Izbori u RS – rast SDS-a, pad SNSD-a

Prema preliminarnim, nezvaničnim i nepotpunim podacima Centralne izborne komisije BiH, na lokalnim izborima u Republici Srpskoj, SDS je što samostalno, što uz podršku ostalih stranaka osvojio načelnička mesta u Doboju, Bijeljini, Prnjavoru, Čelincu, Petrovu, Loparama, Ugljeviku, Ribniku, Tesliću, Osmacima, Šekovićima, Vlasenici, Bratuncu, Sokocu, Han Pijesku, Istočnom Starom Gradu, Trnovu, Rogatici, Višegradu, Nevesinju, Gacku, Čajniču, Berkovićima i Ljubinju. SNSD je osvojio načelnička mesta u Banjaluci, Zvorniku, Novom Gradu, Laktašima, Derventi, Brodu, Vukosavlju, Modriči, Mrkonjić Gradu, Glamoču, Istočnom Novom Sarajevu, Kalinoviku, Bileći i Milićima. Udružene opozicione stranke oko SDS-a osvojile su načelnička mesta u Gradišci, Srpcu, Kozarskoj Dubici, Palama i Šamcu. Zajednički kandidat opozicije iz PDP-a postao je gradonačelnik Trebinja, novi načelnik Foče je zajednički kandidat SDS-a i SNSD-a, dok je koalicija SNSD-SP osvojila načelničko mesto u Petrovcu. Vođa DNS-a Marko Pavić je novi-stari gradonačelnik Prijedora, a ta stranka zadržala je i malu opštinu Oštra Luka, te od SNSD-a “preotela” Drvar u Federaciji BiH. Ne bi trebalo zanemariti ni samostalnu pobedu kandidata malih stranaka: kandidata Narodne demokratske stranke u Šipovu i prvu pobedu Srpske napredne strane u Jezeru. Istovremeno, SRS RS za pobedu svog kandidata u Rudom može da zahvali i ostalim opozicionim strankama.

(Ne)opravdana očekivanja

Dakle, kada je reč o izborima za gradonačelnike, jedina velika promena zabeležena je u Trebinju, gde je SNSD bio favorit, jer je opozicija imala dva jaka kandidata, što je upućivalo na rasipanje glasova. Međutim, ogromna izlaznost u Trebinju doprinela je da oba opoziciona kandidata zabeleže odlične rezultate, pri čemu je nezavisni kandidat Nebojša Vukanović ostvario izvanredan rezultat, jer je – bez svoje stranke i bez podrške ijedne druge stranke – ostao na trećem mestu, ali tek za nekoliko procenata manje glasova od drugoplasiranog kandidata SNSD-a.

Takođe, teško je bilo očekivati da će kandidat koalicije SDS-DP uspeti da pobedi kandidata SNSD-a u Šamcu i taj rezultat upućuje da kandidati koji su na prošlim izborima izgubili, sada mogu da pobede, istina u koaliciji, kao što je to učinio Mirko Lukić.

Svi drugi rezultati su se manje-više mogli očekivati. Da je bilo koalicije SDS-DP i u Banjaluci - uz podršku ostalih opozicionih stranaka datu Draganu Čaviću i Nenadu Stevandiću - kandidat SNSD-a Slobodan Gavranović ne bi bio ni blizu gradonačelnika. Pokazalo se da je Banjaluka najveći promašaj opozicije, iako i SDS i DP imaju razloga da budu zadovoljni rezultatima: SDS će biti snažno prisutan u Gradskoj skupštini, a Čavić je zabeležio veoma dobar rezultat. No, ipak, i jednima i drugima to bi trebalo da bude slaba zadovoljština pred činjenicom da su, recimo kao u Šamcu, mogli imati zajedničkog kandidata. Ako im je zaista bilo stalo da „dobiju“ Banjaluku, kao što su tvrdili.

Vredan pažnje je i rezultat SDS –a i PDP-a na području Istočnog Sarajeva, gde su, uprkos razjedinjenosti na dva mesta, zabeležili bolji rezultat nego pre četiri godine: u pet od šest opština te dve stranke će, uz pomoć još poneke manje stranke, imati vlast, što znači da će iz istih redova biti i gradonačelnik Istočnog Sarajeva, koji se bira u Skupštini grada u koju se delegiraju odbornici iz šest opština.

Pobede Miće Mićića u Bijeljini, Obrena Petrovića u Doboju i Marka Pavića u Prijedoru nisu nikoga iznenadile, tim pre što su ova trojica prosto „oduvali“ svoje protivkandidate. Istina, imaju tu zasluga i one stranke koju su podržale pobednike, prvenstveno one koje su podržale Mićića.

Dalje, mogle su se očekivati pobede opozicionih koalicija u Kozarskoj Dubici, Gradišci i Srpcu, tako da će NSP, uprkos porazu Zdravka Krsmanovića u Foči, u Srpcu imati „svog“ načelnika. Pobeda koalicije SNSD-SDS u Foči je očekivana, ali ne i slab rezultat „Koalicije za RS“ u Srebrenici. Čini se da su u oba slučaja Srbi „presudili“: u Foči je većina Srba bila protiv Krsmanovića kojem se može zameriti manjak takta; u Srebrenici veliki broj Srba dao je glasove nezavisnom kandidatu biznimenu Radojici Ratkovcu, što je značajno umanjilo šanse zajedničkom srpskom kandidatu Vesni Kočović, jer još nisu stigli glasovi iz inostranstva na koje najviše računaju Bošnjaci.

Velika izlaznost u Bratuncu onemogućila je jedinog bošnjačkog kandidata da pobedi petoricu srpskih: to se neće dogoditi ni kada stignu glasovi iz inostranstva, ali će bitno poboljšati rezultat Refika Begića, tako da neće biti čudno ni ako on završi na drugom mestu odmah iza SDS-ovog pobednika Nedeljka Mlađenovića.

Puno je opština u kojima je SDS „preoteo“ načelnička mesta od SNSD-a, ali SDS-u i ostalim opozicionim stranakama za nauk ostaje gubitak u Bileći, gde je SNSD iskoristio razjedinjenost opozicije i „preoteo“ im tu opštinu. To bi moglo da opoziciji posluži za nauk: ako se opozicija u opštinama u kojima je sada dobila vlast, bude za koju godinu ponašala kao u Bileći unazad dve godine, onda ih za četiri godine ne čeka ništa bolje nego što su ove godine doživeli u Bileći.

(Ne)opravdano ohrabrena opozicija

SDS je, dakle, na ovim izborima značajno profitirao, ali ne treba zaboraviti da taj uspeh duguju i ostalim strankama koje su podržale njihove kandidate ili su nastupile sa njima u koaliciji na izborima za načelnike opština. SNSD jeste izgubio niz opština, ali su njihovi kandidati nastupali gotovo svuda samostalno i gotovo bez podrške drugih stranaka. Zato će biti interesantno kada pristignu rezultati stranačkih lista za lokalne parlamente: tek tada će se videti da li će koalicije oko SDS-ovih kandidata uspeti svuda da „kompletiraju“ vlast ili će SDS ili neke druge stranke biti prinuđene na kohabitaciju u nekim opštinama. Naravno, sudeći prema rezultatima Čavića i Stevandića, možda se može dogoditi da na kohabitaciju u Banjaluci bude prinuđen SNSD.

Rezultati izbora za (grado)načelnike ohrabrili su opozicione stranke, u prvom redu SDS, da mogu postići dobar rezultat i na opštim izborima za dve godine. Ipak, koliko je to ohrabrenje utemeljeno moći će da se proceni tek kada budu poznati rezultati stranačkih lista za gradske/opštinske parlamente, jer su na tim izborima sve veće stranke nastupale samostalno. Treba, dakle, sabrati te glasove, pa onda videti kolika je snaga svake stranke pojedinačno.

A i kada to bude učinjeno, opet neće biti sasvim pouzdano tvrditi da će se ti rezultati moći prosto preslikati na rezultate republičkih izbora ili možda biti još bolji. Iz dosadašnjeg iskustva moglo se videti da situacija može da bude i sasvim obrnuta, a najočitiji primeri potiču iz Bijeljine u kojoj SDS vlada na lokalnom nivou od 1990. godine, ali je u poslednja dva izborna ciklusa (2006. i 2010. godine) na republičkom nivou u Bijeljini pobeđivao SNSD.

SNSD je još uvek najjača stranka u Srpskoj, a to što je na ovim izborima „načet“ može samo da predstavlja ohrabrenje opozicionim strankama, prvenstveno SDS-u, da pobeda može da bude dostižna. Još ukoliko se ekonomska kriza nastavi - a sva je prilika da hoće - a Vlada RS ne uspe da ponudi neki bolji izlaz od onoga prema kome su do sada „putovali“, opozicione stranke će imati više šansi za dobar rezultat. Za pobedu je, međutim, potrebno ponuditi sveobuhvatan program, odnosno konkretne predloge o ravnomernijoj podeli društvenog bogatstva, o suzbijanju „bele kuge“ i rešavanju niza drugih problema. Čvrst nacionalni gard se podrazumeva.