Русија - од нафтног до пшеничног гиганта

Пошто су ниске цене нафте уздрмале рубљу, а узгајање житарица постало примамљивије у погледу иностраних купаца, Русија је уграбила већи удео на тржишту пшенице од таквих извозника као што су САД.

То је посебно добродошла вест за Русију, која покушава да прекине своју зависност од увоза пољопривредних производа, након што је забранила увоз неких западних артикала, у знак одмазде због санкција које су јој наметнуте након анексије Крима.

1.         Ко купује руску пшенцу?

Око половине земаља на свету увози руску пшеницу. Неке од главних муштерија налазе се не тако далеко – на Блиском истоку и у Северној Африци, али потражња постоји и много даље, у Мексику и Индонезији. Главни руски купац је Египат, који руском пшеницом храни своје становништво, док следећи потрошач,Турска, увози жито да би правила брашно које потом извози. Очекује се да ће овогодишње сезонске испоруке за више од 40 одсто надмашити оне од пре само три године.

2.         Чиме привлачи руско жито?

Јефтино је. Обиље од претходних добрих жетви спустило је цене које су ниске и због кратких транспортних рута из Црног Мора (чворишта за највећи део руског извоза) ка купцима на Блиском истоку и Северној Африци. Скорашње лоше жетве учиниле су жито из Северне Америке и Аустралије мање атрактивним за нека од њихових традиционалних тржишта у Азији, отварајући тако врата руској пшеници.

3.         Како је Русија постала лидер у извозу пшенице?

Извоз пшенице из Русије почео је да расте почетком овог века, након што су колхози из совјетске ере почели да уступају место приватном власништву на плодним површинама и након што су ратари добили приступ последњој међународној технологији. Сада трактори Deere & Co из САД и Claas KGaA из Немачке прелазе преко руских њива, а усеви се прскају пестицидима које производе Monsanto Co и Syngenta AG. Уз подршку државе, фармерски расходи могу да буду два пута мањи него код главних такмаца, па Русија може себи да приушти да узгаја чак и онда када цене падају.

4.         Шта руска доминација значи за светска тржишта?

Руски удео у извозу скочио је са мање од једног процента 2000. године, на 18 одсто ове сезоне. У истом периоду, удео САД је скоро преполовљен. Велике руске жетве допринеле су глобалној презасићености, тако да су у Чикагу цене дотакле скоро десетогодишњи минимум, приморавајући америчке фармере да озиме пшенице засеју најмање у овом веку. Доминација даје Русији моћ да уздрма светска тржишта. Цене су скочиле скоро за 50% када је Русија 2010. године, након суше, забранила извоз пшенице.

5.         Може ли Русија да појача своју контролу над извозом?

Уколико временске прилике дозволе, жетве могу досезати нове рекорде. Мада, постоје знаци да руске луке и железнице, под притиском да се тако много извози, почињу слабије да функционишу. Уз то, Русија се није пробила на нека тржишта. Руско жито обично не одговара строгим захтевима у погледу квалитета које постављају кључни купци, попут Алжира или Саудијске Арабије на пример, док је за Бразил јефтиније да купује од добављача из МЕРКОСУРА. Русија је начинила продоре у Азији, али ће високи транспортни трошкови вероватно лимитирати количину робе која ће тамо бити пласирана.

6.         Може ли Русија да понови свој успех и са другим прехрамбеним производима?

И уз трансформисање своје прехрамбене индустрије, Русија ће још бити далеко од тога да се такмичи на глобалним тржиштима кукуруза, шећера или меса, на онај начин како то чини када је у питању пшеница. Она је сада самодовољна када је реч о шећеру, али су трошкови производње исувише високи за неки већи извоз. Уз то, Русија није адекватно опремљена да барата испорукама у контејнерима, што се иначе у свету преферира када се превози бели шећер. Нација се бори да буде конкурентна код кукуруза, пошто је влада забранила сејање генетски модификованог семена које приносе у другим земљама чини профитабилнијим. Раширена афричка свињска куга у руским пољопривредним регионима спречава значајнији извоз свињетине.

Превео са енглеског: Небојша Вуковић

Извор: Bloomberg