Путинов тријумф

Владимир Владимирович Путин је надмоћно победио на председничким изборима. То је на конференцији за штампу изјавио председник Централне изборне комисије Владимир Чуров који је саопштио прелиминарне резултате гласања.

Према том саопштењу, Путин је на недељним председничким изборима однео убедљиву победу, убедљивију него што су говорила истраживања јавног мњења и него што су предвиђали у његовом штабу. Са 63,65 одсто освојених гласова, он је остао несумњиви лидер и далеко најпопуларнији политичар у земљи којом ће са својим тимом управљати наредних шест година. За Владимира Путина гласало је више од 45 милиона грађана, што је готово четвороструко више од наредног кандидата, Зјуганова, за кога је гласало око 12 милиона бирача.

Као што се и предвиђало, друго место освојио је лидер комуниста Генадиј Зјуганов са 17,18 освојених гласова, а на трећем месту је новопечени политичар, мултимилијардер Михаил Прохоров који за кога је гласало 7,92 одсто бирача. Четврти је лидер Либерално-демократске партијре Владимир Жириновски са 6,22 освојених гласова што је за јега и његове присталице непријатно изненађење. Најслабији резултат остварио је лидер ,,Праведне Русије” Сергеј Миронов са свега 3,85 посто освојених гласова.

Ако око резултата избора треба тражити изненађења, онда је то свакако треће место Михаила Прохорова који је у политици свега неколико месеци и који још нема сопствену партију. Помало је чудно, кажу аналитичари, да је треће место освојио човек о коме се у широј јавности зна једино да има много новца, да је висок 2,04 метара због чега га зову Миша Жирафа и да је неожењен иако има 47 година.

Друго место за Генадија Зјуганова је било резервисано. Он има своје стабилно бирачко тело и то не само међу старијом генерацијом, него и међу људима које су привлачне идеје социјалне правде и других вредности социјализма.

Излазност је била добра: на изборе је изашло око 65,3 одсто уписаних бирача, што је за 5 одсто више него на парламентарним изборима прошлог децембра.

Интересантно је да је излазност била највећа у севернокавкаским републикама: тамо је изборе изашло око 95 одсто уписаних бирача, који су готово стопроцентно гласали за Путина.

И још један, за Путина и његов тим мање повољан податак: у Москви, према још непотпуним подацима, за Путина је гласало нешто мање од 50 одсто бирача. У престоници, Прохоров и Зјуганов освојили су по 18 одсто гласова, што је већи проценат од просека. То се једним делом објашњава социјалном структуром становништва у престоници.

Према запажањима аналитичара, ова изборна кампања била је по много чему особена и у неким елементима подсећала на праксу у западним земљама. То се пре свега односи на начин на који је кампању водио Владимир Путин и његов изборни штаб.

Овога пута и Руска православна црква није остала по страни, иако није директно учествовала у кампањи. Патријарх Кирил се помолио да се више никада не понови ,,Смута’’ (немири, таласања) и положио у Александровском парку, крај кремаљских зидина, камен темељац за споменик патријарху Гермогену који је пре 400 година, за време интервенције Пољака, одбио да благослови страног цара због чега је био затворен и уморен. ,,Ватреном молитвом призивам да Господ чува руску државу, да сачува народ у јединству, да не изгубимо могућност да разликујемо истину од лажи, пријатеља од непријатеља’’, рекао је патријарх.

Први пут, на готово свим гласачким местима, а било их је близу сто хиљада, монтиране су видео камере што је обезбеђивало максималну транспарентност тока гласања и пробројавања гласова. Међународни посматрачи оценили су да су избори организовани по највишим светским стандардима. Неки, међутим, указују на поједине неправилности које нису могле да утичу на укупан резултат. Руководилац администрације председника, Сергеј Иванов, оценио је да су избори организовани и спроведени тако беспорекорно да критике и оптужбе о ,,крађи’’ губе сваки смисао. Губитници треба вољно или невољно да признају оно што је очигледно, каже Иванов.

Већина губитника се тако и понела. Владимир Жириновски је само пар сари после затварања биралишта телефонирао Путину и честитао му победу, а то је урадио и Сергеј Миронов. Лидер комуниста Генадиј Зјуганов изјавио је да не признаје резултате избора које сматра нелегалним и намештеним. Путин је телефоном разговарао и са Прохоровим али садржина разговора није саопштена.

Централна изборна комисија имала је непосредно пре почетка гласања извештаје да се на појединим местима припремају инциденти. Они су се и десили. У Дагестану, маскирани бандити после завршетка избора напали су једно бирачко место и убили тројицу полицајаца. А на бирачком месту у Академији наука у Москви, где је гласао Владимир Путин са супругом, три младе девојке из Украјине свукле су се до појаса, исписале на голо тело пароле ,,Крадем за Путина’’ и ,,Кремаљски пацови’’ и покушале да отму једну гласачку кутију. Ове девојке које су радиле по нечијем налогу, сада ће за организовање стриптиза на јавном месту одлежати по петнаест дана у затвору. Јавља се да Путин није био љут због овог инцидента и да не би имао ништа против да се девојке пусте на слободу.

Одмах по затварању биралишта, колоне грађана почеле су да пристижу на Мањежни трг у центру Москве, где се окупило око 110.000 присталица Владимира Путина. Био је то прави концерт раздраганих грађана, углавном младих људи, који су поздрављали победу свог кандидата. Председник Медведев је окупљеним грађанима рекао да је победа Путина потребна свима, сваком грађанину и целој земљи. И ту победу нећемо никоме дати, одушевљено је рекао Медведев. Видно узбуђен и задовољан, Путин је изјавио да су избори показали зрелост грађана Русије. То је био веома значајан тест за све нас. Показали смо да нам нико ништа не може натурати. Наши људи су показали да могу да разликују жеље ка бољитку од политичких провокација које имају један циљ- да разбију нашу земљу. Такве варијанте и такви сценарији неће проћи- изјавио је Путин.

У очима Путина појавиле су се сузе. Могло се помислити да су то сузе радоснице због победе. Он сам је касније изјавио да су му очи сузиле због ветра који је дувао пространим тргом.

У штабу Владимира Путина кажу да је један велики и значајан посао веома успешно завршен а да сада предстоји реализација онога што је обећано и од чега нико не бежи. Већ наредних дана очекује се расправа о формирању владе. Путин је више пута саопштио, а пре пар дана и поновио, да ће мандат за састав нове владе поверити Дмитрију Медведеву.

У првим коментарима и анализама оцењује се да је победа Владимира Путина очекивана и знатно убедљивија него што се претпостављало. Зашто је то тако? Зато што грађани верују Владимиру Владимировичу, кажу аналитичари, што знају за његову ,,ману’’, како то каже градоначелник Москве Сергеј Собјанин, да оно што обећа и изврши; зато што је Русију већ једном отргао са ивице понора на којој се налазила деведесетих година и што је очувао интегритет земље спречивши отцепљење Северног Кавказа. Гласали су за Путина јер виде у њему човека који ће се свим силама одупрети опасностима и притисцима са стране, и који неће дозволити да Русија буде нечији прирепак, нечији вазал. Дали су глас човеку који је већ много учинио да земља економски стане на своје ноге, да се побољшају социјалне прилике, да војно ојача јер ,,никога не смемо доводити у искушење својом слабошћу’’. Програм политичких, економских и социјалних реформи који је већ сачињен представља поуздан темељ општег демократског развоја и напретка земље.

Путин је и раније а и ових дана, рекао да је спреман на дијалог са опозицијом и да ће прихватити сваку корисну идеју и сугестију. Пожелео је Прохорову успех па и помоћ у стварању нове партије. Похвално се изразио о његовим способностима и, по многим индицијама, спреман је да му понуди учешће у напорима за економски напредак земље. Једино са чим се Путин неће сложити са опозицијом је подривачка делатност појединих опозиционих лидера који раде за нечије туђе интересе.

Опозиција је на председничким изборима претрпела пораз. Она није успела да се уједини, а са изузетком КП и ЛДПР, она нема сопствени програм и нема шта да понуди грађанима, осим огољених парола о слободи, демократији, реформама и правима човека. А екстремна опозиција чији су лидери Њемцов, Ришков, Касјанов, Каспаров, Наваљниј и њима слични, у председничким изборима није имала шта да тражи. Та опозиција већ одржава митинге под паролом ,,за поштене изборе’’ пренебрегавајући чињеницу да су управо одржани председнички избори били најпоштенији у новијој историји Русије.

У политичким круговима се оцењује да су ови председнички, као и парламентарни избори пре пар месеци, били најзначајнији у постсовјетској Русији и да означавају почетак нове етапе у демократском развоју земље. Они су значајни и са међународног становишта, с обзиром на тренутне политичке и еконономске прилике у свету које се не могу назначити као повољне. У таквим условима, Русија мора да има снажно, одлучно и компактно руководство које зна шта хоће и које ће се успешно борити са свим изазовима.

Велика већина грађана Русије гласала је за оне људе за које сматра да ће одговорити таквим изазовима.