Patrijarh Pavle - Jasenovac na putu do Niša

Istorija je dala svoj sud o Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Jasenovcu i ulozi Rimokatoličke crkve u velikom zločinu učinjenom srpskom narodu. Mudri patrijarh German je 2. septembra 1984. u Jasenovcu kazao: „Da praštamo, moramo, ali da zaboravimo, ne možemo“. Taj prvojerarh je bio svestan vremena ekumenizma, susreo se sa nekoliko rimokatoličkih kardinala, nadbiskupa i biskupa, ali nikada nije poželeo da se sastane sa papom, mada mu je jugoslovenski politički vrh „predlagao“ takav susret.

I njegov naslednik na tronu patrijarh Pavle je bio duboko svestan praštanja i nezaborava. Mada je razmenio nekoliko pisama sa papama, nije poželeo lični susret. Pa ni u vremenima kada je rat počeo na Balkanu i pretio da se ponovi u gorem obliku od onog 1941–1945. godine. On je, kao isposnik i podvižnik tradicije, ostavio duboke tragove u kontaktima sa drugim poglavarima pomesnih pravoslavnih Crkava, Rimokatoličke i Anglikanske crkve.

Patrijarh Pavle je dobro znao šta može jedan papa da učini u teškim vremenima.

Njegova pisma, po suštini i sadržaju, predstavljaju duboko promišljene poruke za buduća neka pokolenja. Kako vreme više prolazi, ona bi trebalo da dobijaju na vrednosti. Pišući ih, međutim, kao da je slutio da će sa njim otići jedna epoha Srpske pravoslavne crkve, „da potomci neće biti dostojni predaka“, da će zlo koje im je učinjeno zaboraviti.

Njegov naslednik, patrijarh Irinej kao da je svojim izjavama to potvrdio baš kada je u pitanju rimski papa, pozivajući ga da dođe u Niš 2013. godine. Patrijarh kao da ne svata da pravoslavnim Srbima Niš nije svetilište kao što je Jasenovac.

Patrijarh Pavle je dobro znao šta može jedan papa da učini u teškim vremenima. Kako je dobro upamtio Drugi svetski rat i zločine, ali i shvatao da se zločini mogu još jednom ponoviti, pisao je papi Jovanu Pavlu II sa vanrednog sabora 17. januara 1992. godine.

Prepričavanje tog pisma bilo bi skrnavljenje, zato ga je bolje pročitati u celini:

Vaša Svetosti,

U svojstvu šefa države Vatikan, Vi ste prvi u Evropi i u svetu priznali suverenost i nezavisnost Hrvatske i Slovenije, a prethodno ste uložili i velike diplomatske i političke napore da i mnoge druge evropske zemlje odmah za Vama učine to isto. Pritom, međutim, niste koristili samo državni mehanizam Vatikana, nego i organizam, strukture i institucije Rimokatoličke Crkve, u kojoj, opet, Vaša cenjena ličnost nije samo prvi po časti episkop ili patrijarh, nego je, teoretski i praktično, njen prvosveštenik i njen stvarni, apsolutni poglavar.

Nezavisno od toga kako eklisiologija nas pravoslavnih hrišćana doživljava i vrednuje ovo dvojstvo Vašeg javnog delanja i uzajamno prožimanje tako raznorodnih veličina kao što su Crkva i država, mi ga ovde ne spominjemo radi bogoslovske polemike ili, ne daj Bože, unapred programirane moralne osude, nego samo zato da ukažemo na dvostruko ogromnu meru Vaše odgovornosti pred Bogom i pred istorijom.

Kao državniku, dakle, ne poričemo Vam pravo da delate u službi interesa svoje države, ali Vas molimo da upotrebu crkvenog autoriteta u političke svrhe sagledate i u svetlosti Bogojavljenja koje obe naše Crkve ovih dana proslavljaju.

Kao državniku, dakle, ne poričemo Vam pravo da delate u službi interesa svoje države, ali Vas molimo da upotrebu crkvenog autoriteta u političke svrhe sagledate i u svetlosti Bogojavljenja koje obe naše Crkve ovih dana proslavljaju – u svetlosti Javljanja Onoga Koji kao čovek nije imao gde glavu skloniti i Koji je plaćao porez rimskom ćesaru. Isto tako, mi ne osporavamo pravo hrvatskog i slovenačkog naroda na sopstvenu državnost, van jugoslovenskog okvira i van državne zajednice sa nama Srbima, ali se čudimo da takvo pravo Vaša Svetost ne predviđa i za Srbe koji su u Srpskim Krajinama autohton i većinski narod i koji nikada nisu bili građani hrvatske države do godine 1941. i stvaranju čudovišne nacističke satelitske države NDH.

Najnovija nezavisna Hrvatska, po rečima njenog predsednika dr Franje Tuđmana, ne isključuje NDH i period 1941-1945. sa strašnim genocidom protiv pravoslavnih Srba iz kontinuiteta hrvatske državnosti. Tu činjenicu ona je dokazala i na delu, sve do ovih dana. Stoga, sa najdubljim žaljenjem moramo da konstatujemo i to da je Vaša Svetost bezrezervnom podrškom borbi za vaspostavljanje te države uzeo na sebe – a, ne pitajući ih za saglasnost, preneo i na stotine miliona rimokatoličkih vernika u svetu – i odgovornost za sva ona sredstva i sve one metode koji su korišćeni, i sada se koriste, od strane nosilaca vlasti, vojske i policije sada već međunarodno priznate hrvatske države, kao i za svaku suzu svakoga srpskog i hrvatskog deteta koje je u tragičnom ratu u dojučerašnjoj Jugoslaviji ostalo bez doma, bez detinjstva, a veoma često i bez oba roditelja, kao i za svaki uzdah svakoga Srbina i Hrvata, pravoslavnog ili rimokatolika, verujućeg ili sablažnjenog, koji je sada ili izbeglica, ili duševni ili telesni invalid, ili ubica, ili žrtva, ili sve to u isto vreme.

Znamo za mnoge rimokatoličke sveštenike, monahe i teologe i bogoljubive vernike u Hrvatskoj, u Sloveniji i u čitavom rimokatoličkom svetu koji su, nasuprot Vama, odbili da preuzmu odgovornost za sve što se juče činilo i što se danas čini u Hrvatskoj, ne samo prema Srbima nego i prema Hrvatima koji nisu do kraja lojalni i poslušni demokratskom poretku bivšeg Titovog generala.

Vi, prvi slovenski papa u istoriji i suveren države Vatikan, pokazaste, Vaša Svetosti, da ste u stanju da radi cilja koji ste smatrali značajnim blagoslovite i osveštate i sredstva koja su upotrebili nosioci mlade hrvatske demokracije, donedavno sledbenici hrvatskoga komuniste Josipa Broza Tita i istorijski naslednici nacističkog zločinca Ante Pavelića, pri čemu su ne malog učešća uzeli i mnogi klirici Rimokatoličke Crkve u Hrvatskoj. Mi pak verujemo da se drvo poznaje po plodovima, a ciljevi ocenjuju po sredstvima koja im služe. Znamo za mnoge rimokatoličke sveštenike, monahe i teologe i bogoljubive vernike u Hrvatskoj, u Sloveniji i u čitavom rimokatoličkom svetu koji su, nasuprot Vama, Vaša Svetosti, svojim izjavama i konkretnim hrišćanskim postupcima, odbili da preuzmu odgovornost za sve što se juče činilo i što se danas čini u Hrvatskoj, ne samo prema Srbima nego i prema Hrvatima koji nisu do kraja lojalni i poslušni demokratskom poretku bivšeg Titovog generala, koji izjavljuje da je radostan što mu žena nije ni Srpkinja ni Jevrejka. Zato je ovaj naš apel upućen najpre njima, pa onda Vama. Jer, mi smo se i u nesreći naših dana uverili da ni politika države Vatikan, ni diplomatija Vaše Kurije, ni gorki plodovi neobične etike koja je demonstrirana svetu i Vašim delanjem oko priznavanja hrvatske državnosti, nisu bili u stanju da unište duh one Crkve koja je u prvom milenijumu hrišćanske istorije bila „predsedavajuća u ljubavi“ među Crkvama i ukrasila nebo nebrojenim mučeniicma, svetim episkopima i podvižnicima pobožnosti.

Na kraju, izvolite primiti i našu najtopliju blagodarnost što ste na najubedljiviji način, u stvari delatno, eksperimentalno, kao niko pre Vas, definitivno pokazali duhovnu i bogoslovsku neodrživost dogmata prvog vatikanskog sabora o papskoj nezabludivosti i tako, približujući međusobno pravoslavnu i romokatoličku eklisiologiju, de facto oslabili uniju i doprineli stvarnom ekumenskom dijalogu između naših sestrinskih Crkava.

Sa zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora

Predsednik Svetog Arhijerejskog Sabora

AEM i PATRIJARH SRPSKI