Десет питања за Мирослава Лајчака

ПОВОДОМ ОДУЗИМАЊА ЛИЧНИХ КАРАТА ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ РАДОВАНА КАРАЏИЋА

„У четвртак, 10. јануара, на основу налога високог међународног представника у БиХ Мирослава Лајчака, а због постојања основаних сумњи да помажу у скривању хашког оптуженика Радована Караџића, полиција Републике Српске одузела је личне карте и путне исправе (пасоше) члановима породице Караџић, супрузи Љиљани, сину Александру, кћерки Соњи и зету Браниславу Јовићевићу. Истовремено забрањен им је излазак из земље (БиХ) те неће моћи прелазити државну границу, а о томе је МУП Републике Српске обавестио и земље у окружењу!“

Тако гласи агенцијска вест емитована преко свих главних електронских и штампаних медија у Србији, земљама у окружењу и Европи.

Одмах треба истаћи да цео свет зна оно што знамо и ми: да су сви чланови породице Радована Караџића већ годинама под даноноћним надзором и пратњом врхунских страних шпијуна и домаћих (БиХ) агената, како буквалним физичким праћењем, тако и под контролом најмодернијих електронских уређаја за прислушкивање и снимање свих врста разговара.

Ако предпоставимо да најближи чланови породице страсно желе и да свом снагом и енергијом хоће да помажу скривање свог супруга, оца и зета Радована Караџића (што би било и људски и разумљиво) - они то не могу, ни на који начин, јер би то истог трена било примећено, а онда и заустављено.

Треба подсетити да је само у последње две-три године полиција обавила десетине претреса куће, аутомобила, стана поменутих чланова породице Караџић. И у тим вишесатним темељним претресима домаћа и страна полиција се често понашала бахато, дрско, агресивно према укућанима, ломећи врата, прозоре, одузимајући им грубо чак и најинтимније предмете који их емотивно везују за њиховог оца, супруга... А о „информативним“ разговорима у полицији са којих су чланови породице излазили као са монструозних Гестапоових и НКВД-ових испирања мозга да и не говоримо.

И у свим тим претресима и процесним радњама никада није пронађен никакав доказ о било каквој вези чланова породице, а камоли, у помагању скривања Радована Караџића.

Кад се све ово зна онда је потпуно јасно да не постоји никаква основана сумња да Радованови најближи помажу у његовом скривању, јер би они већ били на удару драконских законских санкција. Зато је потпуно неоснован разлог због којег су им сада одузете личне карте и пасоши, а којег Лајчак наводи као покриће за овај чин.Зар ико паметан и нормалан може да поверује да је то прави разлог?

Да не заборавимо, у саопшењу Уроша Пене, шефа полиције Републике Српске, каже се још и то да ће најближим члановима породице Караџић бити издате „заменске личне карте са којима ће моћи да путују по БиХ, али неће моћи прелазити државну границу.“

Као што је Хитлер обележавао жутом звездом Јевреје да би се разликовали од осталих грађана и како би их касније лакше депортовао у логоре смрти, можда ће сада Лајчак увести ознаке да обележи чланове породице Караџић. Можда ће им као некад робовима (или до скора стоци) утиснути врелим жељезом жигове на чело. Зашто да не, управо такав срамни чин приличи неморалном Лајчаку!

И то би било у складу са новим Лајчаковим „демократским нормама“ којима се остварује што боља сарадња са Хашким трибуналом. Прецизније, Мирослав Лајчак истакао је у својој изјави да је „ова наредба о одузимању личних докумената донета како би се остварила што боља сарадња са Хашким трибуналом.“

Иако нисам стучњак за право, предлажем породици Караџић да тужи Лајчака Међународном суду у Хагу због драстичног кршења основних људских права.

•  Питам Лачака: зар ово није она иста пракса примењивана за време прогона Јевреја, Цигана и Словена у доба Хитлера када су издаване посебне дозволе за кретање, зване „аусвајси“!

•  Питам Лајчака: да ли су чланови породице Караџић већ довољно криви само зато што су најближа родбина окривљеног. Да ли су већ криви само зато што су у сродству са оптуженим.

•  Питам Лајчака: да ли мислите да чланови породице било ког човека, било оптуженог, било осуђеног, па и неког најгорег зликовца, треба да буду злостављани, само зато што су му блиски род.

•  Питам Лајчака: постоји ли у било којој земљи на свету било какав правни основ да се неком грађанину одузима лична карта само зато што му је отац, брат, син или супруг оптужен? Не осуђен, већ оптужен!

•  Питам Лајчака: шта тек треба да очекују родитељи, синови и ћерке, супруге, браћа и уопште породице оних који су већ осуђени у Хагу.

•  Питам Лајчака: Можемо ли очекивати да ви сматрате да је оправдано да мајке, очеве, децу, сестре,браћу па и зетове осуђеног пребијају, вређају, пљују, пљачкају, па и убијају.

•  Питам Лајчака: да ли, на пример, треба линчовати брата Момчила Крајишника, или децу Милана Мартића или жену Милана Бабића.

•  Питам Лајчака: да ли су овим одузимањем докумената угрожена основна људска права грађана, као, на пример, право на слободу кретања, да ли сте у овом случају применили правно насиље.

•  Питам Лајчака: да ли су овим чином Караџићи као грађани изопштени из друштва.

•  Питам Лајчака: Како после оваквог потпуно правно неутемељеног чина, класичног правног, али и моралног насиља - ви, као човек, можете икада више у животу имати мирну савест.