Protesti u Crnoj Gori - Milo, odlazi, Vučiću, spremi se!

Leto na crnogorskom primorju ume dobrano da zađe u septembar. Pa tera čak do kraja ovog meseca. Onda se pakuju koferi i vraća kućama. Pakuju se i šatori. Ko šta ima.

Podgorica nije na crnogorskom primorju, ali jeste u Crnoj Gori, i jeste joj glavni grad. Grad koji leti ume da bude, zbog prevelikih vrućina, pravi kotao. Jedva podnošljiva vrućina u svekolikom kamenju i betonu. Tada se uglavnom „beži“ iz grada, more je, u stvari, sasvim blizu. Poneki čergari u perifernim podgoričkim parkovima razapnu šatore i tu bivaju, uprkos vrućini. 

To su, do ove jeseni, bili jedini šatori koji su se mogli viđati u glavnom gradu Crne Gore. I to leti. Od pre neki dan, u Podgorici je počelo da se dešava nešto do sada neviđeno. Umesto da se pakuju i sklanjaju, pa kraj je leta, počeli su da se postavljaju novi šatori, kao da je tek početak letnje sezone.

A početak je - kraja. Iskreno se nadamo, kraja Mila Đukanovića. Postavlja se ozbiljno pitanje, da li mali kockasti, skoro uniformni šatori mogu da svrgnu najdugotrajnijeg vlastodršca na Balkanu? Organizatori dugo pripremanog protesta odgovaraju sa – da.

Po svim dosadašnjim informacijama, iako je „šatorski protest“ u Crnoj Gori po prvim pojavnim karakteristikama vrlo sličan već viđenim tzv.“obojenim revolucijama“ širom sveta, on je istovremeno i samosvojan i originalan.

Ono što je slično drugim „šatorovanjima“ je zahtev za smenu korumpirane i lopovske vlasti, odlazak diktatora, obaranje nenarodnog režima, itd., i to sve mirnim putem, protestima pred zgradom Skupštine Crne Gore, transparentima, danonoćnim boravkom u šatorima, raznim igrokazima i slično.

Ono što je originalno, ako su tačne informacije iznete u javnost od samih organizatora – jeste izvor finansiranja protesta. Kažu pametni ljudi, prati trag novca, pa će ti sve biti jasno. I šta se dešava, i za koga, i protiv koga...

U nedelju, 27.septembra, pred Skupštinom Crne Gore se pojavilo desetak šatora. Posle samo tri dana, već ih je bilo preko 500. Sa tendencijom daljeg povećavanja. Sve slično, već viđeno u mnogim glavnim gradovima širom planete. Onda razlika koja se primeti. Nema toliko precizne i dirigovane organizacije. Ali ima prelepih zastava. Odavno u Podgorici nije bilo toliko srpskih trobojki, ali i zastava zajedničke države SR Jugoslavije i SCiG. Nema toliko hrane, vode, pratećih elemenata, zabave, kao kad to organizuje Kanvas. Sve je nekako vidljivo skromnije.

Svako od ovih „političkih kampera“ je doneo od kuće po neki zamotuljak hrane, vode i sokova. Podgoričkim šatordžijama je, da se svi počaste, hranu donela neka grupa žena iz Zete, na primer.  A i organizatori su spremni da priskoče u pomoć ako zatreba

Onda se postavi pitanje – ko i kako finansira protest? Pa se dobije odgovor da to nije Kanvas, niti neka nevladina organizacija, ili grupa njih, iza kojih stoje naravno strani interesi, već nešto drugo.

To drugo je objasnio poslanik Demokratskog Fronta i potpredsednik „Pokreta za promjene“ (PzP) Koča Pavlović rečima: „Sve što su partije koje su učestvovale u organizaciji protesta bile u mogućnosti da prikupe i imale su na svojim računima, kao i sve što su poslanici donirali, stavili smo u zajednički budžet. Prvi put demokratski protest naroda finasiraju i građani“.

To je to originalno, dobro pripremljeno, a budžet je narodski. To znači da posle pobede „podgoričke plišane revolucije“ dugovi treba da se vrate zajmodavcu – narodu.

To dalje znači da protest, kako je i Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije najavio, može da traje dovoljno dugo - „Ako se što ne promeni, mi ćemo biti i 14. oktobra ovde i 22. novembra i na Božić, Vaskrs, svaki dan, čekajući strpljivo da dođemo do cilja.“

Cilj organizatora je da se prikupi oko 20.000 evra, pa je javnost obaveštena da je za samo nekoliko dana prikupljeno oko 8.000 evra od donacija. Organizatori su se obratili građanima za male pojedinačne donacije kako bi pomogli demokratizaciju Crne Gore, a upućen je i poziv dijaspori da pomogne.

„Crnogorsko proleće“ u jesen je bitno drugačije od već viđenih i po tome što ga ne predvode prozapadne NVO, već ozbiljne opozicione političke partije.

Da podsetimo, Demokratski front je politička koalicija u Crnoj Gori, koja je osnovana 2012. na čijem se čelu tada nalazio bivši ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Italiji i bivši ministar spoljnih poslova Crne Gore Miodrag Lekić.

Koaliciju čine tri političke partije: Nova srpska demokratija Andrije Mandića, Pokret za promjene  Nebojše Medojevića, Demokratska stranka jedinstva Zorana Žižića, kao i  grupa nestranačkih ljudi, bivše krilo Socijalističke narodne partije Crne Gore pod vođstvom nekadašnjeg partijskog lidera i vođe opozicije Predraga Bulatovića, kao i niz nestranačkih intelektualaca i javnih ličnosti.

Da zaključimo - ukoliko je ovo doista samosvojan protest, a ne još jedna prevara naroda u nizu, što će vreme vrlo brzo pokazati, eto modela za rušenje i Vučićevog režima!

Ako je priča u Podgorici doista autohtona, kao što trenutno izgleda, i ako su Srbi u Srbiji dovoljno ljudi, i dovoljno hrabri, kao Srbi u Crnoj Gori, onda bi vrlo brzo trebalo da se pojave prvih desetak malih kockastih šatora u Pionirskom parku preko puta Skupštine Srbije u Beogradu.(Da ne bude zabune, mali kockasti šatori već postoje u Beogradu, u parku kod autobuske stanice, ali sa migrantima. Srbiji su potrebni barem drugačiji šatori, ako ne i nešto više od toga.)

U tom slučaju, mogao bi uskoro za Milom u političku prošlost, a možda i negde drugde, da ode i AV. Ionako su, za srpski narod, obojica “braća po (zloj) materi”.