Срби и Хрвати још једном покушавају уразумити политику која вуче нит од Исламске декларације Изетбеговића, преко Силајџића, до квазисоцијалдемократе Златка Лагумџије.

Расположење обичних смртника у Републици Српској слично је позиционирању њихових политичких представника. Чак би се могло са великом дозом вјероватноће тврдити да грађани РС имају још одбојнији гард од ентитетских парламентараца.

Тиме што су САД и поједине чланице ЕУ признале Косово није добијено ништа осим новог "северног Кипра". У овом случају много тога грађено је на политичком живом песку и, правно гледано, независно Косово је мртворођенче.

На Косову постоји добра влада, владавина закона, модерна правна инфраструктура по критеријумима Европске Уније. Мој ранији мото је био „Поноси се Косовом“. То је била порука упућена свим грађанима, јер сам веровао земљи, грађанима и њиховој вољи са којом се можемо променити на боље.

Политичари у овом случају, за промену, само савесно врше своју дужност. Они грађанима стављају на располагање механизам који је синоним за демократски процес да искажу своје мишљење по једном питању које им је веома битно.

Игнорисање објективно оправданог револта погодовало би појави различитих демагога и узурпатора, “светих” или свјетовних, који, у условима недовршене државе, могу инструментализовати бунт у различите сврхе.

Нескривена потчињеност највише судске институције у БиХ према Високом представнику/ОХР-у, доказује до које мјере је БиХ заробљена од нелегитимне структуре.

Кључни проблем представља политичка подијељеност ионако невеликог националног корпуса. Ако су бошњачке партије успјеле хрватске „платформаше“ да намаме политичким функцијама, поставља се питање зашто два ХДЗ-а нису била спремна да их мрвицом власти сачувају од искушења „издаје“