Rat protiv hrišćanstva

,,Pokreću jedan rat protiv hrišćana, svuda po svetu, kako u Libiji, tako i protiv Vatikana, i moramo da pronađemo zajednički interes u borbi protiv ovih fanatika, ali to treba uraditi sada, pre nego što postanu previše moćni“. Tako govori Noman Benotman, Libijac, bivši džihadista, i trenutno predsednik Quilliam Foundation, jedne britanske asocijacije koja proučava i suprotstavlja se procesu radikalizacije islamskog sveta.

Susreli smo ga na okruglom stolu ,,Libija i budućnost bezbednosti na Mediteranu“ koji je održan u Rimu u organizaciji italijanskog Atlantskog komiteta (u saradnji sa Abtah i Mediterraean-Golf Forum). Libija je sigurno prioritetna tema spoljne politike Italije, posebno kada su prekomerno narasla iskrcavanja ilegalnih imigranata. Među predstavnicima našeg sveta politike, bili su pozvani da govore na okruglom stolu  u Rimu, podsekretar za spoljne poslove Benedeto dela Vedova i narodni poslanik Ćikito (ispred odbora za spoljne poslove parlamenta), kao i mnogi arapski gosti među kojima su bili bivši posrednik UN-a u Libiji Abdul Ilah Hatib, Mohamed Dahlan, jedan od najpoznatijih lidera Al Fataha, Mohamed el Orabi egipatski ministar i bivši ministar spoljnih poslova. Noman Benotman, sa svojom prošlošću, dao je jedan presek, posebno iskren i borben u njegovom intervjuuu. On je jedini koji je gledao iznutra kako se rodilo i narastalo nasilje novih totalitarista.

Pedesetogodišnji Libijac, protivnik Gadafija, još od ranog detinjstva politički emigrant, počeo je svoju ,,karijeru“ u Avganistanu, gde se borio protiv Sovjeta. Posle dugog perioda u Grupi islamske borbe – naoružanom pokretu opozicije libijskom diktatoru, promenio je svoj život nakon 11. 9. 2001. godine. Na konferenciji Atlantskog komiteta, više puta je naglasio razliku između starog i novog terorističkog pokolenja. Nova generacija, pre svega, nema teritoriju, nema političke ciljeve, i ne poznaje granice. ,,Krene naređenje iz Vaziristana (Južnog Pakistana) i jedna osoba bude preklana u Parizu“, kaže nam kao jedan primer. Ali, pre svega, promenili su se ciljevi – ne postoji strategija usmerena da postigne političke rezultate, već jedna ratna, okrenuta ka tome da ubija hrišćane i zapadnjake.

U pitanju je rat koji se nastavlja, bez kompromisa, sve do istrebljenja. Kada se govori o ratu protiv hrišćana, ne moramo razmišljati o pojedinačnim ciljevima. ,,Problem ovog novog konflikta jeste taj da je bilo koji hrišćanin i ma koji hrišćanski simbol potencijalna meta. I to je jedan religijski rat. To isto vredi i za Arape; dovoljno je pogledati kako su okrutno zaklani egipatski Kopti, ili Afrikanci, poput etiopskih hrišćana. Oba video snimka, u oba slučaja, završavaju se sa odlukom – osvojićemo Rim. A zašto Rim? Zbog Vatikana, zbog hrišćanstva, ne zbog drugih motiva“.

U Italiji, o Libiji se govori pre svega kada se misli na ilegalnu imigraciju. Postoji li rizik terorističke infiltracije u ilegalnu imigraciju? Neki kažu da, ali obaveštajni eksperti odgovaraju uvek sa ,,ne“ jer ako bi baš morali da dođu, teroristi ne bi rizikovali da dožive brodolom na Mediteranu. Benotman naprotiv kaže, da je ubeđen da je ova infiltracija već počela. ,,Iskreno, čvrsto verujem da vaše obaveštajne službe imaju saznanja o osobama koje upravljaju prevozom ilegalnih imigranata iz Libije. Veoma je lako da se teroristi ubace među imigrante baš zato jer deo Libije od kojeg isplovljavaju ilegalci, kontrolišu terorističke milicije i jer je to za njih jedan izvor samofinansiranja“.

Najpreča stvar koju treba uraditi jeste da se ,,prekine sa priznavanjem džihadističkih milicija, kao što su Muslimanska braća, i da se pruži puna podrška legitimnoj i izabranoj vladi bez ikakve zadrške i dvosmislenosti“. Jedan od njihovih mogućih poteza mogla bi biti blokada izvoza libijske nafte i razaranje naftnih polja, kako se već moglo videti u slikama propagande "Islamske države". Oni se pripremaju da to urade – kaže Benotman – sada još nisu spremni i u oblastima poput Derne (istočna Libija), susreću se sa prejakim preprekama, kao što su milicije Al Kaide, njihovih rivala. I takođe sa lokalnim stanovništvom, lokalnim nacionalistima, i mesnim plemenima koja se ne potčinjavaju njihovoj volji“.

Sa Benotmanove tačke gledišta, realno je nemoguće praviti razliku između Muslimanske braće, džihadista Al Kaide i Islamske države. ,,Imaju istu ideologiju i iste metode. Pogledajte šta radi Hamas u Gazi, na primer. Zaboravite za momenat, konflikt sa Izraelom, što je sasvim drugo pitanje. Ako pogledamo kako Hamas (srodan pokretu Muslimanske braće) kontroliše teritoriju Gaze, i bori se protiv rivalskih grupa, videćemo da baca ljude sa višespratnica, javno pogubljuje, vuče tela po ulici, isto tako kao Islamska država na teritorijama koje kontroliše. Svi teže uspostavljanju islamske države pomoću nasilja. Bila bi greška smatrati Muslimansku braću za umerene,  jer su oni rodonačelnici svih drugih radikalnih grupa, imaju istoriju oblikovanu političkim ubistvima i terorizmom, i tek su odnedavno bili dovoljno inteligentni da postanu partija i opredele se za strategiju demokratskog osvajanja vlasti. Ali sada će njihovo nasilje poticati od države, umesto od terorističke grupe, gde god osvoje vlast“.

Ali koji je odnos između islama i islamizma? ,,Islam je religija kao i tolike druge, sa milijardu i po vernika. I ja sam sâm musliman. Greška koju prečesto čine Evropljani jeste da brkaju islamizam, ideologiju Muslimanske braće, sa celim islamom. I stoga da obraćaju pažnju na zahteve islamista, verujući da zadovoljavaju i poštuju osetljivost muslimana. Ali, ideologija je ideologija, ona je veštačka, ima jedan tek indirektan odnos sa religijom. Evropa je sastavljena od zemalja koje su mnogo liberalne, svaka ima svoja garantovana prava, i svoj prostor, ali ne treba činiti grešku da se pregovara sa Muslimanskom braćom i sa drugim radikalnim islamskim grupama, verujući da one predstavljaju islam.

Jedan primer otpora može biti bojkot događaja u kojima učestvuju predstavnici tih totalitarnih grupa. Niko ne zabranjuje njima da veruju u ono što žele, ali zvanični predstavnici Italije, u najmanju ruku, kao zvanični reprezenti jedne demokratske zemlje, ne mogu sebi dozvoliti da se pojavljuju uz bok njima, niti da ih politički ozakonjuju“. Ali, kako razlikovati islamističku ideologiju od islamske religije?

,,Islamistička ideologija je jedan naoružani islam, koji hoće da nametne svoju državu i promeni svet. Može se uporediti, istorijski, sa lenjinističkom varijantom marksizma. Ovde imamo grupe koje su uverene da su avangarda islama, da dobijaju naredbe direktno od Boga i da menjaju svet sa oružjem, onako kako su marksisti-lenjinisti verovali da su avangarda proleterijata. Ali ovo je jedan totalitarizam još gori jer islamisti veruju da imaju Boga uz sebe. Marksisti-lenjinisti, barem, nisu verovali u Boga, i u život posle smrti. Novi totalitaristi su skloni da se ubiju tek da izvrše masakr, jer su ubeđeni da idu u raj.

Izvor: http://www.lanuovabq.it/it/articoli-io-ex-mujaheddin-vi-spiego-

che-dalla-libiasta-partendo-la-guerra-contro-i-cristiani-12595.htm

Preveo sa italijanskog Nebojša Vuković