Konfederalizacija Bosne je jedini njen put ka stvaranju funkcionalne države. I nema tu ničeg neevropskog, što je argument onih koji žure ka ujedinjenju po svaku cenu. Pa, glavni grad te Evrope, je u zemlji koja se (još) nije raspala samo zahvaljujući spoljnim pridržavanjima.

Koliko god to izgledalo čudno, koalicija SNSD-SDS ne bi bila neprirodna. Ove dvije srpske partije su odavno na istim nacionalnim talasima, a iako nikada nisu bile sestrinske stranke nisu ni stvarale lažno bratstvo, u kakvom su svojevremeno obje bile sa PDP-om.

A na političkoj i javnoj sceni Srbije, poslije «Parade ponosa», niz detalja širi neprijatan zadah. Čitav rusvaj iskorišten je, između ostalog, da Vlada krene u prodaju Telekoma, odnosno, u kupovinu još jednog mandata za sebe.

Po popisu 1991. Bošnjaci su činili 44% populacije, Hrvati 25,4% a Srbi 20,7%. U gradu su dominirali Bošnjaci (55,4%), i bili su apsolutna ili relativna većina svugde izuzevši dela centra grada uz Savu, gde su Srbi sa 36% bili relativna većina.

Da bi se harmonizovali odnosi unutar BiH i regiona bilo bi neophodno da Bošnjaci jasno i glasno kažu da li konačno prihvataju BiH na način kako je ona profilisana u Dejtonu ili će i dalje istrajavati na „jedinstvenoj“ BiH u kojoj bi oni vodili glavnu reč.

Dodik je najavio da ne namerava da odstupa od stava “Srpska zauvek, a BiH dok mora”. On računa na pomoć Rusije u odbrani dejtonskog modela RS i BiH i očekuje da njegove političke namere iz Beograda ne ometaju ni Boris Tadić ni bilo ko drugi.

Dezintegracija se dogodila. Istina je da BiH nikada nije funkcionisala kao efikasna država. Ljudi u vrhovnoj vlasti ne mogu se ni javiti na telefon a kamoli voditi državu. To se desi kada gradite državu po međunarodnoj zapovijedi.

Prekodrinski stranački prvaci (iz Srbije) poslednjih dana u stalnom su pohodu po Srpskoj. Boris Tadić će u sredu prisustvovati mitingu SNSD-a u Doboju, dok je Tomislav Nikolić već promovisao Adama Šukla i SNS i Prijedoru i Banjaluci.

Pitanje opstanka dejtonske BiH rešavaće se u dužem nizu od naredne četiri godine. U rusko-turskom dvouglu neće baš biti puno mesta za upotrebu „mišića“ Vilijema Hejga, „bonska ovlašćenja“ Pedija Ešdauna su zaboravljena.

Zajedničko za Erdemovića, Boškića i Golijana je to što su svi bili pripadnici famoznog 10. diverzantskog odreda VRS, odgovornog za streljanje zarobljenih Bošnjaka u Srebrenici. Odgovorne za zločine označio general Radislav Krstić.