Secesija nije na dnevnom redu u Republici Srpskoj

(Blic, 16.2.2010)

Na dnevnom redu u Republici Srpskoj nije secesija, pa tako ni referendum sa tim pitanjem, ističe premijer RS Milorad Dodik. On dodaje: „Za referendum koji bi mogao biti raspisan već u narednih nekoliko nedelja okvir za pitanje na koje narod treba da se izjasni jeste potvrda našeg dejtonskog opredeljenja i suprotstavljanje nezakonitom ponašanju visokog predstavnika u BiH”. Dodik kaže da će po svom karakteru referendum biti obavezujući.

– Republika Srpska se neće izjašnjavati o secesiji kao što to neki pokušavaju da zlonamerno imputiraju. Na našem dnevnom redu nikada neće biti referendum o secesiji, međutim, niko ne bi mogao potpuno da isključi da u jednom trenutku, u skladu sa procenom i pravom koje građani imaju, neće biti govora o referendumu o statusu Republike Srpske. RS ima pravo da štiti svoj status koji je unela u BiH. Građani Republike Srpske godinama su suočeni sa odlukama visokih predstavnika (OHR), a koji su donosili zakone za koje nisu imali osnova ni po međunarodnom pravu niti po opisu delovanja. Sve vreme se krši Dejtonski sporazum i bili smo prinuđeni da odgovorimo na bezakonje.

Koje će pitanje biti postavljeno na referendumu?

– Zakon koji smo usvojili o referendumu odredio je i da se o terminu raspisivanja, referendumskom pitanju, ali i karakteru referenduma – da li je reč o savetodavnom mišljenju naroda ili je stav naroda obavezujući – donosi posebna odluka. Ovaj referendum koji bi uskoro mogao da bude raspisan biće obavezujući. Trenutno referendumsko pitanje ne mogu precizno da kažem, već samo da je okvir podrška Dejtonskom sporazumu i suprotstavljanje nezakonitom ponašanju visokog predstavnika.

Kada bi mogao biti raspisan referendum?

– Zakon o referendumu je usvojen u Narodnoj skupštini, trenutno je u proceduri i čeka verifikaciju u Veću naroda gde su tri delegacije konstitutivnih naroda Bošnjaka, Srba i Hrvata, koje imaju pravo da ulože veto na zakon s tvrdnjom da ugrožava njihove nacionalne interese. Voleo bih da Bošnjaci ne potegnu pitanje vitalnog interesa i u tom slučaju mi bismo mogli da imamo zakon o referendumu za desetak dana i da idemo na odluku o raspisivanju već za dve-tri sedmice. Ukoliko se, međutim, potegne pitanje vitalnog interesa, to blokira objavu zakona i predmet ide u Ustavni sud RS koji mora u roku od mesec, dva da odbije ili potvrdi njihove navode. Međutim, potezanje vitalnog interesa ne može da se spreči referendumom već samo da odloži stvar.

Da li ste razgovarali sa vlastima u Beogradu o referendumu?

– Srbija iz toga ne može biti isključena jer je potpisnik Dejtonskog sporazuma.

Znači nema protivljenja?

– I da ima, bio bi potpuno neefikasan. Ima raznih spekulacija da mi vršimo pritisak. To apsolutno nije tačno, mi vodimo jedan zreo i zdrav dijalog po svim važnim pitanjima.

Zašto nema dogovora o ustavnim promenama?

– A zašto bi bilo kada je sve na konceptu koji podrazumeva još više centralizovanu ili, kako to neki uvijaju u frazu, „funkcionalnu zemlju”. Mi nismo zainteresovani za jaču i veću BiH od one koja je predviđena Dejtonskim sporazumom. Mi jesmo za EU i daćemo svoj doprinos, ali nismo da se zbog evropskog puta promeni unutrašnji i politički sistem u BiH na štetu RS. Osnovna koncepcija međunarodne zajednice od samog početka do današnjeg dana je da se udovolji Bošnjacima, pa tako i scenario oko ustavnih promena više liči na zahtev Bošnjaka nego na mogući kompromis o svemu, a kako se to želi predstaviti. Nisam siguran, bez obzira na to što oni prave veliku galamu oko toga, da Ustav treba da se menja i da će biti promenjen. Mi nemamo potrebu da menjamo Ustav i kao što je legitimna volja drugih da menjaju, tako je i naša da ne menjamo.

Strane diplomate u BiH povremeno navode da vi stalno pretite otcepljenjem?
– Ima jedan broj stranaca koji žive u Bosni i koji imaju odlične plate. Tu su deset i više godina, primaju više od 10.000 evra mesečno, a te plate se ne oporezuju ni u Bosni, ni u njihovoj zemlji jer se vodi da su u kriznom području. Znači, dobro im je, a ako bi se slučajno završila priča o Bosni, onda bi njihova sledeća destinacija bila Avganistan ili Irak, a vidite, tamo je mnogo gore i opasnije područje. Jasno je da postoji krug stranaca koji pokušavaju da to što govorim pretvaraju u netačne informacije koje iznova skreći priču na BiH. Naravno da je teška priča o otcepljenju, ali niko u RS, pa ni ja ne pominjemo secesiju i to nema činjeničnu osnovu. Mi samo branimo dejtonsku poziciju RS.

Oduvek ste se zalagali za demilitarizaciju. Sada kažete da nemate ništa protiv ulaska BiH u NATO. Međutim, i NATO poziva na ustavne promene.

– Neprihvatljivo je da NATO nameće političke uslove. Mi jesmo predlagali koncept demilitarizacije, i danas mislim da je to najbolji koncept, ali za to nije bilo konsenzusa. Smatram da BiH treba dalje da smanjuje vojne snage jer to je karikatura od tvorevine, i stava sam da spoljnu bezbednost garantuju multinacionalne bezbednosne strukture. Međutim, ukoliko je promena Ustava uslov NATO za učlanjenje, onda smo protiv.

Imali ste živu diplomatsku aktivnost u poslednje vreme u Rimu i Madridu?

– Srbija je već potpisala sporazume sa Italijom i deo toga se odnosi na reku Drinu, tako da smo i mi potpisali protokol kojim ulazimo u projekat saradnje u izgradnji tri elektrane na Drini. Tražio sam bezvizni režim za BiH i očekujemo da će i građani BiH od sredine godine moći da putuju bez viza.

(Razgovor vodila Željka Jevtić)