File u Sarajevo – File iz Sarajeva

Komesar EU za proširenje Štefan File proveo je 11. april od jutra do mraka u Sarajevu u razgovorima sa političarima vodećih političkih partija iz Republike Srpske i Federacije BiH, u nameri da ih približi ustavnom rešenju za sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Sejdić, Finci“, ali je na kraju tog dana otišao praznih ruku i - kako je u više navrata govorio – sa puno žaljenja. Ožalošćenih je bilo i među Fileovim sarajevskim sagovornicima, a to što su ostali praznih ruku oni koji su mislili da u svojim rukama drže nekakvo čvrsto obećanje, ipak, više upućuje na činjenicu da su i oni i sam File verovali u nerealno postavljene ciljeve i rokove iz Brisela.

„Porodična“ svađa  u Federaciji BiH

Upravo tako su ciljevi postavljeni pre skoro godinu dana u takozvanoj „mapi puta“ u procesu približavanja BiH Evropskoj uniji, a finalizovani pre tri sedmice kada je reč o sprovođenju presude „Sejdić, Finci“, mada je i tada bilo jasno da u Federaciji BiH nema parlamentarnog kapaciteta za donošenje novih izbornih pravila koja će zadovoljiti vodeće političke partije Bošnjaka i Hrvata u tom entitetu.

Iako nikakvi pisani predlozi do danas nisu obelodanjeni, javna tajna je da je novi, elektorski izborni model za izbor dva člana Predsedništva BiH u FBiH trebalo da zadovolji dva HDZ-a i dva partije Bošnjaka, SDP BiH Zlatka Lagumdžije i SBB BiH Fahrudina Radončića, dok se tom predlogu oštro suprotstavljala najjača bošnjačka partija SDA. A bez SDA bi – što se odavno zna – željena promena veoma teško mogla „proći“ putem ustavnih promena. Pored toga, izgleda da ni dva HDZ-a i SDP i SBB ne mogu baš tako lako da se dogovore mimo SDA.

Ukratko, direktan izbor člana Predsedništva BiH iz Srpske, uz brisanje prefiksa „srpski“, ostaje neupitan, jer su srpski političari o tome zauzeli snažan i jedinstven stav, koji ni briselski zvaničnici, ni vodeći bošnjački i hrvatski političari ne mogu razložno odbaciti. Međutim, izgleda da je politička varka da su u Briselu prošlog meseca dogovoreni „principi“ unutar „četvorke“ u FBiH. Tako, na primer, Radončić posle najnovije sesije kod Filea više ne govori o detaljima, već iznosi slutnju da bi „FBiH mogla da potone u anarhiju“, iako je, zapravo, taj entitet već potonuo u bezvlašće u poslednjih nekoliko meseci. Za Lagumdžiju, opet, nije prihvatljiv model tri izborne jednice(jedna u RS, dve u FBiH)jer taj model “unapred diskriminiše one koji nemaju podršku svoje nacionalne stranke”. Iako je, recimo, postojeći model u FBiH upravo njegova (inter)nacionalna (bošnjačka) stranka uporno koristila za diskriminaciju ubedljive hrvatske većine koja glasa za svoje nacionalne stranke.Na kraju je ispalo da ni SDP BiH, ni njihovi žestoki oponenti iz SDA ne bi imali ništa protiv da - uz obrazloženje da se izričito protive “asimetričnim rešenjima u RS i FBiH” - u svom entitetu nastave da biraju dva člana Predsedništva BiH kao i do sada, tj. po volji ubedljive većine bošnjačkog naroda.  Što je, opet, “asimetrično” i u odnosu na Hrvate i u odnosu na RS. A izgleda da se tome ne bi mnogo opirao ni SBB, naročito ako potraga za sporazumom “slučajno” upadne i u sledeću, izbornu godinu, a onda, je li, nije popularno praviti bilo kakav kompromis.

Ni SDP-u, ni SBB-u, a o SDA da se i ne govori, nije pomoglo ni to što su im dva HDZ-a ponudila čak tri predloga.“Jedan je u ime HDZ-a već dostavljen u parlamentarnu proceduru oko indirektnog izbora članova Predsedništva BiH i postoji mogućnost za asimetrično rešenje: u Republici Srpskoj direktno, a u Federaciji BiH indirektno. Ako, pak, želimo direktne izbore, onda nudimo dve mogućnosti. Jedan način je da dva člana Predsedništva BiH u Federaciji BiH biramo u dve izborne jedinice, a drugi da ih biramo kroz 10 kantona po modelu minimalne etničke zastupljenosti”, objasnio je vođa većeg HDZ-a Dragan Čović.

Međutim, kako se bošnjački partneri sada ne izjašnjavaju ni o ovom trećem predlogu, ni Čoviću nije trebalo puno mudrosti da zaključi da glavnu prepreku u dogovaranju predstavljaju „pokušaji nadmudrivanja“ SDA i SDP-a u predvečerje izbora 2014. godine, odnosno hvatanje što boljih startnih pozicija u borbi za glasove Bošnjaka. No, kako je presuda „Sejdić, Finci“ za Hrvate „suštinsko političko pitanje, a ne tehničko“ - kako to objašnjava vođa manjeg HDZ-a Božo Ljubić – onda neće biti čudno ni ako dva HDZ-a zajedno osvoje blizu 99 odsto hrvatskih glasova na sledećim izborima, do tada neprestano potencirajući to „suštinsko pitanje“.

Ožalošćeni File i „talačka kriza“

Nevolja i za Hrvate i za Bošnjake i za Srbe – naročito one kojima je stalo do puta BiH ka EU – leži u činjenici da Brisel neće priznati nikakve rezultate sledećih izbora, ukoliko prethodno ne bude rešeno pitanje „Sejdić, Finci“. “Još jedni izbori suprotni Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima bili bi neprihvatljivi i ozbiljno bi potkopali legitimiet i kredibilitet izabranih organa zemlje” – tako je to objasnio File. Ipak, umesto jasnog odgovora na pitanje koga smatra odgovornim zbog izostanka sporazuma, File je - neprestano potencirajući svoje “žaljenje” – ponudio (ne)dvosmislenu konstataciju. ”Sa žaljenjem konstatujem da su se određeni stranački lideri usmerili isključivo na stranačke i etničke interese s ciljem očuvanja i daljeg jačanja aranžmana što su rezervisani za tri konstitutivna naroda umesto na implementaciju same odluke Evropskog suda za ljudska prava”, rekao je File. 

Tako je sada bošnjačkim i hrvatskim političarima preostalo da jedni drugima mere lica dok budu nagađali na koga je, zapravo, mislio File dok je merio njihova lica, a srpskim političarima da pritajeno strahuju što je “Republika Srpska postala talac nerešavanja ovog pitanja u Federaciji BiH”  i što je “dovode u veoma problematičnu situaciju u budućnosti”, kako to diplomatski saopštavaju Fileovi srpski sagovornici, premijerka RS Željka Cvijanović i lider SDS-a Mladen Bosić.

Iako nisu saopštili šta ih je nagnalo da donesu takve sudove, postoje dva moguća objašnjenja. Prema prvom, ni SNSD-u ni SDS-u nije prijatno pri pomisli da Brisel neće priznati sledeće izbore, jer je u redovima i jednih i drugih već počelo lagano zagrevanje za izbornu pobedu. Drugo objašnjenje budi mnogo neprijatniju pomisao, tim pre što je mali nagoveštaj već pružio File, navodeći da će dalju odluku o angažmanu EU u procesu rešavanja presude „Sejdić, Finci“ doneti visoka predstavnica EU Ketrin Ešton. Možda zato što bi se – uz angažman Eštonove u rešavanju ovog problema -  ceo proces mogao, je li, „podići“ iz sfere poštovanja ljudskih prava na visok politički nivo, nekako kao u slučaju pregovora Beograda i Prištine. Pa da, onda, ni u BiH ne bude važan ni Ustav, a ni realnost na delu terena koji ne kontroliše jača strana koju Eštonova i/li EU favorizuju.

Tačnije, Briselu bi i u slučaju BiH negde bio važniji Ustav, a negde stanje na terenu:  kako to već bude izmerio medijator, tj. gde bude procenio da ima veće mogućnosti za postizanja uspeha u pregovorima. Pritom, ne treba olako odbaciti ni varijantu rešavanja „talačke krize“ u BiH prema kojoj - zarad „smirenja“ situacije po briselskoj meri - može da strada i „talac“, pa makar se izvukli ovi što „taoca“ drže zarobljenog. Ako ne u ovoj, onda u nekoj sledećoj, slično proizvedenoj krizi. Tim pre što ne manjka ni sarajevskih otmičara, a ni onih briselskih „oslobodilaca“ koji su prethodno davali značajan, a kat-kad i presudan doprinos stvaranju uslova za pojavu raznovrsnih kriza, ne samo u BiH. Zbog toga, za predstavnike Srpske ne bi bilo loše da malo promene ugao sagledavanja položaja u kome se nalaze –  i u ravni političke retorike. Ako se u toj ravni „put ka EU“ ne percipira kao njihov isključivi politički cilj, već prevashodno kao sredstvo za očuvanje samostalnosti Srpske, onda onaj umišljeni „talac“ ima solidne šanse da preživi pokušaj otmice.