Putinov trijumf

Vladimir Vladimirovič Putin je nadmoćno pobedio na predsedničkim izborima. To je na konferenciji za štampu izjavio predsednik Centralne izborne komisije Vladimir Čurov koji je saopštio preliminarne rezultate glasanja.

Prema tom saopštenju, Putin je na nedeljnim predsedničkim izborima odneo ubedljivu pobedu, ubedljiviju nego što su govorila istraživanja javnog mnjenja i nego što su predviđali u njegovom štabu. Sa 63,65 odsto osvojenih glasova, on je ostao nesumnjivi lider i daleko najpopularniji političar u zemlji kojom će sa svojim timom upravljati narednih šest godina. Za Vladimira Putina glasalo je više od 45 miliona građana, što je gotovo četvorostruko više od narednog kandidata, Zjuganova, za koga je glasalo oko 12 miliona birača.

Kao što se i predviđalo, drugo mesto osvojio je lider komunista Genadij Zjuganov sa 17,18 osvojenih glasova, a na trećem mestu je novopečeni političar, multimilijarder Mihail Prohorov koji za koga je glasalo 7,92 odsto birača. Četvrti je lider Liberalno-demokratske partijre Vladimir Žirinovski sa 6,22 osvojenih glasova što je za jega i njegove pristalice neprijatno iznenađenje. Najslabiji rezultat ostvario je lider ,,Pravedne Rusije” Sergej Mironov sa svega 3,85 posto osvojenih glasova.

Ako oko rezultata izbora treba tražiti iznenađenja, onda je to svakako treće mesto Mihaila Prohorova koji je u politici svega nekoliko meseci i koji još nema sopstvenu partiju. Pomalo je čudno, kažu analitičari, da je treće mesto osvojio čovek o kome se u široj javnosti zna jedino da ima mnogo novca, da je visok 2,04 metara zbog čega ga zovu Miša Žirafa i da je neoženjen iako ima 47 godina.

Drugo mesto za Genadija Zjuganova je bilo rezervisano. On ima svoje stabilno biračko telo i to ne samo među starijom generacijom, nego i među ljudima koje su privlačne ideje socijalne pravde i drugih vrednosti socijalizma.

Izlaznost je bila dobra: na izbore je izašlo oko 65,3 odsto upisanih birača, što je za 5 odsto više nego na parlamentarnim izborima prošlog decembra.

Interesantno je da je izlaznost bila najveća u severnokavkaskim republikama: tamo je izbore izašlo oko 95 odsto upisanih birača, koji su gotovo stoprocentno glasali za Putina.

I još jedan, za Putina i njegov tim manje povoljan podatak: u Moskvi, prema još nepotpunim podacima, za Putina je glasalo nešto manje od 50 odsto birača. U prestonici, Prohorov i Zjuganov osvojili su po 18 odsto glasova, što je veći procenat od proseka. To se jednim delom objašnjava socijalnom strukturom stanovništva u prestonici.

Prema zapažanjima analitičara, ova izborna kampanja bila je po mnogo čemu osobena i u nekim elementima podsećala na praksu u zapadnim zemljama. To se pre svega odnosi na način na koji je kampanju vodio Vladimir Putin i njegov izborni štab.

Ovoga puta i Ruska pravoslavna crkva nije ostala po strani, iako nije direktno učestvovala u kampanji. Patrijarh Kiril se pomolio da se više nikada ne ponovi ,,Smuta’’ (nemiri, talasanja) i položio u Aleksandrovskom parku, kraj kremaljskih zidina, kamen temeljac za spomenik patrijarhu Germogenu koji je pre 400 godina, za vreme intervencije Poljaka, odbio da blagoslovi stranog cara zbog čega je bio zatvoren i umoren. ,,Vatrenom molitvom prizivam da Gospod čuva rusku državu, da sačuva narod u jedinstvu, da ne izgubimo mogućnost da razlikujemo istinu od laži, prijatelja od neprijatelja’’, rekao je patrijarh.

Prvi put, na gotovo svim glasačkim mestima, a bilo ih je blizu sto hiljada, montirane su video kamere što je obezbeđivalo maksimalnu transparentnost toka glasanja i probrojavanja glasova. Međunarodni posmatrači ocenili su da su izbori organizovani po najvišim svetskim standardima. Neki, međutim, ukazuju na pojedine nepravilnosti koje nisu mogle da utiču na ukupan rezultat. Rukovodilac administracije predsednika, Sergej Ivanov, ocenio je da su izbori organizovani i sprovedeni tako besporekorno da kritike i optužbe o ,,krađi’’ gube svaki smisao. Gubitnici treba voljno ili nevoljno da priznaju ono što je očigledno, kaže Ivanov.

Većina gubitnika se tako i ponela. Vladimir Žirinovski je samo par sari posle zatvaranja birališta telefonirao Putinu i čestitao mu pobedu, a to je uradio i Sergej Mironov. Lider komunista Genadij Zjuganov izjavio je da ne priznaje rezultate izbora koje smatra nelegalnim i nameštenim. Putin je telefonom razgovarao i sa Prohorovim ali sadržina razgovora nije saopštena.

Centralna izborna komisija imala je neposredno pre početka glasanja izveštaje da se na pojedinim mestima pripremaju incidenti. Oni su se i desili. U Dagestanu, maskirani banditi posle završetka izbora napali su jedno biračko mesto i ubili trojicu policajaca. A na biračkom mestu u Akademiji nauka u Moskvi, gde je glasao Vladimir Putin sa suprugom, tri mlade devojke iz Ukrajine svukle su se do pojasa, ispisale na golo telo parole ,,Kradem za Putina’’ i ,,Kremaljski pacovi’’ i pokušale da otmu jednu glasačku kutiju. Ove devojke koje su radile po nečijem nalogu, sada će za organizovanje striptiza na javnom mestu odležati po petnaest dana u zatvoru. Javlja se da Putin nije bio ljut zbog ovog incidenta i da ne bi imao ništa protiv da se devojke puste na slobodu.

Odmah po zatvaranju birališta, kolone građana počele su da pristižu na Manježni trg u centru Moskve, gde se okupilo oko 110.000 pristalica Vladimira Putina. Bio je to pravi koncert razdraganih građana, uglavnom mladih ljudi, koji su pozdravljali pobedu svog kandidata. Predsednik Medvedev je okupljenim građanima rekao da je pobeda Putina potrebna svima, svakom građaninu i celoj zemlji. I tu pobedu nećemo nikome dati, oduševljeno je rekao Medvedev. Vidno uzbuđen i zadovoljan, Putin je izjavio da su izbori pokazali zrelost građana Rusije. To je bio veoma značajan test za sve nas. Pokazali smo da nam niko ništa ne može naturati. Naši ljudi su pokazali da mogu da razlikuju želje ka boljitku od političkih provokacija koje imaju jedan cilj- da razbiju našu zemlju. Takve varijante i takvi scenariji neće proći- izjavio je Putin.

U očima Putina pojavile su se suze. Moglo se pomisliti da su to suze radosnice zbog pobede. On sam je kasnije izjavio da su mu oči suzile zbog vetra koji je duvao prostranim trgom.

U štabu Vladimira Putina kažu da je jedan veliki i značajan posao veoma uspešno završen a da sada predstoji realizacija onoga što je obećano i od čega niko ne beži. Već narednih dana očekuje se rasprava o formiranju vlade. Putin je više puta saopštio, a pre par dana i ponovio, da će mandat za sastav nove vlade poveriti Dmitriju Medvedevu.

U prvim komentarima i analizama ocenjuje se da je pobeda Vladimira Putina očekivana i znatno ubedljivija nego što se pretpostavljalo. Zašto je to tako? Zato što građani veruju Vladimiru Vladimiroviču, kažu analitičari, što znaju za njegovu ,,manu’’, kako to kaže gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin, da ono što obeća i izvrši; zato što je Rusiju već jednom otrgao sa ivice ponora na kojoj se nalazila devedesetih godina i što je očuvao integritet zemlje sprečivši otcepljenje Severnog Kavkaza. Glasali su za Putina jer vide u njemu čoveka koji će se svim silama odupreti opasnostima i pritiscima sa strane, i koji neće dozvoliti da Rusija bude nečiji prirepak, nečiji vazal. Dali su glas čoveku koji je već mnogo učinio da zemlja ekonomski stane na svoje noge, da se poboljšaju socijalne prilike, da vojno ojača jer ,,nikoga ne smemo dovoditi u iskušenje svojom slabošću’’. Program političkih, ekonomskih i socijalnih reformi koji je već sačinjen predstavlja pouzdan temelj opšteg demokratskog razvoja i napretka zemlje.

Putin je i ranije a i ovih dana, rekao da je spreman na dijalog sa opozicijom i da će prihvatiti svaku korisnu ideju i sugestiju. Poželeo je Prohorovu uspeh pa i pomoć u stvaranju nove partije. Pohvalno se izrazio o njegovim sposobnostima i, po mnogim indicijama, spreman je da mu ponudi učešće u naporima za ekonomski napredak zemlje. Jedino sa čim se Putin neće složiti sa opozicijom je podrivačka delatnost pojedinih opozicionih lidera koji rade za nečije tuđe interese.

Opozicija je na predsedničkim izborima pretrpela poraz. Ona nije uspela da se ujedini, a sa izuzetkom KP i LDPR, ona nema sopstveni program i nema šta da ponudi građanima, osim ogoljenih parola o slobodi, demokratiji, reformama i pravima čoveka. A ekstremna opozicija čiji su lideri Njemcov, Riškov, Kasjanov, Kasparov, Navaljnij i njima slični, u predsedničkim izborima nije imala šta da traži. Ta opozicija već održava mitinge pod parolom ,,za poštene izbore’’ prenebregavajući činjenicu da su upravo održani predsednički izbori bili najpošteniji u novijoj istoriji Rusije.

U političkim krugovima se ocenjuje da su ovi predsednički, kao i parlamentarni izbori pre par meseci, bili najznačajniji u postsovjetskoj Rusiji i da označavaju početak nove etape u demokratskom razvoju zemlje. Oni su značajni i sa međunarodnog stanovišta, s obzirom na trenutne političke i ekononomske prilike u svetu koje se ne mogu naznačiti kao povoljne. U takvim uslovima, Rusija mora da ima snažno, odlučno i kompaktno rukovodstvo koje zna šta hoće i koje će se uspešno boriti sa svim izazovima.

Velika većina građana Rusije glasala je za one ljude za koje smatra da će odgovoriti takvim izazovima.