Национална структура Дистрикта Брчко 2010

Резиме:

Кључне речи: Дистрикт Брчко, национална структура, 1991, 2010, БиХ, РС, ФБиХ.

Дистрикт Брчко је специфична правна форма и можда најпрецизнија формулација која би одредила његов статус била би дистрикт-кондоминијум. Елементи који указују на то да се ради о дистрикту су неке ингеренције које има власт Уније БиХ, док неке ингеренције ентитета и сам текст арбитражне одлуке и усвојеног амандмана на устав БиХ указују на то да је реч о кондоминијуму, односно заједничкој територији РС и ФБиХ (нпр. територија РС обухвата и Дистрикт и истовремено територија ФБиХ обухвата Дистрикт). Ингеренције ентитета своде се на држављанство, које грађани дистрикта бирају (или РС или ФБиХ, а поред тога имају и држављанство БиХ[1]), гласање за скупштину (и председника) РС или ФБиХ (на општим изборима бирачи се одлучују за тзв. опцију РС или опцију ФБиХ), пензије, доприносе, одређене порезе, спортска такмичења (не рачунајући премијерне лиге) итд. Највећи део ингеренција је на нивоу Дистрикта.

Интересантна је и расподела новца ентитета и Дистрикта. Наиме, корисницима прихода са Јединственог рачуна УИО БиХ новац се распоређује у складу са Законом о уплатама на јединствени рачун и расподели прихода и у складу са Одлукама Управног одбора УИО о коефицијентима за расподелу прихода, што углавном подразумева: 64,3% за ФБиХ; 32,2% за РС и 3,5% за Дистрикт.[2] Од укупно исплаћених пензија у Дистрикту из буџета РС иде 56,5%, а остатак из буџета ФБиХ.[3] Од укупних прихода од путарине за изградњу аутопутева 10% остаје на подрачуну путарина Јединственог рачуна, а остатак прихода дели се између ентитета и Брчког Дистрикта, тако да 59% иде ФБиХ, 39% РС, а 2% Брчко Дистрикту БиХ. Индикативно је да РС има тродупло већу имовину у Брчком од ФБиХ.

Етничка структура дистрикта

По попису 1991. Бошњаци су чинили 44% популације, Хрвати 25,4% а Срби 20,7%.[4] У граду су доминирали Бошњаци (55,4%), и били су апсолутна или релативна већина свугде изузевши дела центра града уз Саву, где су Срби са 36% били релативна већина (видети Графикон 1).

Током рата добар део града и околине је руиниран. Срби масовно напуштају Сарајево марта 1996. и добар део њих одлази у Брчко, које је чекало арбитражну одлуку. Према (вероватно делимично претераним) подацима УНПРОФОР-а чак 26 000 српских избеглица се населило у Брчко, док је у општини пре рата живело 18 000 Срба и скоро 9 000 Југословена и „осталих“. Значајнији повратак Бошњака, и у мањој мери Хрвата, почиње од 1998. По тексту Арбитражне одлуке долазак нове власти у РС био је кључни разлог, уз огроман број српских избеглица, да се општина не уступи Федерацији БиХ. И поред снажног повратка Бошњака после 1999. године (повратак је данас, практично, завршен) и запоседања скоро свих насеља где су били убедљива већина пре рата, Срби су се одржали у самом граду, посебно центру. У само малом броју ванградских месних заједница дошло је до значајније етничке прекомпозиције (нпр. Крепшић је постао већински српско, а био је хрватско село).

Графикон 1.

Етничка мапа града Брчко и ближе околине 1991.

http://s252.photobucket.com/albums/hh13/tomba17_photos
/Etnicke%20Zemljovide/Brcko%20i%20Posavina

Напомене: Плава боја означава делове центра града где ниједна нација нема апсолутну већину, а црне бројке показују удео бошњака а жуте Срба. Љубичаста боја означава хрватску двотрећинску и већу већину. Жута боја означава српску апсолутну већину. Зелена боја означава бошњачку апсолутну већину.

Индикативан је број повратака у Брчко Дистрикт. Повратак избеглица 2000–06. укупно је износио 1964 (Бошњаци 149, Хрвати 1806, Срби 9). Повратак расељених 2000-06. укупно је износио 19418: Бошњаци 14996, Хрвати 1940, Срби: 2482 (гро повратка се десило до 2002- 2003.)[5]

Према официјелним статистикама Дистрикт Брчко има 75 664 становника[6], али је врло могуће да су то нешто преувеличане бројке, и укључују велики број оних који немају стално пребивалиште у БИХ.

Петнаест година након завршетка рата радикално је измењен територијални национални размештај, као и укупна етничка структура Дистрикта Брчко. Многа насеља у којима су Бошњаци, Срби или Хрвати чинили већину 1991. промениле су етничку слику, углавном као последица рата и каснијег пресељавања, насељавања или неповратка расељених. Све три нације су хомогенизоване, и практично постоји само неколико месних заједница, и то у оквиру самог града, где постоји значајнији удео нације која није већинска (нпр. месне заједнице Четврти јули, Глухаковац, Центар 5). У практично свим ванградским месним заједницама (чак је и месна заједница Горице практично подељена јер је њен део уз Саву настањен Србима, Плазуље, оформио посебну месну заједницу), апсолутно доминира једна етничка група (најчешће преко 95% становништва). Интересантно је да Дистрикт има чак 79 месних заједница, и да је од проглашења Дистрикта 1999. било стварања нових (нпр. Илићка или Плазуље).

Графикон 2.

Етничка мапа Дистрикта Брчко 2010

извор: према прорачунима Горана Николића

Напомене: жута боја означава хрватску двотрећинску и већу већину; црвена боја означава српску двотрећинску и већу већину; зелена боја означава бошњачку двотрећинску и већу већину; бела боја са зеленом линијом означава апсолутну бошњачку већину у граду, а розе боја апсолутну српску већину у граду.

Приложена етничка карта Дистрикта Брчко је заснована на резултатима избора 2010, 2008, 2007, 2006 и 2004, попису 1991 и бројним каснијим релевантним проценама етничке структуре Дистрикта, као и демографским тенденцијама. Наиме, можемо претпоставити да је природни прираштај Бошњака у Дистрикту на нивоу оног из Федерације БИХ, а Срба на нивоу природног прираштаја РС. РС је 2009. имала негативни природни прираштај од чак 3172 (рођених 10603, умрлих 13775), што даје стопу природног прираштаја од -2,6% до -3,2% а највероватније -2,9%, чиме се све више приближава негативним трендовима у Србији (око - 4 промила 2009).[7] Истовремено ФБиХ има позитиван природни прираштај од 1,4 промила 2009, и то посебно већински бошњачки кантони (изузев босанско-подрињског). Међутим, проблем и за ФБиХ представља снажан пад природног прираштаја после завршетка рата.[8]

Када је у питању нето механички прилив за Дистрикт, он је последњих година врло низак и сличан за РС и Федерацију БИХ. Процењујемо да су Срби танка релативна већина у Дистрикту; вероватан удео Хрвата креће се око 10-12%, Срби чине 45-47%, а око 42-43% су Бошњаци.[9]

Према изводу из Бирачког списка који је Локалној изборној комисији у Брчком достављен из Централне изборне комисије БиХ, право гласа на изборима октобра 2010. у Дистрикту Брчко имало је 52.389 бирача од којих се за опцију РС определило њих 32.621, а за опцију ФБиХ 19.768 бирача (треба напоменути да значајан део Бошњака и Хрвата има држављанство, те и бирачку опцију РС, јер нису искористили право да замене ентитетско држављанство, пре свега, због трошкова).

Демографија Дистрикта

Индикативна је и структура рођених и умрлих последњих година, која указује на већи наталитет код Бошњака од Срба и на врло висок морталитет код Хрвата. Наиме, у периоду 2005–2009. просечан број рођених Хрвата износио је у просеку само 7,3% од укупно рођених (то се може делимично објаснити и установљеном појавом да се Хрватице из Дистрикта порађају у Хрватској), Срба 40,5%, а Бошњака 45,2% (у просеку се годишње роди 44 више Бошњака од Срба). У периоду 2005–2009. просечан број умрлих Хрвата износио је у просеку чак 19,9% укупно умрлих, Срба 40,7%, а Бошњака 39,2%.[10] Није видљива евентуална промена трендова рађања и умирања по националној структури 2004–2009. Интересантно је да су грубо десетина бракова мешовити, што је релативно висок проценат (највише су склони мешовитим браковима Хрвати и Хрватице, што је и природно, имајући у виду њихов скроман број и, самим тим, сужен избор у посматраној средини). Индикативно је да у брачне везе натпропорционално (у односу на популациони удео) улазе Бошњаци (48,2%) и Хрвати (15,6%) за разлику од Срба (само 36,1% укупних бракова просечно 2005–09). У свим средњим школама града Брчко Срби су 2009. чинили 48,8% укупних ученика, Бошњаци 44,4%, Хрвати 6,8%. ђака. Када су у питању основне школе на нивоу града, без Грбавице, ђака српске националности је 2009. било око 1870 а бошњачке око 1680. Неке неофицијелне процене говоре да на нивоу Дистрикта бошњачки основци чине апсолутну већину.

Природни прираштај је пао на само 0,3% 2009. године (2008. је био 0,2 промила) у Дистрикту док је 2005–2007. износио 2 промила. Салдо миграција између Дистрикта и ентитета је практично безначајан (нето 6 особа у 2009).

Табела 1. Национална структура новорођених у Дистрикту 2004-2009.

ДЕМОГРАФИЈА У БРЧКО ДИСТРИКТУ БИХ; 2005-2009.ГОДИНА, Агенција за статистику БИХ, Брчко 25.6.2010. број 6.

Може се извести закључак да је у току (већ више од 12 година) тренд пораст удела Бошњака и пад учешћа Срба у Дистрикту. Међутим, ради се релативно малим бројкама и без значајнијих механичких померања популације било би потребно неколико деценија, под условом да се одржи преимућство у наталитету Бошњака, па да се измени релативна етничка већина у Брчком.

Етничка структура града Брчко

У самом граду (без Грбавице) Хрвати, Роми и остали чине око 3–4%, Срби 55–56%, Бошњаци 41–42%. Српска насеља у граду су Ново Брчко, Еш насеље, Бијељинска цеста, Четврти Јули, Грчица, Центар, Српска Варош – сва на источном и централном делу града. Јужни и западни део града насељавају Бошњаци (Срба има релативно највише у Глухаковцу[11], нешто мање у Мујкућима, Мерајама, Ивићима али су Бошњаци већина, који чине значајну мањину у Новом Брчком, насељу Четврти Јули и Центру). Удаљеност између две најближе (градске и приградске) месне заједнице са (апсолутно) већинским српском популацијом износи око 1,5 километара (између Новог Брчког и Грбавице), што посредно указује и на најужу тачку бошњачког етничког коридора до Саве. Градом се сматра простор од насеља Грбавице са српском 90% већином (не укључујући то насеље) на западу до насеља Гредице са, такође, српском већином на истоку. Јужни ободи града иду до већински бошњачких насеља Брода и Омербеговаче.

Графикон 3.

Етничка структура града Брчко

Напомена: зелено – бошњачка већина, плаво – српска већина, пинк боја значи уједначен број обе нације, са вероватно благом предношћу Срба.

извор. http://i24.tinypic.com/b8mesn.jpg

Етничка карта града наводно потиче из блиских анонимних сарадника бившег градоначелника Дистрикта.

Графикон 4.

Већа бошњачка и српска насеља града Брчко

Напомена: у зеленој боји - бошњачка већина, плава боја - српска већина.

Извори:

ДЕМОГРАФИЈА У БРЧКО ДИСТРИКТУ БИХ; 2005–2009. ГОДИНА, Агенција за статистику БИХ, Брчко 25.6.2010. број 6.

"Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", Статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

OHR Brcko District, Displaced persons Associations and NGO, s. (www.unhcr.ba)

http://www.uino.gov.ba/download/Dokumenti/Dokumenti/bos/Porezi/
Jedinstveni_racun/Zakon_o_jedinstvenom_racunu.pdf

http://www.bhas.ba/Arhiva/2009/brcko/DEM_2008.pdf

http://i24.tinypic.com/b8mesn.jpg

http://www.bhas.ba/Arhiva/2010/brcko/PODACI%204-10-bh.pdf

http://www.bhas.ba/Arhiva/2009/brcko/DEM_2008.pdf

http://www.fzs.ba/Dem/Dmograija2008.pdf

http://www.fzs.ba/Dem/Vital/VitalnaBos.htm

http://www.fzs.ba/saopcenja/2010/14.2.1.pdf

http://www.bhas.ba/arhiva/2010/brcko/DEM_BD_2005-2009_001.pdf