уторак, 22. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Увод у локалне изборе у РС - ко је ближи победи од Приједора до Требиња?
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Увод у локалне изборе у РС - ко је ближи победи од Приједора до Требиња?

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
среда, 29. јул 2020.

У мају су расписани локални избори у Босни и Херцеговини(БиХ) који ће, уместо почетком октобра, бити одржани половином новембра, пошто је Централна изборна комисија(ЦИК) БиХ пролонгирала датум одржавања тих избора, јер на време није усвојен буџет институција БиХ, а самим тим није обезбеђен сав новац за изборни процес. У међувремену су замењена три члана ЦИК-а којима је истекао мандат, два српска и један хрватски, што је изазвало незадовољство водеће српске и хрватске политичке партије, Савеза независних социјалдемократа(СНСД) Милорада Додика и Хрватске демократске заједнице(ХДЗ) БиХ Драгана Човића, при чему се СНСД жалио Уставном суду БиХ на одлуку ЦИК-а о пролонгирању избора, као и Суду БиХ, тврдећи да такву одлуку не може да донесе ЦИК у саставу који је измењен одлукама Парламентарне скупштине БиХ о смени поменута три члана ЦИК-а и именовању друга три члана.

Борба за контролу у ЦИК-у

Елем, “замена” поменутих чланова догодила се тако што је за ту одлуку створена ад хок већина састављена од посланика Странке демократске акције(СДА) и Демократске фронте(ДФ) Жељка Комшића из Федерације БиХ(ФБиХ) и Српске демократске странке(СДС) и Партије демократског прогреса(ПДП) из Републике Српске. А како се на одлуку о саставу ЦИК-а БиХ не примењује ентитетско гласање, већ је довољна проста парламентарна већина, СНСД је оптужио СДС и ПДП да су “убацили” у ЦИК два члана блиска тим партијама. Из СДС-а и ПДП-а нису демантовали да је један од нових чланова ЦИК-а била саветница бившег министра спољне трговине БиХ док је на тој функцији био председник СДС-а Мирко Шаровић, те да је други био посланички кандидат ПДП-а на последњим изборима.

СДС и ПДП су, међутим, приговорили СНСД-у да су два смењена два члана ЦИК-а, којима је истекао мандат, били блиски СНСД-у, те да су игнорисали жалбе СДС-а и ПДП-а на, како тврде, нерегуларности на општим изборима у БиХ пре две године. СДС и ПДП сада тврде да ће ЦИК са новим члановима много боље контролисати изборни процес, а Уставни суд БиХ се недавно прогласио ненадлежним по жалби СНСД-а, наводећи да је права адреса за њихову жалбу Суд БиХ, да би на крају и тај суд одбацио жалбу СНСД-а, образлажући да одлука “новог” ЦИК-а о пролонгирању одржавања избора није у супротности са одредбама Изборног закона БиХ.

Упркос одбијеним жалбама, СНСД ће учествовати на локалним изборима, баш као и ХДЗ БиХ, који не признаје именовање новоименованог члана ЦИК-а из ФБиХ, јер је бивши саветник Жељка Комшића, водећег ХДЗ-овог политичког противника. Просто, ни СНСД ни ХДЗ нису запретили да ће бојкотовати локалне изборе, какав год састав ЦИК-а био.

СНСД за то нема ниједан разлог, јер са својим коалиционим партнерима има апсолутну моћ како у РС, тако и на нивоу БиХ, где са СДА, ХДЗ-ом и ДФ-ом чини стабилну власт, ако се изузму поједини “инциденти” попут замене чланова ЦИК-а или повремених одуговлачења са именовањима страначких кадрова на руководеће позиције у институцијама БиХ. С друге стране, СДС и ПДП има власт тек у мањем делу локалних заједница у РС, с тенденцијом да на изборима у новембру покушају да “освоје”већи број општина и општина градова, како би омогућили и бољу стартну позицију за опште изборе 2022. године. А у ЦИК-у ће сада имати много веће могућности да буду усвојене њихове жалбе, пре свега када је реч о пребројавању гласова. Тако ће се, како рачунају, лакше отварати вреће са гласачким листићима ради поновног пребројавањагласова, када се уочи да нешто “шкрипи” у записницима са бирачких места.

То ће бити посебно битно на изборима за градоначелнике/начелнике општина, који се бирају директно и имају велика овлашћења, јер готово у свим локалним заједницама у РС ту изборну битку бију два кандидата: један испред коалиције окупљене око СНСД-а, адругииспред коалиције СДС-а и ПДП-а. А чији кандидат победи, он најчешће окупи око себе и већину у градској/општинској скупштини. А ако му за већину зафали који одборник, тај “проблем” се много пре решава намицањем већине помоћу тзв. прелетача из противничког табора - јер су одборници, а не политичке партије власници мандата - неголи кохабитацијом између градоначелника/начелника општине и скупштинске већине из противничког табора.

Изнуђена кохабитација траје неко време, а обично се завршава референдумом за опозив начелника општине, на коме грађани гласају о поверењу начелнику. У протекле четири године забележена су свега два таква случаја у РС, у Теслићу и Рудом, где су скупштинске већине око СНСД-а покушале да на референдумима сруше начелнике тих општина, али им то није успело, па су онда ти начелници уз помоћ посланика СДС-а и ПДП-а тражили да Народна скупштина РС(НС РС) распусти локалне скупштине, али је већина у НС РС предвођена СНСД-ом то одбила, па је конфронтација између начелника и скупштинске већине настављена.Дакле, случајеви попут Теслића и Рудог, ипак, представљају изузетке који потврђују правило у политичкој пракси у РС да онај политички блок чији кандидат освоји место градоначелника/начелника општине, са собом “узима” и комплетну власт у тој локалној заједници.

Бањалука: Радојичић или Станивуковић?

Један од главнихизборнихциљева СДС-а и ПДП-а једа победе у трци за градоначелника Бањалуке, а њихове прогнозе делимично се заснивају на добром резултату кадидата ових партија на општим изборима у Бањалуци пре две године, где је њихов кандидат за председника РС Вукота Говедарица победио са 8 одсто разлике кандидата СНСД-а,а потом и председницу РС Жељку Цвијановић, док је њихов кандидат Младен Иванић за мање од 1 одсто изгубио од Милорада Додика у трци за српског члана Председништва БиХ.

ПДП је за градоначелника Бањалуке кандидовао свог посланика у НС РС Драшка Станивуковића, а очекује се да ће он добити подршку СДС-а и још неколико мањих политичких група и партија, док је СНСД кандидовао актуелног градоначелника Игора Радојичића, којег подржавају све политичке партије које су коалициони партнери СНСД-а и у власти на нивоу РС и БиХ(ДНС, Демос, социјалисти Петра Ђокића и од њих отцепљена фракција социјалиста, Уједињена Српска Ненада Стевандића, НДП Драгана Чавићаи још неколико мањих партија).

У СНСД-у рачунају да је тај коалициони збир довољан да Радојичић остане градоначелник, Додик га је већ прогласио победником,полазећи од резултата истраживања рађеног за потребе СНСД-а у мају, једином које је до сада објављено у медијима. С друге стране, по истраживањима које су спровели у ПДП-у, а чији резултати нису објављени, Станивуковићсе убедљиво најбоље котирао међу више опозиционара за противкандидата Радојичићу, а у опозицији сматрају да Станивуковић, поготово својим оштрим критикама власти како на нивоу РС, тако и у Бањалуци, може привући добар део неопредељених бирача и апстинената.

То би, међутим, требало да значи да би опозиција морала да обезбеди високу излазност у Бањалуци, можда и до 65одсто, па и који проценат више,да би Станивуковић рачунао на победу над Радојичићем, с тим да би у тој рачуници део бирача партија које подржавају Радојичића -требало да подржи Станивуковића. Што није немогуће, имајући у виду оне резулате Иванића и Говедарицеу “окршају” са Додиком и Цвијановићем. Но, како ни Радојичић није Додик и/или Цвијановићева, а ни Станивуковић није Говедарица и/или Иванић – а ни предизборне околности нису исте – тако се ни ти резулати не могу једноставно пресликати на локалне изборе у новембру.

Као што је тешко поверовати да Радојичић данас има предност од скоро 20 одсто над Станивуковићем, према поменутом истраживању за потребе СНСД-а, јер објављени делови истраживања не показују ни број неопредељених бирача, нити поуздане податке оизлазности, а ту се крију главни адути опозиције. Напослетку, није сигурно ни да ће за Радојичића гласати сви бирачи на које рачунају партије које подржавају Радојичића, имајући у виду да су неке од тих партија у Бањалуци, попут, рецимо, ДНС-а, НДП-а и“Полиграфа” отцепљеног из ПДП-а, изгубиле добар део подршке чак и према оном истраживању за потребе СНСД-а, док су раст забележили само СНСД, ПДП и Уједињена Српска. Дакле, извесно је да је Радојичић у предности над Станивуковићем, с тим да и ако би та предност данас износила више од 10 одсто, до половине новембра не би била недостижна за опозицију, узсве оне бираче који би, ако ништа друго, гласали само да у Бањалуци виде леђа СНСД-у после две деценије непрекидне владавине у Бањалуци.

                             Бијељина:Пресуђује споразум Додик - Мићић? 

Исто толико владао је СДС у Бијељини, другом по величини граду у РС, али ту је власт недавно промењена на до сада невиђен технички начин у политичком животу у РС и БиХ.Све су завршили вођа СНСД-а Милорад Додик и дугогодишњи СДС-ов градоначелник Мићо Мићић, који је иступио из СДС-а и основао своју странку, пошто је претходно са Додиком склопио споразум према коме јеСНСД подржао Мићића за градоначелника на предстојећим изборима, с тим да Мићић – ако победи – за две године уступи градоначелничко место СНСД-у. Тако пише у споразуму, а Додик је додао да би затимМићић, уз подршку СНСД-а,био кандидат за посланика или добио неку функцију на нивоу РС и БиХ током или после општих избора 2022. године. Једини технички недостатак овог споразума јесте што “превиђа” да Мићић не може просто уступити градоначелничко место кадру СНСД-а, већ ће морати да поднесе оставку, па да буду расписани ванредни избори за градоначелника.

Мићић је већ са својом новом странком, СНСД-оми коалиционим партнерима поделио локалну власт у Бијељини, избацивши кадрове СДС-а и ПДП-а, а из СДС-а су узвратили оптужбама да је “Мићић издао своје бираче и СДС који му је све дао у његовој политичкој каријери”. Сам Мићић се на те оптужбе готово уопште није освртао, а свој споразум са Додиком образлагао је “потребом да се брже заврше инфраструктурни пројекти у Семберији”.Јасно је да ће из овог споразума политички највише профитирати СНСД, као и Мићић и његова група коју је отцепио из СДС-а, а то је готово цео градски одбор у Бијељини. Но, Мићић је за собом “одвео” мали број бирачаСДС-а, свега неколико процената, ако је судити опет према оном истраживању за потребе СНСД-аиз маја месеца.

То би требало да значи да је гласачка база СДС-а у Семберији остала готово нетакнута одласком Мићића, али то аутоматски не значи да локални СДС и ПДП већ сада могу рачунати да ће угрозити Мићића у изборној трци за градоначелника. Они још увек нису избацили противкандидата Мићићу, којег, с друге страна, подржавају јак локални СНСД и њихови коалициони партнери. За тесну трку са Мићићем и његовим коалиционим партнерима, СДС и ПДП мораће да, поред својих, придобију добар део неопредељених бирача и досадашњих апстинената, уколико “избаце” заједничког кандидата - а то још нису учинили - који би акумулирао и нагомилани бес усмерен према Мићићу, као најновијем у низу прелетача из опозиције у редове власти у РС у последњих неколико година. 

СНСД сигуран у Добоју и Зворнику, ДНС против СНСД-а у Приједору         

СДС-у то није пошло за руком више од годину и по дана у Добоју, где им је готово цео градски одбор прелетеоу СНСД,након сличног Додиковог споразума са дугогодишњимСДС-овим градоначелником Обреном Петровићем. Но, за разлику од Мићића, Петровић је до сада успевао да задржи већи део гласачке базе СДС-а, иако је готово цео градски одбор превео у СНСД и са својом групом преузео вођство те странке у Добоју. Тако да СДС и ПДП на овим изборима немају никаквих озбиљнијих шанси да угрозе ту СНСД-ову власт у Добоју. СНСД, такође, већ сада може да рачуна на сигурну победу и у Зворнику, где су СДС и ПДП и раније имали слабе резултате, а СДС је додатно ослабио одмах након општих избора у октобру 2018. године, када је већи део градског одбора прелетео у Уједињену Српску,те постао окосница те странке у Зворнику. СДС и ПДП забележили су слаб резултат и у Градишци, на општим изборима године далеко слабији него и на локалним изборима пре четири године када су изгубили власт од коалиције око СНСД-а. Тада изабрани СНСД-ов градоначелник Зоран Аџић поново је кандидат за градоначелника, а СДС и ПДП још се нису договорили о заједничком кандидату. Али ко год он био, минималне су шансе да се и приближи СНСД-овом кандидату на мање од десет одсто разлике, имајући у виду да Аџића подржава још пет политичких партија, које су у коалицији са СНСД-ом и на нивоу РС и БиХ.

С друге стране, необична врста политичког јединства насупрот СНСД-у створена је у Приједору, пошто је градски одбор ДНС-а, странке која је коалициони партнер СНСД-а на свим нивоима, недавно ушао у коалицију са локалним одбором СДС-а, тако да окосницу градске власти чине ДНС и СДС. На раскидање тог савезништва није могао да утиче ни нови вођа ДНС-а Ненад Нешић, просто зато што нема контролу над градским одбором у Приједору, где кључни утицај одржавабивши вођа Марко Павић и њему блиски кадрови, који две деценије предводе власт у граду који је најдуговечнијабаза највећег броја тзв. сигурних гласова ДНС-а у РС. Локални ДНС-овци нису се превише узбудили ни када је Додик отворено запретио сменама свих кадрова приједорског ДНС-а у институцијама РС, почев од министарке локалне управедо директора средњих школа у Приједору.

Министарка Лејла Решић је смењена, те замењена министарком из редова ДНС-а из Козарске Дубице, али масовне смене кадрова приједорског ДНС-а до сада није било. То вероватно значи да Додик још оставља простор за могућу нагодбу са локалним ДНС-ом у Приједору на предстојећим изборима или, рецимо, да Нешић, уз Додикову помоћ, покушава да ојача свој утицај у Приједору. Ипак, за сада је много вероватнија могућност нагодбе локалних одбора ДНС-а и СДС-а.С обзиром да кандидати ДНС-а и СНСД-а за градоначелника имају готово уједначен рејтинг, остаје да се види да ли ће приједорски СДС отворено или прећутно подржати кандидата ДНС-а у замену за наставак поделе локалне власти, те да ли ће се локални ДНС опростити од учешћа својих кадрова у власти на нивоу РС иБиХ у замену за већински пакет у локалној власти са СДС-ом у Приједору.

Неизвесно у Источном Сарајеву и Требињу ?

За разлику од Приједора, Нешић има апсолутну моћ у ДНС-у у Источном Сарајеву, где је та странка на последњим општим изборима забележила свој најбољи резултат до тада у сарајевско-романијској регији, а захваљујући томе Нешић је постао и посланик ДНС-а у Парламентарној скупштини БиХ.За разлику од приједорског ДНС-а, Нешић и његови најближи сарадници имају веома добру сарадњу са Додиком, сам Нешић је и в.д. директора јавног предузећа “Путеви РС”, одакле црпи највећи део своје моћи и утицаја на бираче. Но, остаје отворено питање да ли ће његови бирачи аутоматски дати глас и кандидату СНСД-а за градоначелника Источног Сарајева, Љубиши Ћосићу, актуелном начелнику општине Источно Ново Сарајево, једне од шест општина које чине градску територију. Поред ове, СНСД и ДНС имају власт у још две општине, Трновуи Палама, док у остале три општине, Источној Илиџи, Источном Старом Граду и Сокоцу, владају СДС и ПДП.Такође, СДС и ПДП имају већину одборника у Скупштини Града Источно Сарајево, као и свог градоначелника, Ненада Вуковића, иначе потпредседника ПДП-а.Градоначелника је до сада бирала градска скупштина у коју одборнике бирају скупштине поменутих шест општина, пропорционално броју одборничких мандата који добију политичке партије на изборима у тим општинама. Према резултатима локалних избора од пре четири године, одборничку већину у Скупштини града имају СДС и ПДП са мањим коалиционим партнерима, па су они и изабрали градоначелника. Но, пре неколико месеци НС РС изменила је Закон о граду Источно Сарајево, по хитној процедури и на иницијативу СНСД-а,тако да ће се у новембру и градоначелник Источног Сарајева бирати на директним изборима. Очигледно је да су у СНСД-у проценили да ће на овај начин повећати шансе свом кандидату за градоначелника, те да рачунају на помоћ градског одбора ДНС-а, што смањује шансе заједничком кандидату СДС-а и ПДП-а, о чијем имену се те две странке још нису договориле. Али, без обзира ко буде њихов кандидат, до победе ће доћи много теже него пре четири године, а неће никако уколико ДНС поновисвој резултат са општих избора, а бирачи ДНС-а листом подрже кандидата СНСД-а за градоначелника.

СНСД рачуна и на победу свог кандидата заградоначелника Требиња Мирка Ћурића, који је изабран за градоначелника на превременим изборима пре годину и по дана, пошто је пре четири године изабрани Лука Петровић, иначе генерални секретар СНСД-а, прешао на функцију генералног директора “Електропривреде РС”. Пре годину и по дана, Ћурић је убедљиво поразио кандидата СДС-а и ПДП-а са близу 40 одсто разлике у гласовима, при излазности нешто мањој од 50 одсто. Претходно је поменути Петровић такође поразио кандидата СДС-а и ПДП-а са више од 10 одсто гласова разлике.

Такође, на општим изборима у октобру 2018. године, и посланичке листе СНСД-а и Милорад Додик и Жељка Цвијановић помели су своје политичке противнике са више од 50 одсто освојених гласова и огромном разликом. Но, у међувремену је познати бизнисмен Родољуб Драшковићјавно одустао од подршке Додику и основао свој “Херцеговачки народни покрет”(ХНП), а пре неколико дана је обећао подршку Илији Станковићу, кандидату СДС-а, ПДП-а, “Странке за правду и ред” Небојше Вукановића, посланика у НС РС, те још неколицине мањих политичких партија и група.Са подршком Драшковића који у својим фирмама запошљава највећи део радника у приватном сектору у источној Херцеговини, опозициони кандидат би, у најмању руку, могао да доведе у питање Ћурићеву победу, а можда би могао и да победи. Но, како примећују и локални независни медији, не би требало да буде изненађење ни ако се Драшковић предомисли око подршке кандидату опозиције, али не толико због свог “променљивог расположења”, колико због могуће нагодбе са Додиком. Повод – а може бити и кључни узрок - који је утицао на њихов разлаз тиче се пореза који Драшковићев “Свислајон ИАТ” наводно дугује Пореској управи РС(ПУРС). ПУРС тврди да је реч о милионима марака, док Драшковић тврди да редовно измирује обавезе према ПУРС-у и да је измирио све заостале обавезе из периода куповине/приватизације ИАТ-а(Индустрија алата Требиње), те да је, опет према Драшковићевим наводима, у све то добро упућен Додик.

Одговор на питање да ли ће се Додик сада упутити у Драшковићев случај не би ли га поново приволео на сарадњу или барем одговорио од подршке опозиционом кандидату, зависиће превасходно од истраживања рејтинга кандидата наредних месеци: ако рејтинг кандидата СНСД-а буде озбиљно угрожен, а Драшковићев ХНП буде препознат као политичка партија у порасту, не би било неочекивано да Додик устукне пред Драшковићевом пореско-пословном математиком и понуди му неке уступке за одустајање од Драшковићеве подршке опозиционом кандидату.Као што не би било неочекивано ни да Драшковић истраје и у подршци опозицији и у својој неверици Додиковим обећањима, те да - ако његов ХНП оствари добар резултат у Требињу -своје политичке амбиције прошири и на ниво РС и БиХ.

Брчко дистрикт: Посебна правила у посебној локалној заједници

Дакле,од Требиња до Приједора, у седам градова РС, још има немали број непознаница које могу донети разна изненађења - пријатна и непријатна - главним политичким ривалима на локалним изборима у новембру.Овде је посебан случај Брчко које функционише као дистрикт и кондоминијум(територија у власништву и РС и ФБиХ), а у којој локална скупштина функционише по посебним правилима, јер је састављена од 29 посланика три конститутивна народа(Срби, Бошњаци и Хрвати) и 2 посланика националних мањина.За све одлуке из домена виталних националних интереса, укључујући и избор градоначелника, његовог заменика, координатора и шефова одељења - који сви заједно чине Владу Брчко дистрикта –потребно је обезбедити тропетинску већину одборника у скупштини, у којој мора бити садржана једна трећина афирмативних гласова најмање једне трећине одборника сваког од конститутивних народа који су присутни на седници и гласају.Овим механизмом спречава се прегласавање, па скупштинским одлукама претходе политички договори водећих српских, хрватских и бошњачких политичких партија.

Према резултатима избора од пре четири године, српске гласове равноправно су поделиле странке које се сврставају у два политичка блока у РС(по броју мандата: СНСД 4, СП 2, СДС-НДП 5, ПДП-НС 1). У почетку су у власти са СДА и ХДЗ-ом БиХ били сви сем одборника ПДП-а, да би касније СДС прешао у опозицију услед несугласица са СНСД-ом, при чему је један СДС-ов одборник пришао владајућој коалицији СНСД-СП. Расплет брчанске слагалице на предстојећим локалним изборима тешко је предвидети, поготово ако не буде већих измена у броју мандата међу српским политичким партијама. У том случају, најмање је вероватна коалиција СНСД-СДС, ако је судити по распаду те коалиције у садашњем мандату, па је могуће да било која коалиција, или СНСД-ова или СДС-ова формира власт са странкама победницама међу брчанским Бошњацима и Хрватима. Све ће зависити од политичког договора, који мора да задовољи специфична правила одлучивања, која укључују већ поменуту тропетинску скупштинску већину, која укључује једну трећину афирмативних гласова сваког од конститутивних народа у Брчком.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер