"Rat čipova" - Sve bespoštedniji američko-kineski sukob za dominaciju u oblasti visoke tehnologije

Nakon zapadnih sankcija Rusiji i posledičnog prekida rusko-evropskih gasnih i naftnih aranžmana, ono čemu svedočimo je i drastična eskalacija američkog „tehnološkog obračuna" sa Kinom. Ovaj neviđeni i do sada nezamislivi splet događaja ukazuje na spremnost američkog establišmenta da brani vodeću globalnu poziciju Vašingtona i po cenu dramatično povećanih ekonomskih i vojnih rizika. S tim u vezi, ako zabrana izvoza poluprovodnika ne bude dala rezultate, treba očekivati dodatne mere Bele kuće kako bi se sprečile kompanije u SAD i savezničkim zemljama da ulažu u kinesku tehnologiju (verovatno će na redu biti biotehnološka, energetska i druga visokotehnološka polja).

Cena za američku industriju poluprovodnika zbog gubitka Kine, njenog najvećeg tržišta, biće ogromna i imaće značajne dugoročne posledice, ukazujući da ni snažni lobiji u industriji čipova nisu mogli i neće moći da preokrenu smer kreiranja američke politike

Najnovija američka zabrana izvoza čipova u Kinu, koju mnogi analitičari vide kao pokušaj očuvanja unipolarne moći Vašingtona ili čak kao implicitnu objavu rata Pekingu, izvesno će imati snažan negativan uticaj na kinesku industriju poluprovodnika. Ovaj potez se može u izvesnoj meri porediti sa tzv. Volf amandmanom iz 2011. koji je potpuno blokirao američko-kinesku vazdušno-kosmičku saradnju, i izvesno znatno usporio razvoj kineskih komercijalnih aviona.

Cena za američku industriju poluprovodnika zbog gubitka Kine, njenog najvećeg tržišta, biće ogromna i imaće značajne dugoročne posledice, ukazujući da ni snažni lobiji u industriji čipova nisu mogli i neće moći da preokrenu smer kreiranja američke politike. Firme iz Tajvana i Južne Koreje, kao i proizvođači opreme u Japanu ili Holandiji, pretrpeće još veće gubitke. 

S obzirom na značaj čipova za ekonomiju, Kina ne može da prihvati poraz iako se suočava sa teškim izazovima kao što su skoro pa neverovatna složenost lanaca snabdevanja u industriji poluprovodnika. Iako se suočava sa tehnološkim gepom, Peking ima neke institucionalne prednosti, odnosno kapacitet da koncentriše svoje napore da bi ostvario velike naučne a komercijalno primenjive proboje u datoj oblasti.

Čip kineske kompanije "Quectel"

Suzbijanje (containment) Kine je konačno postao jasan eksplicitan cilj Vašingtona, a trenutna eskalacija označava konačni raskid sa decenijama američke spoljne politike koja se bazirala na pretpostavci da će globalna integracija Kine ukrotiti njen uspon kao supersile

Izvesno je da će nove američke mere uneti novi zamah u postojeće kineske napore da postignu samodovoljnost u industriji čipova, ali ključno pitanje ostaje koliki će ti dometi biti. Naime, suprotno od uvreženog mišljenja Pekingu nije potreban najsavremeniji čip da bi bio izvozno kompetitivan, budući da preko 90% ugrađenih poluprovodnika ne moraju biti visokosofisticirani. S tim povezano, zaostajanje Kine koje se procenjuje na 5 do 8 godina nije dramatično, jer većina komercijalnih uređaja nalazi tržište i sa relativno jednostavnim poluprovodnicima. Na primer, u veš mašinama ili automobilima možete imati i čipove stare generacije, dok su poluprovodnici koje Kina može samostalno da proizvodi dovoljno dobri za najveći deo vojne industrije, ili čak i za većinu popularnih gadžeta. Ipak, iako se spekuliše da je Kina napravila zalihe čipova i opreme za proizvodnju istih, te da će Peking bez sumnje pokušati da zaobiđe kontrolu, biće teško izboriti se sa ovim udarcem Vašingtona. 

Po kolumnisti Fajnenšel tajmsa Edvardu Lusu, posle zabrane izvoza čipova u Kinu uvedene oktobra 2022, Amerika se sada implicitno obavezala da će učiniti sve osim ulaska u vrući konflikt (rat) kako bi zaustavila uspon Pekinga. Ipak, napori da se izoluje visokotehnološki sektor Kine mogli bi ubrzati pokušaje Pekinga da preuzme kontrolu nad Tajvanom, gde se nalazi fabrika TSMC, koja je ubedljivo najveći svetski proizvođač istih.

Suzbijanje (containment) Kine je konačno postao jasan eksplicitan cilj Vašingtona, a trenutna eskalacija označava konačni raskid sa decenijama američke spoljne politike koja se bazirala na pretpostavci da će globalna integracija Kine ukrotiti njen uspon kao supersile. Takođe, Amerika je sada blizu toga da promenu režima u Kini učini svojim implicitnim ciljem, što takođe povećava rizik od vrućeg konflikta.

Kineski predsednik Si Đinping u poseti vojnom komandnom centru u Pekingu, 9. novembra 2022.

Udar po kinesku ekonomiju biće daleko veći nego što zabrana izvoza „poluprovodnika" implicira. Naime, to će potencijalno potkopati razvojene ciljeve Kine, npr. da dominira u oblasti globalne veštačke inteligencije do 2030. U kineskim očima, sve ovo naravno ne izgleda ništa drugačije nego kao pokušaj SAD da Kinu trajno drže pod kontrolom. 

Naime, Peking zavisi od kompanija sa sedištem u SAD i američkim saveznicima za najsavremenije kompjuterske čipove koji napajaju pametne telefone, super-kompjutere i sisteme veštačke inteligencije

Borba za supremaciju u visokoj tehnologiji

Istoričari će Bajdenovu odluku od 7. oktobra 2022. označiti kao trenutak kada je razdvajanje američke i kineske tehnologije postalo neizbežno, kako piše DŽoana Viver. Ključno pitanje je kako će Kina odgovoriti na ovu po mnogima najkonsekventniju političku odluku SAD od kraja Hladnog rata, koja ima za cilj da globalnu ravnotežu snaga nagne u korist Amerike, budući da su čipovi „mozgovi" svakog modernog uređaja.

Iako udeo Kine na globalnom tržištu snažno raste, ona je imala tek 7% učešća na svetskom tržištu poluprovodnika. Dodatno otežavajuće za Peking je to što nisu svi poluprovodnici jednaki. Povezano s tim, nove američke kontrole su fino kalibrirane: primenjuju se samo na najsavremenije čipove, one koje Kina ne može sama da proizvede. Naime, Peking zavisi od kompanija sa sedištem u SAD i američkim saveznicima za najsavremenije kompjuterske čipove koji napajaju pametne telefone, super-kompjutere i sisteme veštačke inteligencije".

Ajfon u Kini 2017.

Pored toga što se zabranjuje izvoz vrhunskih čipova u Kinu, ograničava se izvoz softvera, opreme i komponenti koje bi Kini trebale da uspostavi suverenu naprednu proizvodnju poluprovodnika. I Amerikanci sa specijalističkim veštinama ograničavaju se da rade sa kineskim entitetima, što ograničava prenos znanja

Dalje, svako napredno postrojenje za proizvodnju poluprovodnika u svetu „kritično zavisi od američke tehnologije". Ovo čini nove kontrole razorno sveobuhvatnim. Pored toga što se zabranjuje izvoz vrhunskih čipova u Kinu, ograničava se izvoz softvera, opreme i komponenti koje bi Kini trebale da uspostavi suverenu naprednu proizvodnju poluprovodnika. I Amerikanci sa specijalističkim veštinama ograničavaju se da rade sa kineskim entitetima, što ograničava prenos znanja. Pored toga, američke kontrole proširuju eksteritorijalnost na sve napredne proizvođače čipova izvan SAD.

Sve u svemu, nova američka politika je politika aktivnog „davljenja" velikih segmenata kineske tehnološke industrije - „davljenja" sa namerom da se uništi kineski high tech. Implikacije ovoga su dalekosežne. Kontrole će ograničiti sva kineska istraživanja koja zavise od naprednog računarstva. To će otežati razvoj i primenu veštačke inteligencije širom zemlje - ometajući kineski napredak u e-trgovini, autonomnim vozilima, sajber bezbednosti, medicinskom skeniranju, otkrivanju lekova, modeliranju klime. Ova politika se ne odnosi samo na održavanje američke tehnološke nadmoći, ona ima potencijal da degradira kinesko istraživanje u svim disciplinama.

Zabrane su toliko široke da uključuju i tehnologije koje je IBM koristio kasnih 1990-ih. Sankcije takođe obuhvataju svaku kompaniju koja koristi američku tehnologiju ili proizvode u svom lancu snabdevanja, što je jednostrano proširenje nacionalne pravne jurisdikcije SAD i može se koristiti za kažnjavanje i slamanje bilo koje kompanije (in)direktno povezane sa SAD.

Fabrika poluprovodnika SMIC u Šangaju

Ove sankcije su osmišljene da u potpunosti odvoje lanac snabdevanja SAD, EU i zemalja istočne Azije od Kine. Ipak, problem za SAD, a još više za Tajvan i Južnu Koreju, je što je Kina njihov najveći trgovinski partner. Za Tajvan i Južnu Koreju, Kina je i jedan od najvećih dobavljača za niz proizvoda. Nasilno razdvajanje kineskog lanca snabdevanja u industriji poluprovodnika verovatno će biti praćeno odvajanjem i u drugim sektorima. Iako će sredstva za investicije doći od vlade SAD (kroz subvencije za proizvodnju čipova od skoro 53 milijardi dolara), oni se ne mogu porediti sa gubicima koje će američka industrija poluprovodnika pretrpeti.

Američka nova Strategija nacionalne bezbednosti, objavljena oktobra 2022, pokazuje da mentalna mapa starog Hladnog rata sa svim njegovim očiglednim protivrečnostima još uvek ima moćno uporište

Inače, tokom Hladnog rata, ne samo zemljama socijalističkog bloka, već i državama poput Indije, bio je zabranjen pristup naprednoj tehnologiji, uključujući superkompjutere, napredne materijale i precizne alatne mašine. Ipak, prednost koju je Zapad imao ranije bila je u tome što su SAD, Zapadna Evropa, Japan i Koreja bile najveće industrijske sile sveta. Trenutni rat čipova vodi se u vreme kada je Kina postala najveće proizvodno središte sveta (čineći 30% globalne prerađivačke industrije) i najveći trgovinski partner za 70% zemalja u svetu. Dok je ranije Vašington kontrolisao tokove nafte iz Zaliva, vitalnog resursa za sve ekonomske aktivnosti (čija je važnost za ukupnu ekonomiju bila neuporediva veća nego danas), danas OPEK sve ređe uvažava interese SAD. 

Nova američka Nacionalna strategija bezbednosti 

Američka nova Strategija nacionalne bezbednosti, objavljena oktobra 2022, pokazuje da mentalna mapa starog Hladnog rata sa svim njegovim očiglednim protivrečnostima još uvek ima moćno uporište. Iako u nastojanju da izbegne pojam „novog hladnog rata" i odupre se svetu „krutih blokova", dokument ostaje manifest za binarnost koju je DŽo Bajden proglasio na početku svog predsedništva - onu između „demokratija" i „autokratija". Dok su se SAD, zajedno sa saveznicima, prethodno fokusirale na sprečavanje Kine da nabavi tehnologiju koja bi poboljšala njene vojne sposobnosti, ambicija je sada mnogo veća: cilj je ograničiti razvoj kineske visokotehnološke ekonomije, osujetiti njen uspon kao izazivača američke (i Zapadne) tehnološke nadmoći.

Poluprovodnici od silicijumskih pločica

Ovo je veoma različito od pristupa tokom „Prvog hladnog rata" kada se protivnicima onemogućavalo posedovanje tehnologija koje bi mogle poboljšati njihove vojne sposobnosti, što je odražavalo ograničenja Sovjetskog Saveza, koji nije bio u stanju da se izbori sa izazovima modernih tehnologija, pošto Kina danas nije samo potencijalni vojni protivnik. Peking može da se takmiči sa SAD (i Zapadom) ekonomski, u mekoj moći, diplomatiji i razvojnoj pomoći, kao i u nadmetanju u razvoju najnaprednijih tehnologija. Upravo taj poslednji kapacitet je najalarmantniji jer će liderstvo u visokotehnološkoj areni odrediti koja će zemlja voditi globalnu ekonomiju 21. veka. Razdvajanje (decoupling) nema šanse za uspeh ako SAD idu same. Vašington mora da ima saveznike i partnere u ovom naporu, i tu je ključna Evropska unija.

Dok je EU skoro potpuno involvirana u embargo protiv Rusije, odnos prema Kini je drugačiji, što je uslovljeno i znatno većom zavisnošću od kineskog tržišta. Ipak, pod pritiskom Vašingtona, Brisel se priprema da označi Kinu kao sveobuhvatnog kompetitora saglasno američkoj „decoupling" politici

Dok je EU skoro potpuno involvirana u embargo protiv Rusije, odnos prema Kini je drugačiji, što je uslovljeno i znatno većom zavisnošću od kineskog tržišta. Ipak, pod pritiskom Vašingtona, Brisel se priprema da označi Kinu kao sveobuhvatnog kompetitora saglasno američkoj „decoupling" politici. Povezano s tim, najnoviji dokument EU poziva evropske diplomatske službe da se na Peking gleda kao na sveobuhvatnog konkurenta. Po njemu, EU mora da pooštri svoj stav prema Kini i da vidi ovu zemlju kao sveobuhvatnog konkurenta sa ograničenim oblastima potencijalnog angažovanja. EU bi trebalo da bliže sarađuje sa SAD, ojača svoju odbranu od sajber i hibridnih pretnji, diverzifikuje svoje lance snabdevanja dalje od Kine i produbi veze sa drugim indopacifičkim silama. Indikativne su reči evropskog šefa diplomatije Žozepa Borelja tokom Godišnje konferencije ambasadora Evropske unije 10. oktobra 2022. da je prosperitet EU u prošlosti bio zasnovan na jeftinoj energiji Rusije i velikom kineskom tržištu i jeftinoj robi - ali da ta situacija mora da se promeni.

Ipak, dok SAD i njeni evropski saveznici dele istu političku ideologiju, oni dobijaju različite ekonomske koristi od Kine, jer Peking ima intenzivnije veze sa evropskim zemljama, posebno sa Nemačkom, na šta ukazuje i poseta Šolca sa nemačkim biznismenima Pekingu u novembru 2022. Kada je u pitanju najveća ekonomija EU, potencijalni slom bilateralne nemačko-kineske razmene preti da razotkrije ono što je postalo jedan od obostrano najkorisnijih trgovinskih odnosa u svetu, u kojem su nemačke kompanije profitirale usled izvoza mašina, odnosno opreme u Kinu, što im je omogućilo da postanu ključni igrači u globalnim lancima snabdevanja.

Kineski predsednik Si Đinping i nemčki kancelar Olaf Šolc u Pekingu 4. novembra 2022.

Globalno bankarstvo i tržišta kapitala biće sledeći koje će se odvajati. Američka ograničenja tokova kapitala u Kinu su na pomolu, budući da se Vašington priprema da dodatno oteža Vol stritu da finansira ekonomski razvoj svog glavnog strateškog protivnika. Peking takođe vredno radi na stvaranju sopstvene sfere ekonomskog i finansijskog uticaja, sa namerom da se odvoji od globalnog finansijskog poretka zasnovanog na dolarima

Ipak, kako kineska strategija podrazumeva smanjenje zavisnosti i diversifikaciju lanaca snabdevanja i trgovinskih partnera, to će dalje smanjivati nemačke investicije u Kini, koje su sve više koncentrisane među proizvođačima automobila (Folksvagen, BMV i Dajmler), kao i hemijskim gigantom BASF-om. Na primer, nakon politički motivisanog bojkota proizvođač sportske odeće Adidas pretrpeo je pad prodaje u Kini od 15% u dva uzastopna kvartala 2021. Indikativno je da je nešto više od trećine anketiranih članova nemačkog udruženja mašina VDMA 2021. reklo da je razdvajanje podstaklo preispitivanje njihovih poslovnih veza. 

Rizici globalnog razdvajanja

Puni angažman SAD i saveznika na ekonomskoj blokadi Rusiji od februara 2022, uz agresivne mere u glavnoj oblasti visoke tehnologije (poluprovodnici) protiv Kine, koje su intenzivirane oktobra 2022, plastično ukazuje na značaj ekonomske moći u održavanju postojećeg, zapadnocentričnog, svetskog poretka. S tim u vezi, globalno razdvajanje (decoupling) dobilo je novi snažan podsticaj sa posledičnim preoblikovanjem svetskog tržišta kako su multinacionalne kompanije sve više pritisnute da biraju stranu. Tako će korporacije koje su investirale previše u Kinu biti prinuđene na bolnu i skupu preorijentaciju. Budući da će multinacionalne kompanije morati da stvaraju paralelne planove proizvodnje orijentisane na SAD i Kinu, posledična fragmentacija i udvostručavanje lanaca snabdevanja smanjiće produktivnost na globalnom nivou, nastaviće da podstiče inflaciju usled bifurkacije globalnih lanaca snabdevanja Kina koja je „izvozila deflaciju" nakon svog ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. sada se nalazi u obrnutom procesu.

Globalno bankarstvo i tržišta kapitala biće sledeći koje će se odvajati. Američka ograničenja tokova kapitala u Kinu su na pomolu, budući da se Vašington priprema da dodatno oteža Vol stritu da finansira ekonomski razvoj svog glavnog strateškog protivnika. Peking takođe vredno radi na stvaranju sopstvene sfere ekonomskog i finansijskog uticaja, sa namerom da se odvoji od globalnog finansijskog poretka zasnovanog na dolarima (koji kreira stratešku ranjivost za Kinu).

Kineska zastava ispred Njujorške berze 2008.

Ipak, da ne bude zabune, ne radi se o potpunom odvajanju od Kine, i to nije ni praktično niti poželjno za Zapad. Ono što Vašington pokušava je razdvajanje na high-tech nivou, na granicama novih tehnologija gde su potencijalni uticaji napretka i otkrića najveći. Naravno, odvajanje je rizično i ono pretpostavlja da SAD mogu da identifikuju tehnologije koje su ključne za liderstvo. Pretpostavlja se da SAD neće biti u nepovoljnom položaju zbog gubitka pristupa kineskim veštinama i uspesima, iako bi, na primer, uticaj isključivanja kineskih istraživača mogao biti veći nego što se misli.

Najoštrija tačka potencijalne konfrontacije sa osovinom Peking-Moskva je vojna i teritorijalna - sa Ukrajinom i Tajvanom na linijama fronta. Ipak, i globalni (kolektivni) Zapad je takođe sve više izložen riziku ekonomske prinude, bilo da je to Rusija koja prekida isporuke energije Evropi ili kineske trgovinske sankcije protiv zemalja koje vode politiku nepriznavanja kineskog suvereniteta, kao što su Južna Koreja ili Litvanija

SAD, Evropa i bogate demokratije istočne Azije zajedno čine proizvodni blok koji može da parira kineskoj proizvodnji i tehnološki blok koji može da prevaziđe mogućnosti Kine. Ostaje pitanje ko će privući zemlje trećeg sveta, a posebno Indiju.

Ono čemu ćemo verovatno svedočiti je u velikoj meri, ali ne i potpuno, razdvojen globalni sistem proizvodnje i trgovine, sa dva tehnološki visoko napredna bloka koji se međusobno takmiče. To po svemu sudeći izgleda kao najverovatnija zamena za sistem „Chinamerica". Naime, sve je izvesnije da se taj sistem na koji se svet navikao u protekle dve decenije u fazi urušavanja, a na intelektualcima i političkim liderima je da osmisle i isplaniraju ono što treba da ga zameni.

Povezan sa povećanim rizikom je i rastući napor tzv. razvijenih demokratija sveta koje se udružuju u nastojanju da se suprotstave međunarodnom uticaju Kine. Na poslednjem samitu NATO-a po prvi put su pozvani da učestvuju Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja. Saopštenje izdato nakon tog sastanka bilo je prvo takve vrste u nekom strateškom dokumentu NATO-a u kojem se Kina navodi kao pretnja.

Demonstranti u Bangkoku tokom samita APEK-a nose poster s poternicom za kineskim predsednikom, 18. novembra 2022.

Poput globalnog Juga, globalni Zapad više definišu ideje nego geografija. Pored tradicionalnih zapadnih saveznika u Evropi i Severnoj Americi tu su i indopacifičke nacije kao što su Japan i Australija. To su države koje u potpunosti učestvuju u sankcijama Rusiji i one su istovremeno zemlje za koje se Vašington nada da će se pridružiti SAD u sve izvesnijem hladnom ratu sa Kinom.

Najoštrija tačka potencijalne konfrontacije sa osovinom Peking-Moskva je vojna i teritorijalna - sa Ukrajinom i Tajvanom na linijama fronta. Ipak, i globalni (kolektivni) Zapad je takođe sve više izložen riziku ekonomske prinude, bilo da je to Rusija koja prekida isporuke energije Evropi ili kineske trgovinske sankcije protiv zemalja koje vode politiku nepriznavanja kineskog suvereniteta, kao što su Južna Koreja ili Litvanija. Ono što takođe brine globalni Zapad jeste mogućnost Pekinga da kontroliše tehnologije budućnosti, posebno nadziranja ljudi, koje bi imale domet širom sveta. Budući da je onaj ko trenutno kontroliše upravo sve ono za šta se boji da bi mogao kontrolisati neko drugi, jasno je da je neka vrsta konflikta, nadajmo se nevojnog, neizbežna.

(RTS)