Uspomena na Mihaila Kalašnjikova

Dvadeset trećeg decembra umro je Mihail Timofejevič Kalašnjikov, genijalni konstruktor automatske puške, koja je po njemu dobila ime i svrstala ga među najveće konstruktore-pronalazače dvadesetog veka. Umro je u 95. godini, tiho, u jednoj bolnici u ruskom gradu Iževska u kome se nalazi fabrika – kombinat koji proizvodi ovo oružje. ,,Napustio nas je jedan od najsvetlijih, najtalentovanijih i najdoslednijih patriota Rusije koji je ceo život posvetio služenju svojoj zemlji“, izjavio je Aleksandar Volkov, gubernator Udmurtije, oblasti na čijoj se teritoriji nalazi Iževsk. ,,Svakim svojim gestom, svakom rečju i svakim susretom sa ljudima Mihail Timofejevič je pokazivao i dokazivao da je neophodno raditi i verovati u svoju domovinu.“

Povodom smrti Kalašnjikova, predsednik Vladimir Pitin je izjavio da je to nenadoknadiv gubitak i da je on postao jedan od prepoznatijih simbola savremene Rusije. Premijer Medvedev takođe smatra da je odlazak Kalašnjikova nenadoknadiv gubitak za celu zemlju. Zahvalnost mu duguju ne samo građani Rusije nego i sve države koje su stekle nezavisnost zahvaljujući njegovom oružju.

Na ideju da konstruiše automat „kalašnjikov“ došao je još 1941. godine, na frontu, kada su se on i njegovi saborci suprotstavljali Nemcima sa zastarelim vintovkama (puškama). „Pa i toga nismo imali dovoljno“, prisećao se Kalašnjikov. „A Nemci su imali svoje ,šmajsere’ tada čuvenu automatsku pušku, koja je nanosila protivničkoj vojsci velike gubitke. Tada su mi dolazile u glavu misli: a zašto smo mi gori od Nemaca". Kasnije je govorio da su Nemci krivi što je nastao ,kalašnjikov’. "Stvorio sam oružje za odbranu granica moje otadžbine. Ono se sada koristi i za druge svrhe, ali to nije moja krivica". Mihail Timofejevič time opovrgava prekore što je stvorio oružje za uništavanje ljudskih života. "Nisam kriv što se ,kalašnjikovi’ sada nalaze i u rukama agresora, bandita, terorista. Ja sam samo imao na umu da efikasno branimo svoju zemlju i svoje živote od onih koji nas napadaju, koji žele da nas porobe. Ja sam prvo imao na umu da stvorim neku alatku ili napravu koja će pomoći ljudima u svakodnevnom poslu i olakšati im život“, kaže Mihail Timofejevič i dodaje: „Padalo mi je na pamet da stvorim na primer, neku kosilicu za travu. A ispala je ubojita automatska puška“. Kasnije je izumeo i mnoge druge naprave, među kojima i uređaj za automatsko prevrtanje šašlika (vrsta ražnjića).

Prve nacrte automatske puške Kalašnjikov je pravio posle ranjavanja na frontu, u bolnici, na novinskoj hartiji. Pojedini stručnjaci smatrali su da su crteži primitivni, ali su se našli i oni koji su u tim ,,primitivnim crtežima’’ uvideli ,,zlatno zrno’’.

Prvi ,,kalašnjikovi’’ izašli su iz fabrike 1947. godine. Kasnije je automatska puska usavršavana. Sovjetski specijalisti testirali su ovaj automat AKM (skraćenica: avtomat kalašnikova modernizirovannый) i upoređivali sa američkim analognim automatom M-16. ,,Kalašnjikov’’ su bacali sa visine od 15 metara na betonsku ploču, ali on je i posle toga dejstvovao besprekorno. Jedino je mali deo drvenog kundaka mogao biti oštećen. Američki M-16 raspao se pri prvom takvom pokušaju. Zatim su oba automata zatrpavali u pesak i zaranjali u vodu. I ovde je ,,kalašnjikov’’ bio daleko superiorniji. Ruski konstruktor prepričavao je ovaj slučaj sa ponosom. ,,Pružiću ruku svakome ko konstruiše bolju automatsku pušku“, ponavljao je Kalašnjikov.

Za proteklih gotovo 70 godina takav konstruktor se nije pojavio. I za sve to vreme ruka Mihaila Timofejeviča bila je ispružena. I teško da će se ikada pojaviti. Stručnjaci kažu da je ,,kalašnjikov’’ u svojoj klasi savršeno oružje. Pa još ako njime rukuje obučeni borac, AKM postaje prava mora za neprijatelja.

,,Kalašnjikovi’’ su brzo ušli u naoružanje mnogih armija sveta. Njega koriste zaraćena afrička plemena. AKM je dospeo čak na nacionalne grbove pojedinih zemalja, pa se pominje i u nekim himnama. Američki specijalci u Avganistanu priznaju da se sa ,,kalašnjikovima’’ osećaju sigurnije nego sa njihovim automatima M-16.

Nažalost, Sovjetski Savez, a kasnije i Rusija nisu uspeli da patentom zaštite automat. Mnoge zemlje već decenijama kopiraju AKM. Tim povodom, Mihail Timofejevič sa gorčinom kaže: "Kada bi se moje oružje proizvodilo u skladu sa važećom praksom u svetu, pošteno i u skladu sa licencom, i kada bi prihod išao u naš državni budžet, Rusija bi bila bogata zemlja, a sva dugmad na mojoj vojničkoj bluzi bila bi od suvoga zlata".

Reporter jednog moskovskog lista kaže da je držao u rukama vojničku bluzu Kalašnjikova sa čitavom pregršti odlikovanja. "I dobro je to što mu je čitava gomila tih odlikovanja, medalja i ordenja dodeljena još za života", kaže reporter. Kao i svetska slava.

Ne tako davno, Mihailu Kalašnjikovu predložili su veliki novac za korišćenje njegovog imena. Kombinat ,,Ižmaš’’, koji proizvodi automate, ponudio mu je tri miliona rubalja za korišćenje njegovog prezimena u nazivu fabrike i plus tri stotine hiljada rubalja mesečno (jedan evro – 44,6 rubalja). To nije mali novac, ali Kalašnjikov je odbio. Članovi njegove porodice su ga u tome podržali. „Imamo stan, imamo daču“, kaže Mihailov sin. „Ne oskudevamo ni u čemu. Otac voli da boravi na dači, da okopava povrće, čeprka po zemlji, šeta i hrani ptice. To mu je veoma draga razonoda. Pa posle, kada krastavci sazriju, bere ih i slaže u tegle kao patrone“.

Svi koji su poznavali Mihaila Timofejeviča kažu da je bio izuzetan čovek, veliki patriota i veoma prijatne spoljašnosti. Plenio je sagovornika jarko plavim očima, koje nisu usahnule do poslednjih dana života. Činilo se da iz njih izbija neka toplina, dobrota, da se stalno smeše.

"Ruski narod, kao ni jedan drugi narod u svetu, govori ,svяtaя Rusь’", kaže Kalašnjikov. „A to znači – bogoljubiva, požrtvovana, pravdoljubiva, zaštitnica slabih. Eto takva je do dna duše naša Rusija. Ja verujem u svoju domovinu, verujem da će proći vreme i mi ćemo se ponovo njome ponositi kao i ranije i nazivati je velikom. Naš narod može da je preporodi. I ja veoma želim da dočekam to vreme kada će naša zemlja da obnovi svoju snagu. Kada ću moći da govorim o njoj kao o velikoj državi, o velikoj Rusiji“. Jednim delom, iako ne u potpunosti, Mihail Timofejevič je to vreme i dočekao.

Mihail Kalašnjikov kritikovao je neke negativne pojave u društvu, naročito među omladinom. Smatrao je da mlada generacija nije dovoljno patriotski orijentisana, da se povodi za nekim zapadnim stereotipima. Zamerao je što država ne naručuje u većem obimu ,,kalašnjikove’’ iz Iževska, zbog čega je kombinat u finansijskim teškoćama, pa je - kako su izvestili neki mediji - o tome pisao Putinu. Govorio je da su rad i priroda najbolji lek za čoveka. I tog ,,leka’’ se striktno pridržavao. Radio je gotovo do kraja života, bio doživotni konsultant kombinata u Iževsku, konsultovao je najviše vojne rukovodioce i zvaničnike zadužene za naoružanje i odbranu.

Kalašnjikov je heroj Ruske Federacije, nosilac ordena Svetog Andreja Prvozvanog, dvostruki heroj socijalističkog rada, nosilac Lenjinske i Staljinske premije, član Saveza pisaca Rusije, clan KPSS od 1952. godine, deputat Vrhovnog sovjeta u dva saziva i nosilac mnogih drugih nagrada i priznanja.

Mihail Timofejevič Kalašnjikov je otišao, ali njegova dela i lik ostaće u trajnom sećanju građana Rusije. I ne samo Rusije. Biće sahranjen u petak na Vojnom memorijalnom kompleksu u Podmoskovlju. Uz najviše vojne počasti i uz salve iz ,,kalašnjikova’’, kako to i dolikuje velikom konstruktoru.