Ако на Таипово присвајање Босне не реагују ни П. Соренсен ни К. Ештон, ког ђавола онда представник ЕУ седи у Сарајеву и помаже напретку БиХ у евроинтеграцијама? Да ли је дошло до замене надлежности између Брисела и Анкаре, па неће БиХ у ЕУ, него „81. провинција" у неоосманску империју?

У сектору пољопривреде стање је катастрофално и нарочито под утицајем овогодишње суше поприма алармантне размјере. Само током прошле године количина произведеног млијека, јаја и меда у РС је смањена за око 20%. РС је произвела 25 милиона литара млијека и 64 милиона комада јаја мање него у 2010. години.

Природно је очекивати да се власт у Београду не либи да узме у политичку заштиту РС сваки пут када постоји основана сумња да се нарушава дејтонска позиција РС. То подразумева и да се званични Београд не упушта у неку политичку авантуру попут „Истанбулске декларације“.

После оволико времена, енергије и ризика колико је уложио у један промашен пројекат, а онда и брже боље спасавање враћањем на претходно стање, Златко Лагумџија остаће запамћен као генератор "тоталног колапса бошњачке политике".

Највећа непознаница остаје ставка из „мапе“ магловито означена као „дефинисање ефикасног механизма координације о питањима ЕУ”. Ако се узме у обзир да већ годинама трају превирања о примени пресуде “Сејдић,Финци”,  онда ће за дефинисање овог “механизма” требати много више времена.

Показаће се да је Изетбеговићева идеологија главни план и смер по којем поступају бошњачки политичари из федерације БиХ, који такође следе његову идеју унитарне БиХ, под супремацијом Бошњака тј. муслимана.

С обје стране међуентитетске линије, „сува дреновина“ домаћих ресурса углавном је исцијеђена, тако да водеће политичке снаге и у ФБиХ и у РС рачунају на то да привидна идила пред очима бриселске администрације никако неће шкодити.

Један од послова због кога је наводно завршио у друштву са највећим нарко босовима у свету, до сада Кељмендију никада није донео било какву већу непријатност, изузимајући полицијске провере његовог имена у регионалној трговини наркотицима.

Умјесто једне превелике опције (СДП) и три релативно слабе конкурентске партије (СДА, СББ, Странка за БиХ) ствари ће се у догледној будућности, по свој прилици, кретати у правцу профилисања три странке подједнаке, средње снаге (СДП, СДА, СББ, без Силајџићеве партије на издисају).

Одлуку о потписивању Протокола о братимљењу дистрикта Брчко са Самсуном донијеле су, безмало по хитном поступку, поткрај маја, Влада и Скупштина дистрикта Брчко. Брзина којом је све ово учињено немало је збуњујућа.