Početna strana > Debate > Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska > Akcioni plan za članstvo u NATO alijansi - (ne)premostiva provalija pred BiH i Dodikom
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

Akcioni plan za članstvo u NATO alijansi - (ne)premostiva provalija pred BiH i Dodikom

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Durmanović   
ponedeljak, 10. decembar 2018.

 Na poslednjem sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO alijanse, BiH je dobila "zeleno svetlo" za aktiviranje Akcionog plana za članstvo u NATO-u(MAP), kojim se predviđa "savetovanje, pomoć i praktična podrška prilagođena individualnim potrebama zemalja koje žele da se priključe NATO-u", kako je rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg posle pomenutog ministarskog sastanka. "Spremni smo da prihvatimo podnošenje prvog godišnjeg nacionalnog programa BiH. To uključuje praktične mere koje podrazumevaju ekonomske i političke reforme koje će dovesti do članstva. Sada je na BiH da napravi naredni korak i odluči da li će iskoristiti ovu priliku", rekao je Stoltenberg.

Ova ponuda odmah je naišla na oduševljenje u Sarajevu, a članovi Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda, Šefik DŽaferović i Željko Komšić, požurili su da "objasne" da je "sprovođenje godišnjih nacionalnih programa u okviru MAP-a u skladu sa svim ranije donesenim zakonima i odlukama BiH". "Parlament BiH 2005. godine usvojio je Zakon o odbrani, u čijem članu 84. se jasno i precizno navodi: 'Parlamentarna skupština, Savet ministara, Predsedništvo, te svi subjekti odbrane, u okviru svojih ustavnih i zakonskih nadležnosti, sprovešće potrebne aktivnosti za prijem BiH u članstvo NATO-a'. Takođe, u junu 2009. godine tadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović u ime Predsedništva podneo je generalnom sekretaru NATO-a zahtev za prijem BiH u MAP", saopštio je DŽaferović.

Komšić je podsetio da je u osnovama Strategije spoljne politike BiH, koju je prethodni saziv Predsedništva BiH usvojio u martu ove godine, "istaknuto da nastavak sprovođenja aktivnosti u odnosu na NATO ostaje prioritet institucija BiH".

Dokumenti koje pominju Komšić i DŽaferović zaista su doneseni, a Zakon o odbrani BiH sa pomenutim članom 84. usvojen je u paketu sa ukidanjem entitetskih vojski i stvaranjem Oružanih snaga BiH, sastavljenih iz tri nacionalne komponente(srpske, hrvatske i bošnjačke). Poslanici svih vodećih stranaka iz Republike Srpske(RS), SNSD-a, SDS-a i PDP-a, tada su u Parlamentarnoj skupštini BiH glasali za taj zakon, prethodno donoseći odluku o ukidanju Vojske RS. I to ne pod tako snažnim političkim pritiskom kakav je, recimo, bio godinu-dve dana ranije kada su donosili niz drugih odluka o prenosu nadležnosti sa RS na nivo BiH, na osnovu kojih su (ne)voljno prihvatili i ukidanje Obaveštajno- bezbednosne službe RS i formiranje Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH, te niza pravosudnih institucija i raznih agencija na nivou BiH. Pod daleko manjim pritiskom bili su i godinu dana kasnije, u aprilu 2006. godine, kada su opet SNSD, SDS i PDP prihvatili tzv. "aprilski paket" ustavnih promena koji je predviđao još više "saveznih" instutucija na nivou BiH, a koje nisu prošle u Parlamentu BiH samo zahvaljujući tome što stranka Harisa Silajdžića i manji deo SDA nisu bili zadovoljni što ponuđena rešenja ne donose još više centralizacije BiH.

SNSD, SDS i PDP bili su spremni i 2012. godine na aktiviranje MAP-a, uz uslov da političke partije Bošnjaka i Hrvata pristanu da podelu vojne i civilne imovine između entitetskih nivoa i nivoa BiH. Potpisan je i tzv. "Banjalučki sporazum" o tome, ali kako bošnjački i hrvatski političari nisu nikako popuštali da bilo šta od imovine ostane uknjiženo na RS - sporazum je ostao samo mrtvo slovo na papiru.

Sve ovo nam govori da vodeći bošnjački i hrvatski političari u Federaciji BiH nisu bili spremni svih tih godine da ponude bilo kakav ustupak Srpskoj za "napredak na evro-atlantskom putu BiH" koji su tražili iz Brisela i Vašingtona, dok političari u Srpskoj, istovremeno, nisu bili ni izbliza tako škrti u svojim ustupcima. Tako je i "put BiH ka NATO-u" pretvoren u neku vrstu ćorsokaka, što je potvrdila Narodna skupština RS u oktobru prošle godine donoseći Rezoluciju o vojnoj neutralnosti, kojom se predviđa održavanje referenduma u RS o eventualnom priključenju bilo kom vojnom savezu, te vezivanje odluke RS za odluku Srbije o tom pitanju.

"Ja ću se pridržavati rezolucije Narodne skupštine RS o vojnoj neutralnosti i sve što je izvan toga i što predstavlja bilo kakvo uključivanje u bilo kakav vojni savez, bilo NATO ili neki drugi, sa moje strane neće biti podržano", rekao je vodeći srpski političar Milorad Dodik, novoizabrani srpski član Predsedništva BiH, nakon što je NATO uputio poziv BiH da aktivira MAP. "RS je pre desetak godina, u kontekstu tadašnjih međunarodnih okolnosti i strateških pozicija, smatrala da je bilo razloga za razgovor o priključenju, ali je danas geopolitička situacija potpuno promenjena" - tako je Dodik objasnio zaokret od tadašnje ka današnjoj poziciji RS.

S druge strane, DŽaferović je ustvrdio da "za realizaciju godišnjeg nacionalnog programa BiH koji traži NATO, Predsedništvo BiH ne treba da donosi nikakvu odluku, jer taj program već sadrži sve mere, aktivnosti i reforme koje treba ispuniti, koje su u nadležnosti raznih organa i institucija na raznim nivoima vlasti". Drugi visoki funkcioner SDA Denis Zvizdić - sveže izabrani zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i predsedavajući odlazećeg Saveta ministara BiH - tvrdi da će upravo Savet ministara "završiti taj posao veoma brzo". "Mi imamo jednu komisiju za NATO integracije koja je sastavljena od predstavnika ovlašćenih nadležnih institucija koje će za Savet ministara pripremiti predlog materijala sastavljen od svih segmenata koje NATO traži. To više nije pitanje samo odbrane i bezbednosti, tu postoje i ekonomska, politička pitanja, vladavina prava, itd. Mi ćemo taj materijal razmotriti. Nadam se da će u Savetu ministara BiH biti postignut konsenzus o tom materijalu koji je, u stvari, samo analiza stanja i dalji proces reformi u BiH" - tako je to objasnio Zvizdić.

No, Dodikova stara-nova savetnica za spoljnu politiku Ana Trišić-Babić - koja je do pre nekoliko godina bila na funkciji predsednika Koordinacionog tima BiH za odnose sa NATO alijansom - odgovara Zvizdiću da u Dodikovom kabinetu "ne znaju gde je taj draft". "Niko nije video taj draft. Nadam se i pretpostavljam da će Predsedništvo BiH zatražiti od sadašnjeg saziva Saveta ministara BiH da dostavi taj draft da bi uopšte bilo ko mogao nešto da komentariše(....)Ako bude i kad bude postojala odluka unutar BiH da se prvo usaglasimo ili ne usaglasimo oko tog radnog nacrta Nacionalnog plana - za to moraju biti apsolutno svi u BiH", rekla je Dodikova savetnica.

Za razliku od nje, Dodik je bio direktan. "Šta znači vojni savez koji traži političke reforme? Političke reforme mene asociraju na ustavne reforme. Hoće neko da mi donese Ustav i da stavi meni na sto i kaže – ovo mora?! Naravno da neće tako ići", poručio je Dodik. Ono što sledi, kako je najavio, jeste uspostavljanje zajedničkog političkog odgovora RS u institucijama BiH na novi NATO izazov, što ne bi trebalo da bude previše naporno ni za Dodika, a ni za ostale srpske političare. S obzirom da politički blok oko Dodikovog SNSD-a okuplja dvotrećinsku poslaničku većinu iz RS u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, te da su 4 od ukupno 5 srpskih delegata u Domu naroda Parlamenta BiH iz SNSD-a, te da će i novi predsedavajući Saveta ministara BiH biti iz Dodikove stranke - Dodik će moći na vreme da bude obavešten ko sprema kakav "draft" za "put BiH ka NATO-u", pa će na vreme moći i da zaustavi sve što ne bude u skladu sa politikom "ne u NATO" koju snažno proklamuje u poslednjih godinu-dve dana. Uostalom, iskustvo njegove savetnice Trišić- Babić kao bivše koordinatorke za odnose BiH i NATO-a - koja je, uz to, do pre 4-5 godina javno iskazivala lični stav da "BiH može imati koristi od članstva u NATO-u" - Dodiku će, svakako, biti itekako od koristi kada mu bošnjački i hrvatski političari budu predstavljali kakav "draft" spremaju za aktiviranje MAP-a.            

Doduše, i Dodik i ostali srpski političari u Srpskoj najradije navode da se drže stava da će pratiti politiku koju bude vodio državni vrh Srbije. "Rekao sam i Palmeru da ćemo da pratimo politike koje Srbija vodi prema NATO-u i rešenja sa Prištinom. U ovom trenutku ne priznajemo samoproglašeno Kosovo", saopštio je Dodik nakon sastanka sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Metjuom Palmerom pre nekoliko dana u Sarajevu. E, sad, ako bude verno sledio politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića o "razgraničenju" na Kosmetu - i sam često zagovarajući "podelu Kosova" - onda u nekom drugom trenutku možda na dnevni red dođu i zahtevi iz Brisela i Vašingtona za ustupcima RS prilikom razmatranja "drafta" na "putu BiH ka NATO-u". A ti zahtevi budu prosleđeni baš preko predsednika Vučića, kome je NATO ključni garant njegove "politike vojne neutralnosti", prevashodno na Kosmetu.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner