Успомена на Михаила Калашњикова

Двадесет трећег децембра умро је Михаил Тимофејевич Калашњиков, генијални конструктор аутоматске пушке, која је по њему добила име и сврстала га међу највеће конструкторе-проналазаче двадесетог века. Умро је у 95. години, тихо, у једној болници у руском граду Ижевска у коме се налази фабрика – комбинат који производи ово оружје. ,,Напустио нас је један од најсветлијих, најталентованијих и најдоследнијих патриота Русије који је цео живот посветио служењу својој земљи“, изјавио је Александар Волков, губернатор Удмуртије, области на чијој се територији налази Ижевск. ,,Сваким својим гестом, сваком речју и сваким сусретом са људима Михаил Тимофејевич је показивао и доказивао да је неопходно радити и веровати у своју домовину.“

Поводом смрти Калашњикова, председник Владимир Питин је изјавио да је то ненадокнадив губитак и да је он постао један од препознатијих симбола савремене Русије. Премијер Медведев такође сматра да је одлазак Калашњикова ненадокнадив губитак за целу земљу. Захвалност му дугују не само грађани Русије него и све државе које су стекле независност захваљујући његовом оружју.

На идеју да конструише аутомат „калашњиков“ дошао је још 1941. године, на фронту, када су се он и његови саборци супротстављали Немцима са застарелим винтовкама (пушкама). „Па и тога нисмо имали довољно“, присећао се Калашњиков. „А Немци су имали своје ,шмајсере’ тада чувену аутоматску пушку, која је наносила противничкој војсци велике губитке. Тада су ми долазиле у главу мисли: а зашто смо ми гори од Немаца". Касније је говорио да су Немци криви што је настао ,калашњиков’. "Створио сам оружје за одбрану граница моје отаџбине. Оно се сада користи и за друге сврхе, али то није моја кривица". Михаил Тимофејевич тиме оповргава прекоре што је створио оружје за уништавање људских живота. "Нисам крив што се ,калашњикови’ сада налазе и у рукама агресора, бандита, терориста. Ја сам само имао на уму да ефикасно бранимо своју земљу и своје животе од оних који нас нападају, који желе да нас поробе. Ја сам прво имао на уму да створим неку алатку или направу која ће помоћи људима у свакодневном послу и олакшати им живот“, каже Михаил Тимофејевич и додаје: „Падало ми је на памет да створим на пример, неку косилицу за траву. А испала је убојита аутоматска пушка“. Касније је изумео и многе друге направе, међу којима и уређај за аутоматско превртање шашлика (врста ражњића).

Прве нацрте аутоматске пушке Калашњиков је правио после рањавања на фронту, у болници, на новинској хартији. Поједини стручњаци сматрали су да су цртежи примитивни, али су се нашли и они који су у тим ,,примитивним цртежима’’ увидели ,,златно зрно’’.

Први ,,калашњикови’’ изашли су из фабрике 1947. године. Касније је аутоматска пуска усавршавана. Совјетски специјалисти тестирали су овај аутомат АКМ (скраћеница: автомат калашникова модернизированный) и упоређивали са америчким аналогним аутоматом М-16. ,,Калашњиков’’ су бацали са висине од 15 метара на бетонску плочу, али он је и после тога дејствовао беспрекорно. Једино је мали део дрвеног кундака могао бити оштећен. Амерички М-16 распао се при првом таквом покушају. Затим су оба аутомата затрпавали у песак и зарањали у воду. И овде је ,,калашњиков’’ био далеко супериорнији. Руски конструктор препричавао је овај случај са поносом. ,,Пружићу руку свакоме ко конструише бољу аутоматску пушку“, понављао је Калашњиков.

За протеклих готово 70 година такав конструктор се није појавио. И за све то време рука Михаила Тимофејевича била је испружена. И тешко да ће се икада појавити. Стручњаци кажу да је ,,калашњиков’’ у својој класи савршено оружје. Па још ако њиме рукује обучени борац, АКМ постаје права мора за непријатеља.

,,Калашњикови’’ су брзо ушли у наоружање многих армија света. Њега користе зараћена афричка племена. АКМ је доспео чак на националне грбове појединих земаља, па се помиње и у неким химнама. Амерички специјалци у Авганистану признају да се са ,,калашњиковима’’ осећају сигурније него са њиховим аутоматима М-16.

Нажалост, Совјетски Савез, а касније и Русија нису успели да патентом заштите аутомат. Многе земље већ деценијама копирају АКМ. Тим поводом, Михаил Тимофејевич са горчином каже: "Када би се моје оружје производило у складу са важећом праксом у свету, поштено и у складу са лиценцом, и када би приход ишао у наш државни буџет, Русија би била богата земља, а сва дугмад на мојој војничкој блузи била би од сувога злата".

Репортер једног московског листа каже да је држао у рукама војничку блузу Калашњикова са читавом прегршти одликовања. "И добро је то што му је читава гомила тих одликовања, медаља и ордења додељена још за живота", каже репортер. Као и светска слава.

Не тако давно, Михаилу Калашњикову предложили су велики новац за коришћење његовог имена. Комбинат ,,Ижмаш’’, који производи аутомате, понудио му је три милиона рубаља за коришћење његовог презимена у називу фабрике и плус три стотине хиљада рубаља месечно (један евро – 44,6 рубаља). То није мали новац, али Калашњиков је одбио. Чланови његове породице су га у томе подржали. „Имамо стан, имамо дачу“, каже Михаилов син. „Не оскудевамо ни у чему. Отац воли да борави на дачи, да окопава поврће, чепрка по земљи, шета и храни птице. То му је веома драга разонода. Па после, када краставци сазрију, бере их и слаже у тегле као патроне“.

Сви који су познавали Михаила Тимофејевича кажу да је био изузетан човек, велики патриота и веома пријатне спољашности. Пленио је саговорника јарко плавим очима, које нису усахнуле до последњих дана живота. Чинило се да из њих избија нека топлина, доброта, да се стално смеше.

"Руски народ, као ни један други народ у свету, говори ,святая Русь’", каже Калашњиков. „А то значи – богољубива, пожртвована, правдољубива, заштитница слабих. Ето таква је до дна душе наша Русија. Ја верујем у своју домовину, верујем да ће проћи време и ми ћемо се поново њоме поносити као и раније и називати је великом. Наш народ може да је препороди. И ја веома желим да дочекам то време када ће наша земља да обнови своју снагу. Када ћу моћи да говорим о њој као о великој држави, о великој Русији“. Једним делом, иако не у потпуности, Михаил Тимофејевич је то време и дочекао.

Михаил Калашњиков критиковао је неке негативне појаве у друштву, нарочито међу омладином. Сматрао је да млада генерација није довољно патриотски оријентисана, да се поводи за неким западним стереотипима. Замерао је што држава не наручује у већем обиму ,,калашњикове’’ из Ижевска, због чега је комбинат у финансијским тешкоћама, па је - како су известили неки медији - о томе писао Путину. Говорио је да су рад и природа најбољи лек за човека. И тог ,,лека’’ се стриктно придржавао. Радио је готово до краја живота, био доживотни консултант комбината у Ижевску, консултовао је највише војне руководиоце и званичнике задужене за наоружање и одбрану.

Калашњиков је херој Руске Федерације, носилац ордена Светог Андреја Првозваног, двоструки херој социјалистичког рада, носилац Лењинске и Стаљинске премије, члан Савеза писаца Русије, цлан КПСС од 1952. године, депутат Врховног совјета у два сазива и носилац многих других награда и признања.

Михаил Тимофејевич Калашњиков је отишао, али његова дела и лик остаће у трајном сећању грађана Русије. И не само Русије. Биће сахрањен у петак на Војном меморијалном комплексу у Подмосковљу. Уз највише војне почасти и уз салве из ,,калашњикова’’, како то и доликује великом конструктору.