Трамп попутстио под притиском неоконзервативаца - почетак Трећег светског рата?

То што се догодило јуче, 7. априла 2017. године, може се испоставити као почетак Трећег светског рата. Ратове, по правилу, нико не жели, али ратови се ипак догађају. Некада светски. Због тога верујем да је пре свега неопходно, као и у случају било какве катастрофе, сачувати спокојство и сабрати мисли.

Изговор за америчку инвазију

Изговор који је Вашингтон користио за наношење удара био је хемијски напад. Да тако нешто није урадио Асад је очигледно због тога што управо њему тако нешто у највећој мери не би одговарало. Осим тога, употреба хемијског оружја у садашњој ситуацији за Асада би било самоубиство. Постоји веома мала вероватноћа да је то трагична случајност – погађање сиријске ракете складишта са хемијским оружјем које „Исламска држава“ поседује, и које чувају терористи које су обучавали европски инспектори. Али таква случајност, која за трен руши сложену равнотежу снага на глобалном нивоу, би била превише необична. Али за терористе и њихове инструкторе који представљају Светску владу (она„Мочвара“ коју је Трамп обећао „осушити“) то није тешко организовати. И њима је то свакако корисно. Нисмо успели да увучемо САД у рат против Русије заједно са Хилари, сада ћемо деловати другим средствима – преко Трампа.Глобалисти су очигледно донели такву одлуку, и нашли су за то повод.

Мочвара је потопила Трампа

Одлуку о нападу донео је Доналд Трамп. Самим тим он је завршио са својом улогом Трамп, и почео да игра Хилари преодевену у мушкарца. То је Хилари-трансвестит. Све оно против чега се Трамп борио у току предизборне кампање и што је обећавао да ће променити, испод свега тога данас је ставио свој потпис. Самим тим он иније донео ту одлуку. Он је само показао да одсада није више у стању да доноси одлуке. Под притиском медија и политичара Мочваре, он је издао све своје малобројне и одане пратиоце који нису представљали ни Савет за спољне односе (CFR), ни неоконзервативце, ни Deep State, већ „стару добру Америку“. Та „стара добра Америка“ која је и изабрала Доналда Трампа за својег председника, поново је направљена будалом. И остала без Трампа. То што је урадио Трамп дозволивши да га „убеде“ да је Асад (другим речима, Русија) одговоран за хемијски нападпредстављакапитулацију. Испоставило се да је лако предао Стивена Бенона, можда јединог правог конзервативца без префикса нео– у свом окружењу. Он је хтео „да исуши Мочвару“. Похвално. Али тај посао је ризичан. Мочвара је исушила Трампа. То што се сада дешава у Сирији је исто оно ка чему су тежили глобалисти, то јест, Мочвара.

Фактор Трампа је нестао пред очима. Он се мало уздигао, али сада је пион у игри озбиљних снага. Он је показао да више није Трамп. Можда Трампјош једном покуша да „постане Трамп“, али то је мало вероватно.

Сенка Америке

Прича о Трампу, његовој блиставој изборној кампањи, његовој борби са глобалистима коју је, неочекивано, у свему подржала већина америчког народа, оголела је сложену структуру америчког друштва које, како се испоставило, није тако монолитно.

Као прво, још постоји „стара добра Америка“, изолационистичка и конзервативна, која је мислила да је изабрала свог председника. У крајњој мери, Трамп је предивно одиграо ту улогу. Ми смо фактички заборавили о тој „старој доброј Америци“ коју је засенила фанатична бесна глобалистичка елита. Испоставило се да она још постоји. То је веома важно, и иако нема власт, и иако се њен кандидат показао као слаб, немогуће је отписати је. То је најважније и највише охрабрујуће откриће у причи о Трампу.

Осим тога, „стара добра Америка“ има и спољнополитичку платформу – то је реализам, тј. America first. Оно што се непосредно не тиче Сједињених држава, у то нису дужне да се укључују. Такав изолационизам генерално је преовладавао до владавине Вудро Вилсона и, делимично, после периода три републиканска председника – Гардинга, Кулиџа и Хувера. Заправо, реализам у међународној политици – немешање, усредсређивање на унутрашње проблеме, одустајање од империјализма – стоји у основи Трамповог програма.

Као друго, иза Хилари и Обаме стајала је најутицајнија структура у одређивању курса спољне политике Сједињених држава – Савет за спољне односе (CFR). Та структура отворено изражава неопходност оснивања Светске владе. Тачније, штаб глобализма – Билдерберг клуб или Трилатерална комисија, а такође глобалне финансијске институције и транснационалне корпорације – од Федералних резерви до Светске банке – које координира CFR.

Метод деловања CFR је мека сила, гушење. CFR не жури, постепено припрема своју агентуру практично у свим државама света, обећава и ствара привид да иде на уступке. Практично, у свим државама на први поглед владају лојалне власти, али у суштини владају (политичке и економске) елите оријентисане на глобализам, а које ми називамо „шестом колоном“ повезаном са CFR. CFR спроводи толико интересе Америке, колико светске транснационалне финансијске олигархије.

САД су за њих само један од инструмената, али најмоћнији. Обојене револуције, мека сила, инфилтрације у организације којејош директно не признају Светску владу – то је специфичност њихове делатности. CFR су либерали и њихов циљ је ширење либерализма на глобалном нивоу, глобализам. Либерализам је њихова идеологија. Трамп се посвађао са CFR. То је чињеница. И у CFR су то схватили и одреаговали на одговарајући начин: довели су у борбену готовост читаве армије америчких либерала побуњених против Трампа унутар државе – одатле марш феминисткиња, псовка „Мадоне“ и нереди анархиста.

Али CFR није једини центар моћи у САД. Постоје још и неоконзервативци. Они су последњих година у време Обаме изгубили своје позиције, али су свеједно сачували одређени утицај. Неоконзервативци су отворене присталице америчког империјализма. За њих је међународна заједница – терет, они граде глобалну америчку Империју и баш тако је и зову. Ако се CFR непрестано поиграва са онима које стреми да поробе, неоконзервативци ломе непокорне. Типични неокон је Мекејн. Неокони су присталице директних војних интервенција, свргавања непокорних влада, државних преврата, истребљења противника. Трамп им се супротстављао, што се и види у његовој свађи са Мекејном.

Коначно, постоји Deep State, „дубинска држава“; „држава у дубини“. То су амерички официри и државници који представљају војно-индустријски комплекс, обавештајна заједница и низ чувара америчког идентитета – Manifest Destiny. Они немају идеологију и старају се да сачувају одређени примат америчким институцијама. Али, наравно, они нису слободни од идеологије. CFR има велики утицај на Deep State, а током `90-их значајно је порастао утицај неоконзервативаца.

Пре сто година, у америчкој Deep State су преовладавали реалисти и традиционални конзервативци, али су постепено истиснути на периферију. Баш због тога, Deep State – у лику руководилаца америчких специјалних служби – одбила је лојалност Трампу, наставивши деонстративно истраживање фиктивног мешања Русије у изборни процес, и подржавајући кампању либерала, која се заснивала на масовном ширењу fake-news. С тим у вези, Deep State је подржала Трампове непријатеља по питању његовог наводног уцењивања од стране руског фактора.

Све то показује да Трамп нема никакву институционалну подршку, нити ослонац. Чак и у Републиканској партији (GOP), њега подржава мањина. У тој ситуацији било је једино могуће уздати се у чудо или у Трампову генијалност, или спремати се за то да ће Мочваракроз неки од своја три облика – CFR, неоконе или Deep State – потчинити Трампа. А ако се то не догоди, заједничким снагама га ликвидирати.

Фактички, 7. априла је постало јасно, да се то већ десило. Тај Трамп кога је изабрала „стара добра Америка“ је мртав. Нови „Трамп“ директно ради све оно што противуречи ономе што је обећао. Реалисту Трампа уопште није требало да занима оно што се догађа у Сирији, осим да уједини снаге са Русима зарад чистке ИД. Он је обећао да ће прекинути интервенције. Али, поступио је другачије. Он је одједном поверовао у глобалистичку лаж о „Асадовом хемијском нападу“ и без разјашњавања ситуације прихватио „решење“, односно одобрио папир који му је подметнут за ракетни напад на сиријску базу. То је оно што зовемо reality check. Речи у једно, а дела друго. А крај са крајем се не саставља.

Ко надаље управља Трампом?

Ако то више није Трамп, ако је Трамп „ликвидиран“, ко је онда донео одлуку о ракетном нападу? Судећи по брзини – неокони – највероватније уз сагласност Deep State. CFR би радио другачије. Кренули би да гуше Русију преко неког наметнутог пројекта, послали би им „црнутачку“ (иако су експлозија у петроградском метроу и демонстрације зомбираних ученика Наваљног и били, у принципу, такве „црнетачке“) и што је важно, преко своје агентуре које у руској елити има довољно, предложили би компромис. То како је одједном извршена провокација и нанет удар по нама, показује да аватаром „Трампа“ управља група неоконзервативаца. То је могуће видети и у усаглашавању дејстава са Израелом који се припрема за укључење у операцију – на граници са Сиријом и Либаном, концентрисане су израелске снаге у пуној борбеној готовости. А најтеснији савезници Израелаца у САД су управо неоконзервативци.

Долазимо до тога да су Трампову борбу са CFR, коју је он – док још био Трамп – водио у име „старе добре Америке“ и реализма, искористили неоконзервативци преузевши контролу. Индикативна је еуфорија неокона Кристала поводом смене Бенона: његов Твитер је експлодирао од ликовања. Дакле, Трампа су склонили неоконзервативци.

То значи да је рат више него вероватан.

С ким, против кога, када, где?

Рат кога са ким?

За разлику од Трампа који, по мом мишљењу, није свестан постојања геополитике, неокозервативци су атлантисти. За њих и за њихове директне претходнике, троцкисте, главни непријатељ је цивилизација Копна, односно ми. За Deep State – чак и за неке јастребове из CFR као што је Збигњев Бжежински –од епохе „Хладног рата“ и макартизма је већ стварнавике да у потпуности деле такво дуалистичко виђење (Море против Копна). CFR као обично покушава да увери Москву да геополитике нема и да је „рат континената“ бесмислица, али при томе они се руководе геополитиком и воде против нас управо тај рат континената. Наравно, боље је када противник не зна да се води рат против њега – пустите га нека мисли да се мирно сунча на плажи. Биће изненађење када заједно са лежаљком исплива нуклеарна подморница. Bingo! Због тога напад на сиријску базу неокони схватају баш онако како и јесте заправо: као војни удар на Русе. Трамп се изразио мекше: „Асадови пријатељи ће бити огорчени“. Ово је реторика пролупалог папагаја, а не победоносног реалисте који је решио да поново учини Америку великом. Мочвара аплаудира. Као што се могло и очекивати.

Једно је јасно: ово је рат против нас.

Али он је уобличен као рат против наших пријатеља и савезника – против Асада (подразумева се), против Ирана, против Шиита и делимично Хезболаха. При томе ће као излаз – овде ће поново устребати мрежаCFR – Москви бити предложено да се прикључи операцији против Асада и Техерана на страни САД и њихових савезника. Видите, Трамп је преко ноћи променио позицију. Хајте и ви. Па ви сте „реалисти“. Неко ће помислити да, ако капитулирамо, можемо избећи Трећи светски рат. Не можемо. Он се води против нас. А наши пријатељи су секундарни локални циљ и, пре свега, тест за нашу издржљивост. Ако их ми предамо, од тог тренутка више неће бити потребно да се према нама поступа церемонијално.

Али ако аватаром Трампа управљају некони, њих неће занимати позив Русији да се прикључи. Они ће тврдо вући у свом правцу. Они имају план. И ако су они успели да захвате управљање америчким hardware у чему су очајавали под Обамом, онда ће деловати знатно брже не губећи време. Због тога ће Трећи светски рат против нас започети Мочвара, атлантисти, присталице америчког империјализма. Формално назначени непријатељи биће Асад и Шиити. Коаалицији ће се придружити Европска унија коју потпуно контролише Мочвара. Можда ће успети да притисну и Ердогана – враћајући га у америчко поље.

Рат где?

Главни фронт тог рата биће очигледно Блиски Исток, односно Сирија и околне области. У томе се пророчанства Православаца, Протестаната, Јудеја и Муслимана поклапају: Армагедон ће се десити у непосредној близини Свете земље.

Али, јасно је да ће непријатељ отворити против нас и друге фронтове – туђим рукама. Пре свега потребно је очекивати напад на Донбас, са паралелном инвазијом на Крим. Представник неоконзервативаца Викторија Нуланд је жена великог неоконзервативца Роберта Кејгана, и тренутно се налази у Украјини. То довољно говори.

Следи синхронизована серија терористичких напада у главном граду и великим градовима Русије и активирање бораца на Северном Кавказу.

Највероватније ће бити одмрзнут сукоб у Нагорно-Карабаху.

У том контексту подићи ће се расположење за протесте, пета колона ће изаћи на улицу. Видећемо понављање свега од раније.

И коначно, непријатељ ће покушати да оствари државни преврат да би скинуо Путина на којем се цела Русија као независна суверена држава данас и држи. То ће већ бити дело шесте колоне. Притом, лајтмотив завере може постати либерални приговор: „погледајте до чега је довео тај ваш суверенитет, 'Крим је наш', конзервативизам, итд.“ или чак ура-патриотска реторика: „погледајте како он оклева или, погледајте какве губитке имамо – и све због његове неодлучности“.

Не треба искључити да ће као ратна арена послужити и друге територије.

Рат када?

Када почиње Трећи светски рат? У неком смислу он је већ почео. Али он се може брзо завршити. Како? На пример, ако ми признамо свој пораз. Тада није потребно ни ратовати: циљ рата је успостављање контроле над противником, над његовим територијама, над његовим институцијама, над његовом свешћу. Део ове контроле Запада над Русијом је већ успостављен. Једино што они не контролишу до краја – то је Путин лично. Због тога ће Трећи светски рат бити у неком смислу усмерен против њега.

Али шта значи „рат је већ почео“? То значи да ако Русија одреагује жестоко, тада ће бити дат старт серији неповратних дејстава жестоког типа који се и зове ратом, а имајући у виду директно учешће две светске нуклеарне силе, то ће по дефиницији бити светски рат.

Ако ми одступимо, рат има све шансе да се заврши брзо и са минималним губицима. Али то ће означити нашу капитулацију – са свим оним што следи. Да не говорим о Криму који је наш, док смо и ми своји. Ако се повучемо само један корак, наша солипсистичка слика ће се срушити.

Ако ми увратимо, почетак рата може бити одложен: ако се брзо и муњевито не реши ситуација, Вашингтон ће послати на преговоре CFR и питање ће се развући. Погледајте Кисинџерову посету Москви, то је преговарач CFR прве категорије. Он не долази да разговара, него да притиска.

Геополитичари никада не могу предсказати тачан тајминг процеса. Геополитичари одлично разумеју „шта“ и „где“. Али ово „када“ зависи од веома великог броја фактора. Овде је процес отворен.

Шта да се ради?

Приметио сам да сваки аналитичар, или чак, рекао бих оштрије, свака глуперда данас зна шта да се радиу тој ситуацији. Свакакави излећу са својим саветима и препорукама који одјекују гласно и празно. У том хору не желим да учествујем. Тим пре што власт уопште ништа и никог не слуша. И, можда је у праву што то ради.

Због тога се треба ограничити са превременим анализама, погледати мало боље, прегледати, преиспитати, разјаснити. Заиста, у сваком рату све зависи од почетних услова. Њих треба проанализирати што је пажљивије могуће. Грешка на том нивоу – макар и најбезначајнија – касније може дати катастрофалне резултате.

(Превод: Стефан Вуковић; извор: Геополитика; корекција превода: НСПМ)