.

Ово није први пут да председник Русије позива на заједничку борбу против овог општег зла. Подвукао је да је за победу над овим чудовишним злом неопходно упрегнути снаге читавог цивилизованог човечанства, доследно и бескомпромисно борити се са свим формама тероризма.

Неопходно је уништавати или неутралисати терористе и њихове идејне инспираторе било где да се налазе и скривају, систематски рушити инфраструктуру екстремног подземља и жестоко пресецати његову финансијску подлогу. Русија је са своје стране спремна да најтешње сарађује са Француском и другим међународним партнерима у свим правцима антитерористичке делатности.

Руска јавност и политички кругови такође су згрожени не само терористичком акцијом у Ници са великом бројем жртава него и жестином којим је изведена. Поједини московски медији с тим у вези подсећају и на крајњу жестокост терористичких акција у сопственој земљи деведесетих година. 

Руска јавност и политички кругови такође су згрожени не само терористичком акцијом у Ници са великим бројем жртава него и жестином којим је изведена. Поједини московски медији с тим у вези подсећају и на крајњу жестину терористичких акција у сопственој земљи деведесетих година. Тада су чеченски терористи подметали експлозив по стамбеним зградама - вишеспратницама у Москви и другим руским градовима и активирали га у глуво доба ноћи када су људи на спавању, када су шансе да се спасу минималне, готово никакве.

Подметали су експлозив у метроу и активирали га, стварајући тако пакао десетинама метара под земљом. Нападали су болнице, држећи као таоце болеснике и лекарско особље, упадали у позоришта усред представа, рушили авионе, дизали у ваздух аутобусе и тролејбусе. И све то на крајње свиреп начин и уз велике људске жртве. Отуда су реаговања политичара, аналитичара и медија изузетно оштра и емотивна.

Лично сам био сведок тих страшних догађаја, живео међу људима који су са страхом излазили на улицу, улазили у метро, у возила градског саобраћаја. Уверавам читаоце да живети годинама у таквој средини и у таквим околностима није нимало једноставно. Није срамота признати да су то крајње непријатна осећања, да се страх тешко може обуздати. Отуда ми је добро познато и осећање грађана Москве и житеља других руских градова и њихова реаговања на терористичке акције било где у свету. Као и њихово разумевање и саосећање у овом случају са грађанима Нице и целе Француске.

Можда понегде на Западу има мишљења да се Москва радује туђим невољама, у стилу ми (Руси) смо претрпели невоље такве врсте, па их сада и ви (на Западу) осетите на својој кожи. Ни трагова од таквих реаговања и злурадости. Ако и има неких критичких тонова, онда су они усмерени у сасвим другачијем правцу. Описао их је, или боље рећи анализирао, московски колумниста Георгиј Бовт интригирајућом констатацијом. Он каже да је логика неких западних држава да се боје Путина више него тероризма. У неким круговима на Западу. из неких не баш добронамерних разлога и намера, Путин се демонизује и сврстава у исту опасност са "Исламском државом".

У својој колумни Бовт каже да је на једном француском ТВ каналу познати западни дипломата, кога колумниста не именује, одговарајући на питања новунара, образлагао закључке недавног самита НАТО у Варшави. Наравно, оправдавао је размештај војних снага Алијансе у балтичким земљама и Пољској због ,,нарастајуће руске опасности’’. Рекао је такође да се на Западу сада на Русију не гледа као на партнера него као на противника. Једно питање се познатом дипломати, који је на конференцији за штампу плашио присутне ,,агресивним и непредвидивим Путином’’ који тек што није послао војску у балтичке земље, није допало. ,,А шта са осамдесет и четворо људи на шеталишту у Ници - њих је убио Путин?

Читав Запад, укључујући и Европску унију, одбија да види основну опасност која се назире унутар саме алијансе, а поготову из огромног региона Блиског истока у виду исламског тероризма. Као и из других региона где су покушали да наметну ,,демократију’’ свога типа. Запад даје предност страшним бајкама створеним за време хладног рата. Изгледа да се такозвани ,,цивилизовани свет’’ руководи истом логиком којом су се руководиле западне земље уочи Другог светског рата: Хитлер није тако одвратан као Стаљин. Са првим (Хитлером) могуће је покушати договорити се (Минхенски договор), а на другог (Стаљина) боље је напујдати овог првог. Данас много шта подсећа на та жестока и цинична времена.

Сви разговори о неопходности заједничке борбе против међународног тероризма стишавају се већ наредног дана после сваког новог терористичког напада, а потпуно престају после три дана. Тако је бар било до сада. Никакве сарадње нема. Чак и у Сирији, после логичног позива Москве да са Американцима координира нападе на терористе, наилази се на некакав отпор уз образложење да са Русима неће да деле своја шпијунска сазнања.

Вашингтон по сваку цену жели одлазак Асада, одбијајући да у њему види снагу способну да се супротстави исламистима терористичке оријентације. Поука из Либије, која је сада постала руина од земље и која после Гадафија не представља целовиту државу, није извучена.

Напротив, уз Русију се калеми слика непријатеља у разним аспектима, укључујући и спорт. Сада се призива одстрањење свих руских спортиста, а не само атлетичара, са Олимпијаде у Рију. Чак је и Хитлер уочи Другог светског рата дозволио западним земљама да њихови спортисти учествују на играма у Минхену. И после крвавог пира у Ници, а претходно и у другим градовима на Западу, тамо се не увиђа ко стварно води борбу за уништење западне цивилизације. То сигурно нису ни Русија нити њен председник.

Један други руски колумниста Дмитриј Олшански на оригиналан начин описао је ситуацију у вези са терористичком акцијом у Ници уз закључак да Французи нису извукли поуку из свог мултикултуризма. Додуше, каже колумниста, и Русија седи на сличном бурету барута.

Постоји следећи закон у животу: ако човек одбија да схвати због чега се са њим дешава нешто лоше, то лоше ће се стално понављати. Све дотле док се дотична личност не опамети. Или до коначне завршнице.

Туче, на пример, човек жену. Туче је једанпут, други пут, петнаест пута. И она трпи. Интересантно је како она себе присиљава да трпи. Она не одлази у полицију да пријави насилника, а неће ни да се разводи. Пакао ће да се настави све док не буде убијена.

Слични закључци су већ помало досадили. Они се сваки пут понављају, као мелодија са вергла, када страда још педесет, још сто, још двеста људи. И онда се појави осећање некакве безнадежности.

Тако је и са тероризмом. А какве закључке из трагедије у Ници изводе светски либерални монструми? Ми их знамо напамет, каже Олшански: ,,Тероризам нема националност и вероисповест’’; ,,Развијен свет, то је отворен свет. Ми смо дужни да будемо отворени за људе свих култура’’; ,,За то што се догодило у Ници, а раније у Бриселу, Истанбулу и другим градовима, крива је атмосфера мржње’’; ,,Фашизам неће проћи’’; У свему је крив Путин’’; ,,Башар ел Асад - то је други Хитлер."

Слични закључци су већ помало досадили. Они се сваки пут понављају, као мелодија са вергла, када страда још педесет, још сто, још двеста људи. И онда се појави осећање некакве безнадежности.

Колумниста сматра да ни у Русији ситуација није боља. Наравно, руски полицијски систем је сигурнији од француског, а и држава за сада чува атмосферу лојалности и спокојства. Међутим, и ми седимо на истом вулкану. И код нас је такође тероризам ,,без националности и вероисповести’’, и обавезна ,,борба с фашизмом’’, и огромна миграција, и не постоји никаква шанса да се она обузда, нема ни назнаке за стварање некаквог механизма асимилације. Наша руска самообмана је можда тек нешто мање инфантилна и мање либерална него француска.

Наша (руска) отворена врата су нешто сасвим друго од ваших (француских) отворених врата. Код вас је то некакав трули мултикултуризам а код нас снажно и прогресивно евроазијство. И милиони гастарбајтера без којих- како то кажу наше присталице слободног тржиста, Москва би се давила у мору ђубрета, чак и нафту не би имао ко да истаче из сибирских бушотина. Али, на плану заштите земље и народа од тероризма, све то, нажалост, много не мења.

И шта ће бити даље? Колумниста сматра да ће се они (Французи и други) опаметити, да ће се опаметити и Руси. Не данас, не сутра, чак можда ни прекосутра. Али ће се једног дана ипак опаметити и почети да се супротстављају.

У широкој лепези реаговања, оцена и предвиђања у вези са страшним злочином у Ници и уопште са тероризмом, постоје и доста радикални ставови: да ли се он може и како обуздати, шта треба предузимати, како се опходити, како се сачувати од тог универзалног зла.

Познати руски политичар Владимир Жириновски, познат по врцавим идејама и предлозима, каже да би требало увести обавезно прислушкивање телефонских разговора и сваке друге врсте комуницирања.

Познати руски политичар Владимир Жириновски, познат по врцавим идејама и предлозима, каже да би требало увести обавезно прислушкивање телефонских разговора и сваке друге врсте комуницирања. Пракса је показала, а догађаји у Ници то и потврђују, да су терористи телефоном и СМС порукама комуницирали са саучесницима. Тачно је да то није баш у складу са приватношћу и људским правима, али боље и то него злочин са тешким последицама.

Позната руска новинарка, која већ дуги низ година пише о ,,врућим’’ темама и путује по свету, Дарја Асламова има сопствено мишљење о тероризму и о томе шта се данас догађа у Европи. Она се не либи да га изнесе јавно, без обзира на то да ли ће се некоме допасти или не. Њено мишљење и закључци су веома радикални и, што је такође битно, нису усамљени.

Грађански рат у Француској је почео - сматра искусна руска новинарка. Заправо, рат је почео и у Европи. Рат између ,,нових’’ грађана (новинарка мисли на мигранте и придошлице из других земаља током претходних деценија) и староседелаца. Једино што их обједињује то су пасоши. Све остало - религија, празници, убеђења, језик, навике - јесте различито.

Оствариле су се прогнозе појединих политиколога (ауторка наводи њој омиљеног српског политиколога Дејана Лучића) да ће између севера и југа Француске почети грађански рат, после кога ће се арапски југ отцепити и створити посебну државу. Марсељ је данас више арапско-муслимански него фрнацуско-хришћански град, кажу аналитичари. То исто очекује и Немачку, из које се руска новинарка управо вратила, па тврди да је њено запажање веродостојно. Исток и север Немачке где живе Саксонци и Пруси неће ћутати. Управо тамо живе прави намргођени Немци, који су спремни да заштите своја огњишта од туђинаца.

То ће бити посебан грађански рат. Рат између хуманитарних идиота, глобалистичких боема и злих, несентименталних фармера и радника из редова староседелаца, који ће почети погром арапских квартова; рат између муслимана и хришћана, између неверника и оних који верују, између полиције и делова армије која одавно машта о државном преврату. Биће то рат свију против свих.

И староседеоци ће бити поражени, сматра новинарка. Накљукани и омекшани либералним којештаријама, бућкуришом, европејци староседеоци се не могу одупрети фанатизованим дошљацима. Ти туђинци не намеравају да руше Ајфелову кулу. Зато би? То ћи бити будући минарет, највиши на свету. Управо са њега французима предстоји да слушају глас мујезина ,,Алаху акбер’’.

Руска новнарка управо борави у Ници. Из личног искуства знам да милиони читалаца са нестрпљењем очекују њене извештаје. Они су оригинални, смели, иритирајући. Моја колегиница Дарја нема длака на језику. Можда ће јој неко замерити, оптужити је да говори језиком мржње, да претерује. Она се бар до сада није освртала на те и такве гласине. Сумњам да ће од својих принципа и убудуће одустати.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер