Потребне су нам идеје и идеологија, а не само гас и нафта

Судбина Украјине не може се више посматрати само као питање наше, руске спољне политике. Од одговора на украјинско питање зависи будућност саме Русије. Зато је важно да Русија каже да ми јасно формулишемо што ми хоћемо од Малорусије, коју данас свет познаје под именом „Украјина“. Лист „ВЗГЛЯД» («Взгљад») о тим темама разговарао је са Александром Дугином, директором Центра конзервативних истраживања. Овим интервјуом «Взгљад» отвара серију публикација у вези са кључним питањем: Како да Украјину вратимо Русији, односно да је присајединимо нашој великој држави?

ВЗГЛЯД: Догађаји од 18. фебруара 2014. говоре нам да је у Украјини почео грађански рат?

Александар Дугин: Да, у Украјини је почео грађански рат. САД су решиле да оснују националистичку, фашистичку диктатуру. Не пође ли Американцима за руком да спроведу ту варијанту, онда ћемо на дневном реду имати распад Украјине.

Да ли је могући и трећи сценарио, односно да се Украјина врати у савез са Русијом?

- Овде ваља гледати на ствар далеко шире, на троугао Русија - Украјина - Европа. Ваља померити геополитички контекст у коме се Украјина нашла почетком деведесетих година протеклог века, када је доминирала либерална идеја. Што се данас догађа у Русији, само је одраз једнополарног света, кога представља и оваплоћава америчка хегемонија. САД се боре против Русије, против земље која представља вољу већег дела човечанства и који тежи да живи у биполарном, вишеполарном свету. Сведоци смо битке Сједињених Држава, која настоји да сачува светску доминацију. Води се борба између два континента - евроазијског и атлантског. Та борба се води на више фронтова, но за нас Русе најважнија је борба на украјинском фронту. Либију смо ми, Руси, изгубили, јер је тада на челу државе био Медведев. Но, украјински и сиријски фронт смо прихватили и ми ту не попуштамо. Америка се бори за само један циљ: да је неограничени владар света. Русија у сарадњи са другим државама настоји да ограничи то право САД. Европа настоји да се тихо, без много буке, извуче испод америчке чизме, но тај је процес веома сложен. Што се Путин буде дуже држао данашње линије, тим више имамо шансе да се ситуација у Украјини сама од себе окрене у корист наше стране.

Европа је за Кличка, а Сједињене Државе подржавају Јацењука. Да ли Европа има снаге да се ослободи доминантог утицаја англосаксонске елите?

- Постоје две Европе. Једна је атлантска Европа и она представља покорену територију, која није ништа друго до америчка марионета. Друга Европа постепено се ослобађа америчке окупације. У Европи још увек доминира проамерички, либерални лоби. Други европски лоби је конзервативан, који одбациује америчку геј-идеологију, а њега подржава већина становника у Европи. Тај лоби доминира у војним и обавештајним круговима. За либералну идеологију демократија и мишљење народа постали су потпуно неважни. Швајцарци су на референдуму, демократским путем, гласали да се ограничи прилив странаца у њихову земљу.

Либерални лоби је свеједно осудио резултат швајцарског референдума. Но, нико не може да не види да швајцарски референдум јесте глас демократије и да је он и глас Европе. Та Европа, када јој се даје право гласа, бира нешто друго него што од ње жели англосаксонска елита - народ жели европску Европу. Тако демократија јесте неспојива са америчком идеологијом. Американци су данас хегемонисти, терористи, који желе да цео свет стоји под њиховом чизмом. Данас је то очигледно готово свим Европљанима. Када ће Европа да са себе збаци амерички јарам? Пре или касније, то ће Европи да пође за руком. Доминација Сједињених Држава се полако, али сигурно руши.

Могу ли разлике у приступу решењу украјинског питања да успоре тај процес ослобађања Европе од америчке доминације?

- Украјина није главна етапа на том путу ослобађања од САД. У Европи је још увек јака «пета колона». Реч је о типу Бернар-Анри Леви. Зар је он Европљанин? Он је просто плаћен од САД, ради за Американце. Русија има још један, унутрашњи проблем. Реч је о «петој колони». Она слободно делује у нашој средини и пропагира русофобију, а да не мора да се боји да ће за то да буде кажњена. Погледајте што говоре Венедиктов или Латињин. Ми смо просто деца руског народа, а они – антируског. Како је могуће да ти људи некажњено могу да пропагирају мржњу према нама? Америчко-сорошовска медијска елита, која још увек доминира у свету, код нас, у Русији, по доласку Путина изгубила је на утицају. Та сорошевска «пета колона» није опасна по нас зато што је силно интелигентна.

Чињеница је да за сорошевске организације раде најбеднији подлаци и моралне ништарије. «Пета колона» је опасна за Русију и остале земље света, јер иза те организације стоје Сједињене Државе. Иза сорошеваца стоји светска сила. И Путин им је јасно поручио да се налази на супротној страни барикаде. Погледајте како извештава о догађајима у Украјини «Эхе Москвы». Сасвим антуруски. Просто тим људима ваља отворено казати: Господо, ви сте амерички агенти, а онда сести за сто са њима и спокојно разговарати о Украјини. Они имају право да раде за интересе Сједињених Држава. Али им треба јасно и гласно казати што о њима мислимо и да а они силно мрзе Русију. Не може да постоји неутрална анализа политичких догађаја у Украјини. Тамо не постоји три, а ни десет табора, већ само два: они и ми, атлантска, проамеричка позиција и наша, евроазијска. Између њих и нас подигнуте су барикаде.

Украјинска криза јавља се као логична последица совјетске политике...

- Проблем са Украјином је тај да никада није постојала као национална држава. Не постоји украјинска нација. Постоје западноруске земље. У историји они су често били под влашћу наше државе, Пољске или Аустрије.

Како да се ми понашамо према Украјини? Како да лавирамо између проевропских и проруских сила у тој земљи?

- Путин има дуго искуство у раду са Украјином. Направио је неколико добрих потеза. Но код њега постоји један проблем. Он мисли да идеја у политици нема никаву вредност. Он не верује у идеју. Ми смо, сем тога, такође веома касно почели да се бавимо озбиљније Украјином. САД су већ две деценије активне у Кијеву. Ми смо тек сада започели да се боримо за Украјину. Русија овде касни. Путин мора радикално да промени нашу политику према Кијеву

Ми морамо да у центар руске идеје ставимо присаједињење Украјине са Русијом?

- Тако је. На томе морамо да радимо систематично, да водимо такву кадровску политику која ће водити рачуна да на руководећа места у Русији дођу људи који су прожети руским патриотизмом. Чињеница да смо сведоци слабљења америчке хегемоније, и то на глобалном, светском плану. Време ради за нас. Случај Нуланд само показује да је Вашингтон нервозан, да се понаша управо хистерично. Изгубили су хегемонију над светском економијом. Остаје им још само војна.

Сведоци смо краја америчке империје. Сједињене Државе леже у агонији. Конац америчке глобалне хегемоније јесте близу. Америка се понаша по принципу: «ја ћу да умрем сутра, али зато ћеш ти већ данас». То је једина америчка игра. Да би Сједињене Државе ослабиле Европу, смислили су стратегију миграције и неограничени прилив «гастарбајтера», мултикултуралност, мултиетичност. Јер тиме лишава Европу да остане хомогена. Америка једино што данас извози - то је експорт грађанског рата. То је Вашингтон учинио у Ираку, Авганистану Либији, Сирији, а данас поново покушава у Босни и другим балканским земљама. А могуће да ће САД посејати раздор између Румуније и Мађарске. И грађански рат у Украјини јесте циљ Сједињених Држава. Америка сеје смрт по читавом свету како би одложила сопствени крах.

Американци су схватили да причом о евроинтеграцији не могу да постигну свој циљ. Они траже неки други сценарио, зар не?

- САД су још увек најјача сила на свету, но њихов утицај полако пада и слаби. Америчкој хегемонији дани су избројани. То зна и Европа. Данас Европа још увек 95% игра на америчку карту, а свега 5% - на руску. Но, тај однос ће се постепено мења и циљ Европе јесте да се успостави веза 50% за Сједињене Државе и 50% за Русију. Европа мора да одстрани Сједињене Државе из Украјине. Но, никада није ни стајало у програму да Украјина постане део ЕУ, а то се неће никада да догоди. Пре је на дневном реду када ће Грчка или Мађарска да изађу из ЕУ. Да Украјина постане члан ЕУ, та иницијатива није потекла из Брисела, него Вашингтона. Настави ли Путин да води ту политику мирног и наизглед пасивног отпора, то расту наше шансе да утицај САД у Украјини ослаби. Нама је просто потребно да не губимо нерве и да чекамо. Зрела јабука сама ће од себе да падне у нашу корпу.

Американци су схватили да је демократија постала непријатељ за спровођење њихових интереса. Вашингтон зато сада свугде у свету подржава екстремне елементе: џихадисте и националисте. Американци немају никакав привредни план за Украјину. Њих не интересују економски проблеми народа. Они желе да у Украјини формирају националистичку, антируску, нацистичку диктатуру. А њихов главни играч за тај посао јесте Тјагнибок, а не Јацењук. Зашто? Зато што су Американци схватили да је само национализам способан да мобилише народ у западној Украјини. Тако се надају да ће моћи да успоставе контролу и над руским деловима Украјине. Тај сценарио испробали су уз помоћ Сакашвилија у Грузији. Но, план им је пропао 2008. године. Грузија је тада изгубила Јужну Осетију.

То је крвави сценарио...

- САД подржава екстремисте, који ће да захтевају одлазак руске Црноморске флоте из Севастопоља. А истовремено проамеричке снаге из Украјине спремају се да спроведу жестоке репресивне мере против источних, проруских области земље. Онда ће нас да позову људи из Харкова, Крима и Одесе. Вашингтон ће се томе успротивити, а ми ћемо мирно да им кажемо: А што се љутите? Вас су позвали украјински нацисти и ви сте се одазвали позиву. А како да се ми не одазовемо позиву Руса из Украјине. Американци се спремају да власт у Украјини предају не умереним снагама, већ неонацистичком, русофобском, украјинском руководству. Вашингтон мисли само од данас до сутра. Они су прагматици. Заузели су Авганистан, а не размишљају што ће тамо да буде за десет година.

Европа и Русија мирно посматрају америчку игру у Украјини...

- Европа се ужасава фашиста, а овде затвара очи, јер су ови из западне Украјине, амерички, дакле, добри фашисти, према томе и "корисни идиоти" Запада. Ову улогу Сједињене Државе доделиле су Тјагнибоку. Вашингтон зато ништа не очекује од Јануковича, али засад ни од Јацењука и Кличка. Ми морамо да пазимо на Крим. Дође ли до грађанског рата, онда ће татарска мањина да се удружи са украјинским, русофобским националистима и бориће се против Руса.

Догађаји у Ираку и Авганистану много подсећају на Кијев...

- САД желе да направе хаос у Украјини, као што су већ урадили у Авганистану и Ираку. Веома је важно да разумемо да је стратегија Америке да производи хаос и војне сукобе у свету, јер само тако могу да владају. У случају Украјине ми немамо разлога да показујемо нервозу, да се журимо. Време у Украјини ради за нас, а против Запада. Видите што се догађа са Нагорно-Карабахом или Придњестровљем. Да се ту журимо, да тражимо брзо решење, то би било лоше по Русију. Ако прозападни део земље хоће да успостави своју власт у Лвову, онда ми треба да поставимо своју власт на Криму, у Одеси и Харкову.

Иницијатива за развод брака треба да крене са запада земље, дакле - од оних који су малобројнији и сиромашнији?

- Ми треба да се угледамо на западни део земље, и да сада упремо све снаге и да мобилишемо источни, проруски део Украјине. Тада ће и западни, сиромашнији део државе размислити - да ли да иду до краја, до распада државе на два дела.

Сједињене Државе покушале су да уз помоћ «демократије» украјинизују источни део земље, да Русе претворе у Украјинце. То им није пошло за руком. Вашингтон је брзо схватио да демократија не ради у интересу Запада. Зато су сада решили да промене сценарио, да се више не служе демократском идеологијом, већ националистичком. САД је схватио да им украјински нациоаналисти и нацисти могу бити кориснији од демократа.

Треба да мобилишемо полуострво Крим и источни део Украјине. А то је могуће урадити само преко националне, руске идеје. Ако се идејно и информационо не организујемо, онда ћемо да доживимо сценарио који неће бити наш, већ ће се одвијати и против нас.

Сем тога, не треба да заборавимо ни на западни део Русије. Нису сви тамо „прозападни“. Најзападнији део Русије, закарпатска Украјина, великим делом је проруска. А то такође важи и за руско православно становништво у Волини. Све те људе ми немамо право да оставимо на цедилу. Они су за нас, за Русију. Јасно ми је да је западни део Украјине у великој већини «антируски». Па ипак, ако већ почну да уз помоћ ЕУ и НАТО цепају Украјину, тада бисмо се и ми могли да сетимо Руса у западној Украјини и да за њих тражимо мањинска и људска права, каква важе по стандардима у Европској унији. «Револуционарним снагама» у центру Кијева главни је циљ да нереде пренесу на исток Украјине. Што да им ми не узвратимо и немире не пренесемо на западни део земље? Треба да организујемо партизански рат Руса у западном делу Украјине. Москва треба да има и идеју, аргументе, а не само гас и нафту. Нама је потребна нова идеологија како за Украјину, тако и за Русију. Не живи се од носталгије за совјетским добом, када смо ми послали у космос Гагарина. Нова идеологија мора бити национална идеологија, која једина може да мобилише народ за евроазијску идеологију.

Разговор са познатим руским философом Александром Дугином објављен је 20. фебруара (http://vz.ru/politics/2014/2/20/672632.html)

Са руског на српски превео: Никола Н. Живковић