Свет скрхан лицемерством Запада

(Global Research, 29.6.2011)

Западне институције су постале карикатуре лицемерја.

Међународни монетарни фонд и Европска централна банка крше своје статуте како би из тешкоћа извукли француске, немачке и холандске приватне банке. ММФ је овлашћен да одобрава кредите само за уравнотежење платног биланса земље, али заправо је дао кредит грчкој влади за недозвољене буџетска потраживања како би ова могла да исплати банке. Европској централној банци није дозвољено финансијско спашавање влада земаља чланица, али она то ипак чини како би угрожене чланице могле исплаћивати банке. Немачки парламент одобрио је план спасавања који крши одредбе Европског уговора и немачког Основног закона (Grundgesetz). Случај се налази пред немачким Уставним судом, што нећете чути у америчким медијима.

Амерички председник Џорџ Буш именовао је извесног имигранта, кога не занимају амерички Устав нити систем поделе власти, у Министарству правде (сиц), како би донео одлуку да председник има "унитарна овлашћења" која га стављају изнад америчког устава и међународног права. У складу са законским одлукама истог овог имигранта, "унитарне извршне власти" могу некажњено кршити Закон о спољном обавештајном надзору, који спречава шпијунирање Американаца без налога федералног суда. Исти тај имигрант такође је донео одлуку да Буш може некажњено кршити и америчке закона против мучења и Женевске конвенције. Другим речима, измишљена "унитарна овлашћења" америчког председника претварају у Цезара.

Амерички председник Џорџ Буш именовао је извесног имигранта, кога не занимају амерички Устав нити систем поделе власти, у Министарству правде (сиц), како би донео одлуку да председник има "унитарна овлашћења" која га стављају изнад америчког устава и међународног права. У складу са законским одлукама истог овог имигранта, "унитарне извршне власти" могу некажњено кршити Закон о спољном обавештајном надзору, који спречава шпијунирање Американаца без налога федералног суда. Исти тај имигрант такође је донео одлуку да Буш може некажњено кршити и америчке закона против мучења и Женевске конвенције.

Уставне заштите, као што је хабеас цорпус, које забрањују влади да људе држи у притвору на неодређено време без подношења оптужнице и доказа на суду, и оне које забрањују влади да оспорава притворенима право на законит процес и приступ адвокату, каширане су од стране Министарства правде (сиц), као и федералних судова који су у већини дали сагласност.

Слично је поступио и Конгрес, "представници народа". Конгрес је чак 2006. године донео Закон о војним судовима, а потписали су га браонкошуљаши[1] из Беле куће 17. октобра.

Овај акт омогућава да било ко за кога се тврди да је "нелегални непријатељски борац" буде осуђен на смрт на основу тајних доказа или непотврђених гласина које не морају бити изнети на намештеним војним судовима који су ван домашаја америчких федералних судова. Суманути нацисти у Конгресу који су подржали ово потпуно уништење англо-америчког права представљају се као "патриоте у рату против тероризма."

Овај Акт означава сваког оптуженог од стране САД, без поднетих доказа, да је део Талибана, Ал Каиде, или "сличних снага" као "незаконитог непријатељског борца", што ставља то лице ван правне заштите. Чак ни Џорџ Орвел не би могао измислити такву формулацију.

Талибани су састављени од аутохтоних авганистанских народа, који су се, пре америчке војне интервенције, борили да уједине земљу. Талибани су исламисти, а влада САД страхује од још једне исламистичке владе, попут оне у Ирану која је формирана као реакција на мешање САД у унутрашње послове Ирана. Американци којима су уста пуна "слободе и демократије" збацили су 1953. демократски изабраног иранског лидера Мохамеда Мосадека и наметнули тиранина Резу Пахлавија. Америчко-ирански односи никада се нису опоравили од тираније коју им је Вашингтон наметнуо.

Вашингтон је против сваке владе чији лидери се не могу купити како би онда глумили вашингтонске марионете. То је разлог зашто је режим Џорџа Буша напао Авганистан, зашто је Вашингтон збацио Садама Хусеина, и зашто сада жели да збаци лидере Либије, Сирије и Ирана.

Први амерички црни (или полубели) председник добио је у аманет авганистански рат, који траје дуже од Другог светског рата, а од победе ни трага ни гласа. Уместо да оконча залудни рат у складу са својим предизборним обећањима, Обама га је интензивирао.

Рат је сада у десетој години, а талибани контролишу више територије него САД и НАТО марионете. Фрустрирани неуспехом, Американци и њихове НАТО-марионете интензивирају убијање жена, деце, сеоских старешина, авганистанске полиције и хуманитарних радника.

Вашингтон је против сваке владе чији лидери се не могу купити како би онда глумили вашингтонске марионете. То је разлог зашто је режим Џорџа Буша напао Авганистан, зашто је Вашингтон збацио Садама Хусеина, и зашто сада жели да збаци лидере Либије, Сирије и Ирана.

Видео снимак акције америчког борбеног хеликоптера који је процурео на Викиликсу и онда био пуштен у јавност, показује америчке снаге како као у видео-игрицама врше покољ над цивилима, укључујући и сниматеља истакнутог сервиса вести, који су ходали низ мирну улицу. Отац са малом децом, који је застао да помогне жртвама смртоносне играрије америчких војника, такође је смакнут, баш као и његова деца. Амерички гласови на видеу кривицу за смрт деце преваљују на оца зато што је довео децу у „ратну зону“. Није то била никаква ратна зона, већ само тиха градска улица са цивилима који су туда пролазили. 

Видео документује америчке злочине против човечности јасније и снажније него било који доказ употребљен против нациста после Другог светског рата на суђењу у Нирнбергу.

Можда је плафон безакоња достигнут када је Обамин режим објавио да поседује списак америчких грађана који ће бити ликвидирани без законитог судског поступка.

Када би закон имао икаквог смисла у западној цивилизацији, такви као што су Џорџ Буш, Дик Чејни, и заправо цео Буш-Чејнијев режим, као и Тони Блер и Бушови остали ко-завереници, били би изведени пред Међународни кривични суд.

А ипак је Међународни кривични суд издао налог за хапшење Моамера Гадафија. Западне силе користе ову институцију која треба да служи правди, за своје себичне потребе и циљеве.

Шта је Гадафијева кривица? Његов злочин је што покушава да спречи да Либију преузме од САД подржани, а можда и организовани, наоружани побуњеници у источној Либији, чија је сврха протеривање Кине са њених нафтних инвестиција у том делу земље.

У Либији је у току први оружани устанак у тзв. „Арапском пролећу“. Извештаји су јасно ставили до знања да нема ничег „демократског“ у тој побуни. 

Запад је успео да прогура резолуцију о "зони забрањеног лета" преко своје марионетске организације Уједињених нација. Резолуција је била ограничена на неутралисање Гадафијеве авијације. Међутим, Вашингтон, и његова француска марионета Саркози, брзо су се постарали за "проширену интерпретацију" дате УН резолуције и претворили је у овлашћење да се директно укључе у рат.

Гадафи је пружио отпор оружаној побуни против државе Либије, што је нормални одговор владе на побуну. САД би исто одговориле, као и Велика Британија и Француска. Али управо због покушаја да спречи рушење своје земље и да његова земља постане следећа америчка марионетска држава, Гадафи је оптужен. Међународни кривични суд зна да не може да оптужи праве починиоце злочина против човечности - Буша, Блера, Обаму и Саркозија - али су суду потребне парнице и прихвата оне жртве које Запад успе да демонизује.

У наше пост-орвелијанско време, свако ко се противи или чак критикује САД, је злочинац. На пример, Вашингтон сматра Џулијана Асанжа и Бредлија Менинга криминалцима, јер су учинили доступним информације о злочинима почињеним од стране америчке владе. "Претњом" се сматра свако ко се не слаже са Вашингтоном, а Обама може да елиминише такве "претње" или да их ухапси као "осумњичене за тероризам" или под образложењем "пружања помоћи и подршке терористима." Амерички конзервативци и либерали, који су некада подржавали Устав САД, листом су подржали касапљење Устава зарад "безбедности од терориста". Прихватили су чак и такве насртаје на приватност попут порнографског скенирања и сексуалних препипавања путника на аеродромима е да би се осећали "безбедно" на летовима. 

Врховни суд је 27. јуна такође донео пресуду да је Калифорнија прекршила Устав САД забраном продаје насилних видео игара на децу, упркос доказима да насилне игре вежбају омладину у насилном понашању.

Колапс закона је свеобухватан. Врховни суд је одлучио да је "слобода говора" да Америком управљају корпорације а не закон, а свакако не грађани. Дана 27. јуна, Врховни суд је пренео на виши ниво фашистичку државу одлуком "конзервативног" суда да Аризона не може да јавно финансира избор кандидата, како би се поравнало изборно надметање тренутно непокривено корпоративним новцем. "Конзервативни" Врховни суд САД сматра јавно финансирање кандидата противуставним, али му не сметају фондови разних пословних интереса који купују владу под заставом "слободе говора", како би владали земљом. Врховни суд САД је постао корпоративни функционер и легитимише владавину корпорација. Мусолини је својевремено ову управу, наметнуту Американцима од стране Врховног суда САД, назвао фашизмом.

Врховни суд је 27. јуна такође донео пресуду да је Калифорнија прекршила Устав САД забраном продаје насилних видео игара на децу, упркос доказима да насилне игре вежбају омладину у насилном понашању. У реду је што Врховни суд брине за војнике, чији су животи на линији, забрањујући им испијање пива пре него што напуне 21 годину, али овај идиотски суд подржава тренирање деце да буду убице, све док је то у интересу корпоративне добити, и у име "слободе говора". 

Невероватно је да суд толико забринут за "слободу говора" није заштитио америчке антиратне демонстранте од неуставног претреса и хапшења, нити је заштитио демонстранте од напада од стране полиције или заточења у ограђеним просторима далеко од објекта протеста.

На уласку у другу деценију 21. века, они који се противе америчкој хегемонији и злу које избија из Вашингтона ризикују да буду проглашени за "терористе". Ако су амерички грађани, могу бити ликвидирани. Ако су страни лидери, земља им може бити нападнута. Ако их заробе, могу да буду погубљени, као Садам Хусеин, или испоручени Међународном кривичном суду, као несрећни Срби који су покушали да бране своју земљу од демонтирања од стране Американаца.

И америчке овце (sheeple[2]) мисле да имају "слободу и демократију."

Вашингтон се ослања на страх како би прикрио своје злочине. Већина Американаца сада осећа страх и мржњу према муслимана, народима о којима Американци не знају ништа, али их расистичка пропаганда подстиче да верују да им се муслимани крију испод кревета како би их убили у сну.

Неоконзервативци су, наравно, промотери страха. Што је овцолики народ застрашенији, то ће више тражити сигурност у неоконзервативној полицијској држави и више ће занемаривати вашингтонске злочине агресије против муслимана.

Безбедност uber alles (изнад свега). То је постао мото некада слободног и независног америчког народа, којем су се некада дивили а данас га презиру.

Безакоње је данас потпуно у Америци. Жене могу да абортирају, али ако су им деца мртворођена, оне се хапсе због убиства.

Американци су толико престрављени и злостављени да 95-годишња жена која умире од леукемије и путује на последње окупљање са члановима породице, бива приморана да скине пелене за одрасле како би се обезбеђење аеродрома уверило да je све „чисто“.

Само становништво које је тотално престрављено може да допусти такве злоупотребе људског достојанства.

У интервјуу на Националном радију од 27. јуна, Бан Ки Мун, вашингтонска марионета из Јужне Кореје инсталирана као генерални секретар Уједињених нација, није могао да одговори зашто УН и САД толеришу покољ ненаоружаних цивила у Бахреину, али ће подржати оптужницу Међународног кривичног суда против Гадафија за одбрану Либије против оружане побуне. Гадафи је убио много мање људи него што су САД, Велика Британија, или Саудијци у Бахреину. И заиста, НАТО и Американци су бомбардовањем либијских градова током интервенције убили више Либијаца него што је то учинио Гадафи. Разлика је у томе што САД имају морнаричку базу у Бахреину, а не у Либији.

Ништа није остало од америчког карактера. Само народ који је изгубио душу може толерисати зло које исијава из Вашингтона.

Др Пол Крег Робертс је био помоћник секретара Трезора САД у Регановој администрацији, сарадник уредник Волстрит журнала, виши научни сарадник у Хуверовом институту Универзитета Стенфорд, предавао политичку економију на Центру за стратешке и међународне студије на Џорџтаун универзитету. Аутор је или коаутор девет књига, сведочио тридесет пута пред конгресним одборима.

(Превод: НСПМ)