НАТО и опозиција у РС - од бомбардовања до "љубави на други поглед" и накнадне памети

Лицемјерје СДС-а и ПДП-а по питању приступања БиХ НАТО савезу се показује као константа. Моји сарадници из аналитичког и креативног тима Уједињене Српске и ја имамо проблем што памтимо и чувамо документе, али и здрав разум. Још прије петнаестак година СДС и ПДП су били главни покретачи оснивања зајдничких Оружаних снага БиХ, као и чланства у НАТО. Сад би вољели да се тога нико не сјећа. Али сем њих, немају сви памћење акваријумске рибице. Од Паравца до Иванића су многи руководиоци ове двије политичке странке креирали и доносили одлуке, које су приближавале и Републику Српску и БиХ чланству у НАТО.

Сад би због дневно-политичких разлога и површног приступа политици и (не)одговорности према Републици Српској, све урадили да члан Предсједништва БиХ Милорад Додик "пошаље"АНП у Брисел, те да га назову издајником. Или да уђе у конфликт са НАТО-ом, те би га се САД и ЕУ "ријешили" у политичком животу пошто не могу то да ураде на изборима.

Постављање АНП-а, као услова за формирање Савјета министара БиХ, је договорена политичка игра СДА и СДС-ПДП коалиције. Или је то чак било наV Конгресу СДА, гдје је представљено укидање ентитета и пут у НАТО, све са најдражим гостима тадашњим замјеницима СДС-а П. Ковачем, у другом, и ПДП-а Бореновићем, првом реду.

Бомбардовање Републике Српске 1995. године

Кључан период за одређене безбједносне политике БиХ и односа према НАТО, десио се од 2002. до 2006. године. Неколико ствари је обиљежило тај период: реформа одбране Оружаних снага у БиХ, велики утицај високог представника на унутрашњу политику у РС и БиХ, и усвајање документа "Безбједоносна политика БиХ" 2006. године.

На изборима 2002. године члан Предсједништва БиХ је постао Мирко Шаровић, тад (и сад) предсједник СДС-а. Због афере "Орао" поднио је оставку у Предсједништву, те је његово мјесто заузео посланик СДС-а у Парламентарној скупштини БиХ Борисав Паравац. Већ поменуте 2002. године почела је израда документа "Безбједоносна политика БиХ" да би се завршила у фебруару 2006. године.

Укидање ентитетских министарстава одбране, заједничке оружане снаге и документ "Безбједоносна политика БиХ".

Први конкретни кораци у процесу приступања БиХ према НАТО-у датирају још од почетка 2004. године и трају до данас.

Веома су битне сједнице 40, 41. и 70. сједница Предсједништва БиХ из 2004. и 2005. године када је српски члан био господин Борислав Паравац, члан СДС-а. Предсједништво БиХ на 40. сједници 17. 03. 2004. године донијело је закључак којим потврђује опредјељење да БиХ и све њене институције морају испунити потребне услове за пријем БиХ у НАТО програм "Партнерство за мир".

На 41. сједници Предсједништва БиХ, одржаној 24. 03. 2004. године, усвојен је Извјештај о напретку БиХ у процесу реформе одбране и испуњавању услова за пријем у НАТО програм „Партнерство за мир”. На 70. сједници Предсједништва БиХ, одржаној 23. 02. 2005. године, Предсједништво БиХ у посебној изјави је потврдило опредјељење земље за прикључење НАТО програму „Партнерство за мир“ ипуноправно чланство НАТО савезу.

Народна скупштина Републике Српске на 23. посебној сједници, одржаној 18. марта 2005. године, донијела је Декларацију о стратешким опредјељењима Републике Српске у систему одбране БиХ. У преамбули Декларације стоји: "Пружајући пуну подршку уласку БиХ у "Партнерство за мир" и НАТО савез", а у даљем тексту Декларације се експлицитно наводи: "Додатне гаранције безбједности БиХ треба да представљају пријем у "Партнерство за мир", као и што брже укључивање БиХ у политичко чланство НАТО савеза.

С обзиром на тежњу свих земаља у региону ка укључивању у евроатлантске интеграције, овим би била осигурана и регионална компонента безбједности, "тако да су све најзначајније парламентарне странке Републике Српске гласале за Декларацију (СДС, ПДП, СРС, СНСД) која има НАТО путоказ.

Владајућу већинску структуру у Народној скупштини Републике Српске, Влади Српске, Парламенту БиХ, као и мјесто Предсједника Републике Српске, у том мандату чинили су представници коалиције странака СДС, ПДП и СРС. Због свега тога, зачуђује садашњи став Српске демократске странке, која у својим саопштењима износи политичке ставове који доводе у питање њихово раније опредјељење и залагање за чланство БиХ у НАТО.

Народна скупштина Републике Српске, послије разматрања Информације о реформи у систему одбране БиХ, на 26. посебној сједници, одржаној 30. августа 2005. године, донијела је закључак у којем стоји: "Народна скупштина Републике Српске захтијева од Предсједништва БиХ да код званичних институција НАТО савеза текућу реформу Оружаних снага БиХ верификују као коначну фазу структурне реформе, која ће омогућити укључење Оружаних снага БиХ у НАТО савез."

На истој сједници Народна скупштина Републике Српске усвојила је и документ под називом "Препоруке за измјене и допуне у предложеном концепту реформе одбране", у чијој преамбули пише: "Република Српска подржава чланство БиХ у „Партнерству за мир" и НАТО савезу." БиХ је 15. децембра 2006. године потписала Споразум о приступању НАТО програму "Партнерство за мир".

На сједници Предсједништва БиХ, 18. јануара 2007. године, Предсједништво БиХ донијело је одлуку о отварању Сталне мисије БиХ при НАТО-у у Бриселу. Предсједништво БиХ је током предсједавања Небојше Радмановића из СНСД-а 2009. године, у складу са дотадашњом политиком Републике Српске, поднијело апликацију за "Акциони план за чланство у НАТО (МАП)".

У архиви вијести на сајту Предсједништва БиХ је и вијест да је 2. маја 2006. године тадашњи српски члан Предсједништва БиХ Борислав Паравац (СДС) посјетио НАТО штаб:

"Приликом данашње посјете НАТО штабу, који је од данас смјештен у јужно крило зграде некадашње Команде 2. војне области ЈНА, члан Предсједништва БиХ Борислав Паравац је, послије обиласка почасне јединице Здружених снага БиХ, говорио о значају уласка наше земље у "Партнерство за мир", односно НАТО и нагласио да је тај циљ приоритет у вањској политици Босне и Херцеговине."

Паравац је искористио прилику и током великог српског и православног празника Видовдан (у бањалучкој касарни Козара присуствовао обиљежавању Видовдана, крсне славе Трећег пјешадијског пука Оружаних снага БиХ, који његује традиције Војске Републике Српске): "Члан Предсједништва БиХ Борислав Паравац изјавио је у Бањој Луци да су данашање Оружане снаге БиХ резултат компромиса, те да у овом тренутку нема алтернативенеопходности укључења БиХ у евроатлантске интеграције. Наводећи да је било доста незадовољства реформом одбране у БиХ, Паравац је указао да је та реформа заснована на вањскополитичкој оријентацији БиХ која је пут ка Европској унији и „Партнерству за мир".

Дакле, све је почело са СДС-ом и завршило са ПДП-ом, остали су грешни због партиципације или појединачних НАТО веза, перцепција или каријера. Српска посла, па то ти је.

ПДП је што се тиче НАТО пута отишао најдаље, или су најдаље отишли његови највиши функционери. "Стратегија спољне политике БиХ 2018-2023", усвојена је за вријеме мандата Младена Иванића, који је био оснивач и дугогодишњи предсједник ПДП-а. Један од стубова спољне политике БиХ јесте сигурност и стабилност и унутар ње однос према НАТО. "- Наставак провођења активности у односу на НАТО остаје приоритет институција БиХ. Приоритетне активности биће првенствено усмјерене ка активацији и провођењу МАП." (из "Стратегије"). А јуче је господин Бореновић све називајући Додика издајником ако потпише МАП рекао да може и МАП и НАТО само да се ето спомене у документу о приступању НАТО савезу Резолуција Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности. То двоје се иначе страшно слаже и допуњује кaо ПДП и легитимни представници Републике Српске.

Е, да кажем и лични став о НАТО-у управо данас, на дан када је НАТО почео бомбардовање Републике Српске, морам рећи да је за мене резолуција Народне скупштине Републике Српске обавезујућа и да бих се заложио за њену измјену, промјену или повлачење ако би НАТО подржао самосталност Републике Српске или нешто мање више слично. А чудни су путеви Господњи.

(РТРС)