Borba Srpske za samostalnost - Odbaciti EU, fokus na Trampa i Rusiju

Mnogi Srbi smatraju da geopolitička pozicija Srba na Balkanu zavisi od geopolitičke volje SAD, kao i da samostalnost Republike Srpske treba tražiti u eventualnom dogovoru sa Vašingtonom. Najnovije je da se sa Trampom, u njegovom drugom mandatu, može očekivati taj sporazum, imajući u vidu da je Tramp vodio borbu sa najvećim neprijateljima Srba – američkom demokratskom partijom koja je deo globalističke „duboke države“, i koja je najviše delovala protiv Srba na Balkanu. Pitamo se – da li je moguć dogovor sa Trampom? I, da li se Srbi u izradnji svoje geopolitičke pozicije, pa time i Srpska svoje samostalnosti, moraju da okreću Trampu?

Tramp je već bio jednom predsednik SAD, a Srbi tada nisu uspeli da poprave svoju geopolitičku poziciju. To je zbog dva razloga. Prvi razlog se odnosi na situaciju oko Trampa u Vašingtonu. Drugi razlog je pogrešna politika zvaničnog Beograda

Tramp je već bio jednom predsednik SAD, a Srbi tada nisu uspeli da poprave svoju geopolitičku poziciju. To je zbog dva razloga. Prvi razlog se odnosi na situaciju oko Trampa u Vašingtonu. Drugi razlog je pogrešna politika zvaničnog Beograda.

Trampova politika

Tramp, u prvom predsedničkom mandatu, nije uspeo da izgradi svoju politiku koju je najavio u izbornoj kampanji 2016. godine. Čak ga je većina funkcionera u njegovoj vladi izdala (potpredsednik Pens, savetnik za nacionalnu bezbednos Bolton itd.), a u spoljno-političkom ministarstvu (Stej deparment), i u američkom kongresu, Tramp nije imao nikavu mogućnost da uspostavi svoje politike. Ne zaboravimo da se Srbima na Balkanu bavi najviše Sejt department, a to ministarstvo je od najnižeg činovnika pa do državnog sekretara u rukama „duboke države“.

Da li Tramp može da promeni kadrove u Stejt deparmentu, pa time i njegovo delovanje na Balkanu? Da li Tramp može da suštinski promeni geopolitiku SAD? Uočavamo nekoliko razloga zbog čega je to teško.

Tramp već najavljuje novu geostratešku doktrinu, kako bi SAD kontrolisale ključne pomorske komunikacije u zapadnom delu sveta (Panamski kanal i Grenland), i ostvarile geopolitičke i geoekonomske interese (Kanada, Grenland)

Prvo, teško je zbog kratkoće mandata od 4 godine, a pogotovo imajući u vidu da su protivnici Trampa i u republikanskoj partiji. Naime, globalisti i „duboka država“ obuhvataju: leve globaliste (liberale) iz demokratske partije, ali i desne globaliste (neokone) iz republikanske partije. Čak, rukovodstvo republikanske partije je većinski protiv najavljenih politika Trampa. Oni su prihvatili Trampa kao kandidata jer drugog nisu imali, a cilj im je preko Trampa da dođu na vlast. Uostalom, već je za šefa senata u američkom kongresu predložen DŽon Tjun, republikanac i desni globalista, otvoreni neprijatelj Trampa. U Stejt departmentu Tramp neće uspeti u kratkom četverogodišnjem mandatu ništa mnogo da promeni – jedino ako bi stvorio spoljnopolitički tim izvan Stejt departmenta, koji bi imao slobodu delovanja (što je Trampova ideja), ali to bi bilo kočeno preko kongresa.

Drugo, američki predsednici mogu pobediti i sa otvorenim neprijateljstvom velikog dela elite (establišmenta) prema njima, kao što je Tramp pobedio, ali suštinski ne mogu mnogo izmeniti geopolitičke i strateške pravce delovanja SAD. Oni su veoma davno određeni – pri samom kraju Drugog svetskog rata. To je da SAD neće dozvoliti Rusiji da deluje u Evroaziji, pogotovo od Baltika do Sredozemlja (prostor „sanitarnog kordona“ u istočnoj Evropi). Predsednici mogu samo pojačati i fokusirati američku geopolitiku. U tom smislu, Tramp već najavljuje novu geostratešku doktrinu, kako bi SAD kontrolisale ključne pomorske komunikacije u zapadnom delu sveta (Panamski kanal i Grenland), i ostvarile geopolitičke i geoekonomske interese (Kanada, Grenland).

Uostalom, američka geopolitika, pa tako i Tramp, Srbe (Srpsku i Srbiju) uvek posmatraju kroz prizmu odnosa prema Rusiji. Istorija to pokazuje. Ko god sa Zapada deluje protiv Rusije deluje i protiv Srba na Balkanu. Kada je Zapad popuštao prema Rusiji, i prema Srbima je popuštao pritisak

Takođe, SAD su, kao nastavljač geopolitike V. Britanije, nastavili i britanski odnos prema Srbima na Balkanu, a to je da se Srbima ne sme dozvoliti jedinstvena srpska država i da se Srbi moraju držati na što manjem prostoru (bez izlaza na more – dakle, bez Crne Gore, bez mogućnosti da budu centralni narod na Balkanu, a to znači bez Kosmeta, a Republika Srpska utopljena u BiH).

Uostalom, američka geopolitika, pa tako i Tramp, Srbe (Srpsku i Srbiju) uvek posmatraju kroz prizmu odnosa prema Rusiji. Istorija to pokazuje. Ko god sa Zapada deluje protiv Rusije deluje i protiv Srba na Balkanu. Kada je Zapad popuštao prema Rusiji, i prema Srbima je popuštao pritisak. To je geopolitički zakon „spojenih posuda“. Pitanje je da li će Trampova Amerika popustiti Rusiju (to svi očekuju, jer SAD nemaju više snage da se sučeljavaju sa Rusijom), tj. da li će Tramp uspeti sa Rusima da postigne geopolitički sporazum, ne samo po pitanju već bivše Ukrajine, nego i na globalnom nivou („nova Jalta“)? Od tog američkog sporazuma sa Rusijom zavisi kakva će biti Trampova politika prema Srbima i njihovim geopolitičkim zahtevima. To važi i za pitanje samostalnosti Srpske.

Srpska politika

Srbi trebaju konačno da odbace svaku pomisao ili ideju da je sa Zapadom, tj. SAD i Evropskom unijom – bez obzira na pobedu Trampa, moguć saostalan dogovor u vezi i opstanka, a kamo li samostalnosti Republike Srpske (kao i sudbine Kosmeta). To je iluzija, ali na žalost iluzija koja provejava u medijima i politikama u Srpskoj, a pogotovo u Srbiji. Opšta karakteristika Zapada jeste da on do sada nije poštovao dogovore. Zar to nije svima razumljivo, pogotovo ako gledamo poslednjih 35 godina?

E, sad, Tramp je realista u međunarodnim odnosima, a to znači: samo poštuje vojnu snagu protivnika. Kada tu snagu protivnik ispolji prema Americi, onda je Tramp spreman da sa njime postigne sporazum, sa jasnim detaljima. Takav sporazum sa SAD jedino može Rusija da postigne, i to nakon njene konačne pobede na prostoru bivše Ukrajine. Drugi, niko.

Zbog toga Srbima (Srpska i Srbija) jedino preostaje da svoju (geo)politiku uklapaju u geopolitiku Rusije, nikako drugačije. Jednostavno, prema Trampu preko Putina.

Može to Dodik – jer se on izgradio u suverenistu i antiglobalistu. To će biti jedini pristup Trampu – ideološki i geopolitički

Naravno, imajući u vidu da je Tramp ideološki protivnik globalizmu, Srbi mogu na tom polju da priđu Trampu. Ne mogu mu prići tako što će ljudima iz okruženja Trampa dati zgradu generalštaba u Beogradu da grade neki hotel (!?) Već upravo ideološki, antiglobalistički, to je pristup. Ne možemo se prići Trampu tako što će se Trampovim ljudima dati neki rudnik da se kopa na Majevici (R. Srpska), ili u Jadru (Srbija), to je isto promašaj (da ne govorimo o drugim štetama litijumskih rudnika). Ideološki pristup Trampu znači i promenu unutrašnje politike Srba: odustajanje od LGBT i džender ideologije, odustajanje od nazadnih EU globalističkih zakona.

Zato Milorad Dodik treba da promeni naziv svoje stranke, da ona skraćenica SNSD ne nosi levo-globalistički prizvuk socijaldemokratije protiv koje se antiglobalista i antilevičar Tramp sve vreme bori. Dakle, treba da bude antiglobalistički i naziv i program Dodikove partije, i dalje skraćenica SNSD, ali da recimo znači „snaga naroda, snaga države“. Može to Dodik – jer se on izgradio u suverenistu i antiglobalistu. To će biti jedini pristup Trampu – ideološki i geopolitički. S tim u vezi, Dodik je ostvario odlične odnose sa antiglobalistom Orbanom, koji je jedan od „vrata“ prema antiglobalisti Trampu.

Naime, novu geopolitičku poziciju Srba i samostalnost Srpske treba izgrađivati u saradnji sa Rusijom (političkoj, kulturnoj, ekonomskoj i bezbednosnoj), i preko nje sa formatom BRIKS. To znači – potpuno odbacivanje EU. To će Tramp i njegova politika više da cene, nego neki pokušaj pogrešnog „prilaženja“ Trampu i pokušaj dogovora sa Zapadom

E, naravno, pitamo se – da li i Vučić može da odbaci svoju dosadašnju globalističku agendu koju je sprovodio? Da li može da odbaci Aleksandra Soroša i EU birokrate, sa kojim se redovno sretao i dogovarao? Da li Vučić može da odbaci susrete sa Zelenskim i, uopšte, dosadašnju globalističku spoljnopolitičku orijentaciju? Da li Vučić može da odbaci Briselske sporazume (iz 2013 – 2015), kao i francusko-nemački iz 2023, po pitanju Kosmeta? Da li sve to može Vučić, ili će i dalje da nastavlja da deluje globalistički – na štetu svih Srba: Srbije, Srpske i samog Dodika? Uostalom, ko je od zvaničnog Beograda finansijski pomagao (iz ko zna kojih fondova) globaliste, Hilari Klinton 2016, i Kamalu Haris 2023? I, ključno – zašto nema sastanka Vučića sa Putinom, a za to vreme se Dodik sastao sa Putinom ni manje ni više nego osam puta. Zašto je Vučić obećao Zapadu: udaljavanje Srbije od Rusije? Jedna od posledica takve pogrešne spoljne politike Vučića je i onaj za Srbiju i Srbe štetni „Vašingtonski sporazum“ sa Trampom iz septembra 2020. godine. Pa, Tramp je imao sve informacije, pa time i razloge, da postavi globalistu Vučića, pa time i Srbiju, u onaj ponižavajući položaj.

Srpska strategija

Imajući sve ovo u vidu, Srbi (a u ovom tekstu mislimo pre svega na Republiku Srpsku – jer je ona zdraviji deo Srpstva) treba da imaju, dakle, jednu drugačiju geopolitičku strategiju. Fokusiranje na Trampa treba da ima ideološki karakter, ali i da se pojača geopolitičkim fokusom u suprotnom pravcu. To Srpska već radi, a to je Rusija. Jer, srpski i ruski interesi su kompatibilni sve vreme u modernoj epohi, još od početka stvaranja srpske moderne države u 19. veku. Danas je to najviše izraženo. Naravno, tu treba strateško strpljenje. Naime, novu geopolitičku poziciju Srba i samostalnost Srpske treba izgrađivati u saradnji sa Rusijom (političkoj, kulturnoj, ekonomskoj i bezbednosnoj), i preko nje sa formatom BRIKS. To znači – potpuno odbacivanje EU. To će Tramp i njegova politika više da cene, nego neki pokušaj pogrešnog „prilaženja“ Trampu i pokušaj dogovora sa Zapadom. Bez fokusa na Rusiju Srbi ne mogu ostvariti ni fokus prema SAD.