Rikerovi šamari i Dodikov greh

(Press RS)

"SAD su razočarane zaostajanjem BiH u odnosu na susedne zemlje, ali to njene političke lidere ne brine i oni nastavljaju da se fokusiraju na ostvarenje vlastitih, uskih i kratkoročnih interesa", izjavio je prilikom nedavne posete Sarajevu zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Filip Riker u intervjuu za "Dnevni avaz" (prema "Politici" od 31. avgusta ove godine). Nije prvi put da ovaj američki diplomata, zadužen za naš region, drži bukvicu domaćim političarima, ali ja ipak ne mogu a da se ponovo naivno ne upitam - odakle mu pravo na to.

Bez reakcija na vruće šamare

Pre svega, nije li BiH upravo inicijativom SAD još pre dvadeset godina dobila međunarodno priznanje i nije li, samim tim, neumesno da se zvanični predstavnik upravo te zemlje petlja u njene unutrašnje poslove i tako joj narušava suverenitet? Zatim, nisu li svi ti ovdašnji političari, koje Riker grdi, demokratski izabrani, te su za svoju politiku valjda odgovorni svojim narodima, a ne zameniku pomoćnika državnog sekretara jedne prekookeanske zemlje? Dalje, zar na sudbinu BiH, od pada Berlinskog zida pa do danas, nije više uticao Stejt department nego svi ovdašnji entitetski i zajednički organi ukupno? Nisu li preuranjeno spoljno priznanje bez unutrašnjeg, Cimermanove instrukcije Izetbegoviću, sabotiranje mirovnih inicijativa EU, bombardovanje srpskih položaja od strane NATO-a, Dejtonski sporazum, OHR koji je više sledio politiku SAD nego UN i slično, bili presudni politički događaji u najnovijoj istoriji BiH?

Da li su te događaje kreirali Halid Genjac, Pero Bukejlović i Pepi Kljujić ili Ričard Holbruk, Medlin Olbrajt i Bil Klinton? Pa onda, šta znače citirane reči da se "politički lideri u BiH fokusiraju na lične, uske i kratkoročne interese" ako Riker bolje zna šta su zajednički, širi i dugoročni interesi domaćih birača i biranih nego oni sami? Da li se tim rečima ovaj američki diplomata preporučuje da za dobro ovdašnjih naroda sam preuzme stvar u svoje ruke ili bar odredi koji su političari u FBiH i RS pravi prijatelji naroda? Napokon, kada Filip Riker kaže da su SAD "razočarane zaostajanjem BiH", da li je on svestan koliko je čitav svet razočaran zaostajanjem njegove zemlje u oblasti širenja slobode, demokratije i ljudskih prava? Nije valjda da ne primećuje da se njegova zemlja danas prepoznaje po preventivnim oružanim intervencijama, tajnim zatvorima u inostranstvu, špijuniranju svojih građana i saveznika, izmišljanju povoda za bombardovanja i okupacije, progonu Asanža i Snuodena, jer su otkrili ružne istine o američkoj politici. I na kraju, kako to da politički lideri u BiH ne reaguju na vruće šamare koje im zamenik pomoćnika redovno podeli kad god nakratko navrati u Sarajevo, nego kao mutavi ćute? Sa jednim izuzetkom...

Od slova napravili duh

Možda Bakir, Suljo, Dragan, Zlatko, Željko i drugi zajapurenih obraza posramljeno ćute zato što su srećni što, prema izveštaju sa konferencije, "Riker ipak nije nikog poimenično izdvojio". Ipak, kako stoji u izveštaju, na sugestivno pitanje sarajevskih novinara zamenik pomoćnika je potvrdio "da američka administracija nema poverenje u predsednika RS, jer ne ispunjava data obećanja, jednom kaže jedno, a drugi put drugo i nije vredan gubljenja vremena". Ma, vidi ko nam to kaže!? Niko drugi nego zvaničnik zemlje koja je najpre skrojila Dejtonski sporazum, pa onda od njegovih slova napravila duh, koji može da se tumači kako se njegovim tvorcima ćefne. Zemlje koja je albansku separatističku paravojsku na Kosovu i Metohiji najpre proglasila za terorističku organizaciju, pa nešto malo kasnije za "Oslobodilačku vojsku Kosova". Zemlje koja je upala u Irak zbog Sadamovog tajnog oružja za masovno uništavanje, a kada se otkrilo da toga nema, umesto izvinjenja, povlačenja i reparacija, nastavila ratne operacije. To su samo neki od novijih primera tradicionalnog "američkog moralnog idealizma" koji se gnuša nad onim koji kažu jedno pa onda drugo, gubi poverenje u njih i nema vremena da se njima bavi.

O čemu se zapravo radi? Republika Srpska nije spremna da vojnu imovinu na teritoriji entiteta prepiše na "državni nivo", a NATO je to proglasio za uslov atlantskih integracija BiH. Pošto delegati RS ni na poslednjoj sednici Parlamentarne skupštine BiH nisu promenili stav, zamenik pomoćnika državnog sekretara supersile se naljutio na predsednika manjeg entiteta. Dodik je povodom ulaska BiH u NATO zaista rekao da nema ništa apriori protiv, ali da bi takva odluka morala da bude donesena referendumom, da se RS pre svega zalaže za demilitarizaciju oba entiteta, te da ulazak u vojne saveze Srpska mora da koordiniše sa Srbijom kako sutra ne bi Srbi ratovali protiv Srba. Milorade, sram te bilo što ne držiš reč!