Конфедерализација Босне је једини њен пут ка стварању функционалне државе. И нема ту ничег неевропског, што је аргумент оних који журе ка уједињењу по сваку цену. Па, главни град те Европе, је у земљи која се (још) није распала само захваљујући спољним придржавањима.

Колико год то изгледало чудно, коалиција СНСД-СДС не би била неприродна. Ове двије српске партије су одавно на истим националним таласима, а иако никада нису биле сестринске странке нису ни стварале лажно братство, у каквом су својевремено обје биле са ПДП-ом.

А на политичкој и јавној сцени Србије, послије «Параде поноса», низ детаља шири непријатан задах. Читав русвај искориштен је, између осталог, да Влада крене у продају Телекома, односно, у куповину још једног мандата за себе.

По попису 1991. Бошњаци су чинили 44% популације, Хрвати 25,4% а Срби 20,7%. У граду су доминирали Бошњаци (55,4%), и били су апсолутна или релативна већина свугде изузевши дела центра града уз Саву, где су Срби са 36% били релативна већина.

Да би се хармонизовали односи унутар БиХ и региона било би неопходно да Бошњаци јасно и гласно кажу да ли коначно прихватају БиХ на начин како је она профилисана у Дејтону или ће и даље истрајавати на „јединственој“ БиХ у којој би они водили главну реч.

Додик је најавио да не намерава да одступа од става “Српска заувек, а БиХ док мора”. Он рачуна на помоћ Русије у одбрани дејтонског модела РС и БиХ и очекује да његове политичке намере из Београда не ометају ни Борис Тадић ни било ко други.

Дезинтеграција се догодила. Истина је да БиХ никада није функционисала као ефикасна држава. Људи у врховној власти не могу се ни јавити на телефон а камоли водити државу. То се деси када градите државу по међународној заповиједи.

Прекодрински страначки прваци (из Србије) последњих дана у сталном су походу по Српској. Борис Тадић ће у среду присуствовати митингу СНСД-а у Добоју, док је Томислав Николић већ промовисао Адама Шукла и СНС и Приједору и Бањалуци.

Питање опстанка дејтонске БиХ решаваће се у дужем низу од наредне четири године. У руско-турском двоуглу неће баш бити пуно места за употребу „мишића“ Вилијема Хејга, „бонска овлашћења“ Педија Ешдауна су заборављена.

Заједничко за Ердемовића, Бошкића и Голијана је то што су сви били припадници фамозног 10. диверзантског одреда ВРС, одговорног за стрељање заробљених Бошњака у Сребреници. Одговорнe за злочине означио генерал Радислав Крстић.