Problem migranata ponovo trese Moskvu

Posle zverskog ubistva jednog mladića u kvartu Birjuljevo Zapadnoe, na jugu prestonice, ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokoljcev doneo je plan ,,Vulkan’’ kojim se zavodi pojačana javna bezbednost i potraga za počiniocima najtežih krivičnih dela. Po njegovom naređenju, policija je zatvorila sve prolaze ka Manježnom trgu, u najužem centru Moskve nadomak samog Kremlja. To je mesto gde se po tradiciji okupljaju demonstranti koje je poslenjih godina, ne jednom, bilo poprište žestokih sukoba policije i građana. Strancima, pogotovu onim sa ,,neslovenskom spoljašnošću’’ preporučeno je da bez preke potrebe ne izlaze na ulicu. Oko glavne moskovske džamije pojačane su mere bezbednosti zbog obeležavanja muslimanskog praznika Kurban bajram.

O čemu se zapravo radi?

U prošlu subotu na ulici kvarta Birjuljevo ubijen je 25-godišnji Jegor Ščerbakov, naočigled devojke sa kojom je prolazio ulicom. Ubica, koji je prethodno dobacivao devojci i vređao je, potegao je nož i udarcem u srce ubio mladića, a potom pobegao. Pretpostavlja se da je ubica pridošlica sa Kavkaza, odnosno ,,kavkaske nacionalnosti’’, kako se to ovde obično kaže. Tako bar tvrde očevici koji ga opisuju kao mladog crnpurastog čoveka, odnosno čoveka ,,neslovenske spoljašnosti’’. To se može zaključiti i na osnovu jednog snimka sigurnosnih kamera koji su objavili moskovski mediji. Po nekim neproverenim izvorima, ubica se bavio taksiranjem i nelegalno je boravio u Moskvi. Potraga za ubicom je u toku. Policija je privela nekoliko sumnjivih lica.

Na vest o svirepom ubistvu, na licu mesta okupilo se nekoliko stotina ogorčenih građana čiji se broj iz časa u čas povećavao. Na kraju ih je, prema procenama, bilo oko četiri hiljade. Razjarena masa prevrtala je automobile, demolirala obližnji supermarket i na juriš upala u skladište povrća u kome svoju robu drže prodavci, uglavom sa Kavkaza. Rafovi i gajbe su isprevrtani, a roba dobrim delom uništena.

Očevici kažu da su inače opravdani revolt građana zbog svirepog ubistva iskoristili nacionalisti i obični huligani. Oni tvrde da su se iz gomile čuli glasovi ,,Rusi, napred’’ i da je u masi bilo dosta ljudi pod dejstvom alkohola. Policija je intervenisala samo protiv najagresivnijih i privela oko 400 učesnika. Tridesetak ljudi zatražilo je medicinsku pomoć.

O svemu tome, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin referisao je predsedniku Vladimiru Putinu.

Do ovakve eksplozije gneva verovatno ne bi došlo da je ovo bio izolovan slučaj. Ali on to nije bio. Ne tako davno, u Moskvi je pretučen i teško ranjen policijski inspektor Anton Kudrjašov koji je na gradskoj pijaci želeo da proveri identitet jednog ,,Kavkasca’’ osumnjičenog za silovanje. Nešto ranije, ubijen je mladić Jegor Sviridov, a ubica je takođe bio pridošlica sa Kavkaza. Pa dokle ćemo da trpimo ovakvu torturu pridošlica, kažu moskovljani starosedeoci? Em im dajemo iz budžeta ogromne pare kojima kupujemo mir, em dolaze ovamo da nas ubijaju.

To je, međutim, jedna strana medalje. Zvaničnici pak kažu da zločin nema ni državljanstvo ni nacionalnost. Niko ne može niti želi da sve ,,Kavkasce’’ ili ,,Azijate’’ strpa istu vreću, u vreću ubica i kriminalaca. U velikoj većini, to su vredni i pošteni ljudi koji u Moskvu i druge velike gradove dolaze ,,trbuhom za kruhom’’. Rade ono čega starosedeoci neće da se prihvate: peru ulice, čiste sneg, odnose smeće, održavaju dvorišta između višespratnica. ,,Prljavih’’ poslova u mnogomilionskom gradu je više nego dovoljno. Masovno se takođe bave trgovinom, uglavnom voćem i povrćem. Pridošlice iz srednjoazijskih država rade na gradilištima. ,,Šugava ovca čitavo stado zarazi’’- kaže prodavac voća sa Kavkaza, Eldar. "Jedan ide sa nožem i ubija, a svi mi ispaštamo zbog toga. Postalo je opasno da idete ulicom, mogu da vas napadnu. A zašto? Šta sam ja uradio? Ja sam već u sedam uveče kod kuće sa ženom i detetom."

Činjenica je da se pojedine pridošlice bave i sumnjivim poslovima, da među njima ima kriminalaca i svakojakih prestupnika. "U mom komšiluku na jednog Rusa dolaze po tri-četiri Kavkasca ili Azijata", jada se jedan žitelj Birjuljeva. "Strah me je da izađem na ulicu. Kao da živim u nekoj tuđoj i neprijateljskoj zemlji."

Najveći i suštinski problem je u nečem drugom; u potpunom haosu koji vlada u migracionoj sferi. Ako je verovati pojedinim analitičarima, problem u vezi sa migrantima čak je bacio u zasenak i tako velike probleme kao što su korupcija, zavisnost državne kase od izvoza nafte i gasa, dalju demokratizaciju društva i gužve u gradskom saobraćaju koje su u Moskvi postale nepodnošljive.

Samo pre desetak ili petnaest godina, da i ne govorimo o sovjetskom perodu, teško je bilo pretpostaviti da će tema migranata postati gotovo glavni politički problem zemlje. ,,Haos’’ i ,,katastrofa’’ su ocene koje se često upotrebljavaju oko ovog problema. Da bi se situacija ublažila, predlažu se različite, pa i ekstremne mere. Jedan deputat vladajuće partije predlaže da se deci migranata zabrani da idu u školu. Po jednoj drugoj varijanti, predlaže se da se migrantima zabrani besplatno lečenje, pa čak i da se njihove žene porađaju u zdravstvenim ustanovama. Treći pak, najradikalniji, predlažu deportaciju. Takvi predlozi nailaze na podršku u pojedinim krugovima, iako je svakome jasno da se ne mogu realizovati.

Ima i realnijih predloga. "Teško je objasniti", kaže jedan komentator, "zašto Moskva ne preduzima nešto što se i pored svih nedostataka pokazalo kao efikasno; zašto ne organizuje dobrovoljne narodne družine kao u sovjetsko vreme?"

U kvartu Birjuljevo-Zapadnaja živi 90.000 građana (to je za pojmove u Srbiji poveći grad, a za Rusiju i Moskvu- mikrorejon). Ako bi svako dao mesečno po 50 rubalja (nešto više od jednog evra) bilo bi moguće organizovati pedesetak parova za noćna dežurstva, opremiti ih gumenim palicama i video-kamerama. Pored ostalog, pomagali bi da se iz ulaza u velike zgrade uklone klošari, da se sa kioska oteraju skitnice koje se tu okupljaju i obavljali bi druge poslove što redovna policija neće da radi. Te probleme, međutim, ne rešava policija, kaže lider ruskih komunista Genadij Zjuganov. Njih rešava usavršavanje sistema, jačanje državnih i društvenih institucija, otvaranje novih radnih mesta, ekonomski rast i uopšte poboljšanje uslova rada i života.

U svemu tome treba imati u vidu činjenicu da se pridošlice iz ruskih republika sa Kavkaza (Čečenija, Ingušetija, Dagestan, Severna Osetija, Kabardino- Balkarija, Karačajevo-Čerkezija) ne mogu podjednako tretirati kao oni koji dolaze iz bivših sovjetskih srednjoazijskih, a sada nezavisnih republika. Ovi prvi su građani Rusije sa jednakim pravima, a ovi drugi - državljani drugih zemalja.

Uzrok svih zala je u slabosti i bespomoćnosti državnih institucija, smatraju analitičari. One jednostavno nisu u stanju da reše tako složene probleme. Naš birokratski sistem čega god se dohvati, na kraju se izvitoperi.

Sa migrantima je nesporazum već oko samih brojki. Koliko ih je uopšte u Rusiji? Neki kažu, jedanaest miliona. Federalna migraciona služba kaže da ih ima ,,samo’’ tri miliona; oko dva miliona radi legalno, a milion su kobajagi turisti, studenti ili oni koji su došli na lečenje. Sa tim brojkama nije saglasno Ministarstvo unutrašnjih poslova. Tamo kažu da su brojke o migrantima (11 miliona) preuveličane, a one o ,,samo’’ tri miliona umanjene. Čudno je da operativna i adekvatna razmena podataka između ovih institucija ne postoji.

Zamislite, kaže moskovski analitičar, šta može da se desi kad se po zemlji muva jedanaest miliona migranata? Pa to je čitava armada, to je više nego što pojedine držve imaju stanovnika. Pa neka ih je i ,,samo’’ tri miliona. Predstavite sebi: tri (ili bar trostuko više migranata, što je realnija brojka) šeta po zemlji, stanuje ilegalno, po iznajmljenim stanovina, ćumezima ili podrumima. Milioni ljudi sa drugačijim navikama, običajima, drugačijom kulturom, drugačijim jezikom i verom. U takvoj situaciji svašta se može desiti, a krivac može biti i pridošlica i starosedelac.

Prema podacima odgovarajućih stručnih službi, u Rusiji postoji čitava siva ekonomija koju drže migranti. Ako se ona nekim nepromišljenim potezima ukine, kakve će posledice imati onaj zdravi deo privrede? Teoretski, vlasti Moskve bi mogle da zatvore sve tržnice koje drže ,,Kavkasci’’. A gde će onda građani da kupuju voće i povrće i koliko će ono poskupeti? Mogu da oteraju ,,dvornike’’ koji održavaju prostore oko zgrada, mogu čistače ulica i đubretare, ljude koji zimi čiste sneg. A u Moskvi prvi sneg obično padne već u oktobru i zadrži se do aprila. Ko će tada raditi te poslove? Višemilionski grad bi bio u kolapsu.

Deportovati tri, pet, sedam ili jedanaest miliona ljudi? Gluposti, kažu eksperti. Pa deportacija jednog nelegalnog migranta košta 50.000 rublja (oko 1.200 evra). A povrh svega, ko je spreman da se odluči na takav drastičan korak? Kremlj to sigurno ne bi odobrio.

Formalno, postoji sistem takozvanih kvota za radnu snagu iz inostranstva. Svi se prave kao da taj sistem stvarno funkcioniše. A u stvari, deluje kolosalna korupcija. Poslodavci se snalaze na razne načine, uglavnom ,,podmazuju’’ činovnike i dobijaju dozvole.

Čitav problem ima još jednu dimenziju, bar što se tiče pridošlica sa Severnog Kavkaza u druge regione Rusije.

Pala su mi u oči dva krupna naslova iz moskovske štampe. U jednom se kaže da li će Moskva ,,pasti’’ pod naletom ,,nove horde’’ (misli se na migrante), a drugi citiram u direktnom prevodu: ,,Rusi, umirite se; Kavkasci će doći na vašu zemlju’’.

Migracija je neizbežna, kaže politički predstavnik ruskog predsednika Putina za Severnokavkaski okrug, Aleksandar Hloponjin. Mi ne možemo podizati nekakav Kineski zid da bismo ih sprečili, ali moramo učiniti sve da taj proces ne bude bolan i da ne osložni međunacionalne i međukonfesijske odnose.

To da žitelji severnokavkaskih republika masovno dolaze u Moskvu i druge delove Centralne Rusije, a pre svega Stavropoljski okrug, nije nikakva novost. Poslednjih desetak godina iz ovih republika trajno se preselilo bar 200.000 žitelja. Severni Kavkaz je inače gusto naseljen. Na samo dva procenta teritorije Rusije živi 12 odsto stanovništva zemlje. Prošle godine u Dagestanu je broj novorođenih bio trostruko veći od broja umrlih. I u drugim delovima ovog regiona natalitet je veoma visok.

Ali zato tamo je i najveća nezaposlenost u zemlji. Žitelje muče i druge nevolje. Ako ne pripadaš nekom klanu, beri kožu na siljak, kažu migranti.

Fatima Benagujeva došla je iz Dagestana u Moskvu. Ona se najviše žali na zdravstvenu službu u toj republici. ,,Ne daj bože da se razboliš. Posebno ako nemaš nekog svog među lekarskim osobljem. Veliki problem je čak da se izvrši neka banalna analiza. Za svaki dolazak u polikliniku treba dati nekoliko koverata.

Problem nije od juče. Još u doba Sovjetskog Saveza govorilo se da na Kavkazu nema sovjetske vlasti. Situacija se posle toga samo pogoršavala. Zaobilaženje zakona, samovolja državnih činovnika, totalna korupcija, privatizovano pravosuđe – to su samo neki od uzroka zbog kojih narod beži. Tamo nema perspektive, kaže Ahmed DŽabrailov koji je otišao iz Ingušetije i lepo se snašao u Sankt Peterburgu.

U Kremlju su, naravno svesni svih ovih teškoća. Čine se veliki napori da se izađe iz ćorsokaka i teškoća od kojih su neki nasleđeni iz bliže ili dalje prošlosti. Posebno se insistira na etničkoj i konfesionalnoj tolerantnosti. Druge domovine nemamo. Moramo živeti ne samo jedni pored drugih nego i jedni sa drugima, kažu zvaničnici. A što se tiče zluradih ocena na Zapadu i njihovih kritika, bolje neka zapuše usta i pogledaju u sopstveno dvorište. Tamo će naći više gadosti nego kod nas. I neka ne rovare, ne podržavaji i ne podstiču na Severnom Kavkazu one koji ne žele dobro ni svom narodu ni svojoj zemlji.