недеља, 22. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Рат на границама Русије – сензација или реална опасност
Савремени свет

Рат на границама Русије – сензација или реална опасност

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
петак, 18. новембар 2011.

Начелник Генералштаба руске армије и први заменик министра одбране Николај Макаров упозорио је у четвртак на једном скупу у Москви да је Русија суочена са опасности избијања рата у близини њених граница. По његовим речима, локални оружани конфликти, што није искључено, могу да прерасту у ратна дејства широких размера уз примену нуклеарног оружја. Макаров није прецизирао који су то локални сукоби и у којим земљама, али се по неким индикацијама може наслутити да је то регион Средње Азије. Макаров процењује да управо у том региону може да почне рат. Поготову када америчка војска напусти Ирак.

Да ли ова изјава Макарова израз реалне угрожености или намера да се оправдају високи расходи за одбрану?

Подсетио бих да доскорашњи руски министар финансија Алексеј Кудрин сматра да су буџетски расходи за одбрану превелики, да би их требало смањити и да је због тога дошао у конфликт са председником Медведевим. Био је принуђен да поднесе оставку. Иначе, програмом наоружања и његовог усавршавања предвиђена је сума од 20 трилиона рубаља у наредним годинама. Амерички војни буџет је много пута већи.

По мишљењу познатог руског војног коментатора Виктора Баранца, ситуација на руским границама заиста може да изађе испод контроле. У том случају, ако безбедност Русије буде угрожена и ако она конвенционалним наоружањем не може да се одупре противнику, Русија може применити и нуклеарно наоружање. То је предвиђено и новом руском војном доктрином.

Баранец сматра да се не може говорити о сензацији. Он сматра да нуклеарни конфликт може да никне, на пример, у Кореји. Опасност може да се појави и од стране Ирана. По мишљењу заменика директора Института САД и Канаде, Павла Золотарјева, подозрење могу изазвати и односи Кине и Индије. Ове две земље су гиганти и између себе супарниче.

Неки аналитичари сматрају да су новинари ,,надували’’ изјаву Макарова трчећи за сензацијама. Они кажу да се Макаров веома оградио и да је рекао да ,,при одређеним условима не искључује да локални и регионални конфликти могу да прерасту у рат широких размера уз употребу нуклеарног наоружања’’. Уосталом, Макаров је само поновио оно што је зацртано у руској војној доктрини, кажу аналитичари. Новинари пак тврде да нису ништа преувеличали и да су тачно пренели смисао изјаве Макарова.

Макаров је изрекао још неколико значајних констатација. Фактички је потврдио да руска армија прелази на уговорни систем. Рекао је да војно руководство не намерава да се заустави на броју од 425 хиљада војника који служе по уговору. Тај број ће се повећавати тако да руска армија у перспективи треба да буде професионална. До скора, међутим, војни руководиоци су тврдили да ће регрути бити позивани и у даљој будућности.

Војни коментатор Виктор Баранец каже да је ово први пут да Макаров изјављује да Русија иде на потпуно професионалну армију. Донедавно, у руској армији на 550 хиљада регрута по позиву долазило је 100 хиљада војника под уговором. До краја године у армији ће бити 350 хиљада регрута, а порашће број професионалаца, којих је сада око 200 хиљада.

Макаров се дотакао још једног актуелног проблема, а то је здравствено стање младића који су стасали за војску. По његовим речима, чак 60 одсто позваних регрута пати од неке болести због којих не могу служити војску.

После изјаве Макарова, огласили су се многи руски медији коментаришући његову изјаву и осврћући се на проблеме безбедности. Они подсећају да је руско-грузијски војни конфликт 2008. године довео у питање односе Москве и НАТО пакта. Вашингтон је послао у Црно море своје војне бродове после чега је Русија зауставила своје наступање у Грузији.

У руској престоници се констатује да без обзира на изјаве Москве и Брисела о плановима за сарадњу, једни према другима се односе са подозрењем.

Листови подсећају да је својевремено британски ,,Гардијан’’, позивајући се на публикацију ,,Викиликса’’, писао да су САД и НАТО припремили план заштите Пољске, Литваније, Летоније Естоније од ,,агресије’’ од стране Русије. Реагујући на то писање, стални представник Русије у НАТО пакту Дмитриј Рогозин понудио је милион долара ономе ко докаже да НАТО није правио планове против Русије.

О сучељавању Москве са западним партнерима говорио је и руски премијер Владимир Путин током недавно одржаног дискусионог клуба ,,Валдај’’. Одговарајући на питања страних експерата, Путин је рекао да ако САД наставе своју намеру изградње система противракетне одбране у Европи, између Москва и Вашингтона могу да никнути озбиљни проблеми. Како су пренели московски медији, руски премијер је рекао да се Русија не боји никаквих конфликата, па ни конфликта са САД. По његовим речима, односи Русије и САД могли би да буду много бољи и добронамернији, пошто ,,ресетовање’’ још дејствује. Међутим, Путин је поново прокоментарисао догађаје последњих месеци у Либији оштро критикујући понашање САД и НАТО пакта. Путин је направио паралелу операција у Либији са акцијом на Косову. Не скривајући огорчење, Путин је рекао да земље запада нису имале никакво право да бомбардују Либију и уништавају њену авијацију. Нису такође имале право да ликвидирају либијског вођу Гадафија, што је било извршено ,,на невероватно жесток начин’’.

Да на крају кажем да је у последњем тренутку одложено лансирање (последње у овој години) међуконтиненталне балистичке ракете ,,Булава’’ (у преводу буздован, топуз) за почетак идуће године. Тада ће са рампе атомске подморнице ,,Јуриј Долгорукиј’’, која ће се налазити под водом, истовремено лансирати две ракете. То је најновија генерација руског нуклеарно-рекатног наоружања. Радијус дејства је 8 хиљада километара, а ракета може да носи 6 до 10 надзвучних нулкеарних блокова индидидуалног управљања који при лету маневришу. До 2015. године Русија ће изградити осам нулкеарних подморница које ће бити снабдевене најновијим видовима оружја, укључујући и ракете ,,Булава’’.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер